Otvoreni Balkan nema kapacitet da reši problem oskudice radne snage, ali može da ga nešto ublaži. Koristi od migracije biće relativno ravnomerno raspoređene između zemalja.
Uklanjanje barijera slobodnom kretanju rada u okvirima tri zemlje Zapadnog Balkana svakako je važan pozitivan događaj, kako u ekonomskom, tako i u političkom pogledu.
U pogledu praktičnih dometa Otvorenog Balkana na tržištu rada, ukazao bih na neke organičavajuće i pospešujuće okolnosti. U ograničavajuće okolnosti svakako spada to što su sve tri zemlje suočene sa nedostatkom raspoložive radne snage, Srbija više zbog velikog prirodnog smanjenja stanovništva radnog uzrasta, a Albanija i Severna Makedonija više zbog visoke emigracije. Znači, u primeni slobodnog tržišta rada postojaće usko grlo na strani ponude rada. Druga negativna okolnost je što je razlika u prosečnim nominalnim i posebno realnim zaradama u okvirima sve tri zemlje dosta manja od odnosa 2:1, a to se smatra potrebnim uslovom za intenzivne radne migracije. S druge strane, postoje i snažne pospešujuće okolnosti za radne migracije. Pre svega, gravitacija – tri zemlje su veoma blizu jedna drugoj, a među zemljama koje dele granicu, moguće su i dnevne migracije. Osim blizine, postoji u velikoj meri i jezička i kulturna bliskost koja olakšava odluku radnika da privremeno emigriraju. Slično, u anketama poslodavci iz sve tri zemlje preferiraju radnike iz regiona u odnosu na radnike iz udaljenijih zemalja. Sagledavajući obe strane, Otvoreni Balkan nema kapacitet da reši problem oskudice radne snage, ali može da ga nešto ublaži.
Koristi od migracije biće relativno ravnomerno raspoređene između zemalja. Pošto razlike u zaradama nisu prevelike, otvaranje i efektivno ukrupnjavanje tržišta rada glavni efekat imaće u boljem uparivanju ponude i tražnje na određenim ’konvertibilnim’ segmentima tržišta – od građevinarstva do IT sektora. Takođe, dok su Srbija i Severna Makedonija više orijentisane prema rastu industrijske zaposlenosti, Albanija novu zaposlenost kreira u sektoru usluga, pre svega u turizmu. Tako može doći do korisne razmene radnika različitih kvalifikacija između zemalja.
Srbija i Severna Makedonija su orijentisane prema rastu industrijske zaposlenosti a Albanija novu zaposlenost kreira u turizmu. To može stvoriti prostor za korisnu razmenu radnika
Položaj radnika u Srbiji kao zemlji sa najvišim platama ne bi trebalo da bude pogoršan dolaskom očekivano skromnog broja stranih radnika iz Severne Makedonije i Albanije. Svi oni će biti zaposleni kao pojedinci, po važećem radnom zakonodavstvu Srbije, i uživaće isti stepen zaštite kao domaći radnici. U suštini, strani radnici su za poslodavce često skuplji od domaćih – kada se uračunaju troškovi puta, smeštaja, obuke, kao i njihove povećane fluktuacije. Uopšteno, u zemljama koje su suočene sa velikom oskudicom radnika, priliv radnika iz inostranstva kako bi se ostvarili projekti koje bi inače bilo teško ostvariti upravo zbog uskog grla ponude rada, može da ima pozitivne efekte na buduću zaposlenost domaćih radnika preko uticaja na rast BDP-a.
Treba imati u vidu da je godišnji bruto odliv stanovništva iz Srbije po osnovu radnih migracija nekih pedesetak hiljada, a da je poslednjih par godina otprilike toliki i priliv. Ukupan uticaj dodatnog priliva radnika iz regiona na tržište rada Srbije zahvaljujući Otvorenom Balkanu – za koji procenjujemo da se može stabilizovati na nekoliko hiljada zaposlenih godišnje u narednih par godina – biće dakle pozitivan, ali relativno mali.
