Moja očekivanja od uspostavljanja slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu nisu naročito velika. Mislim da ovo neće značajno uticati na radne migracije na ovim prostorima pre svega zbog činjenice da tri države ne mogu predstavljati konkurentno tržište u odnosu na tržište rada Evropske unije. Može se dogoditi da kratkoročne ciklične migracije budu intenzivirane, kao i rad u pograničnim delovima država.
Postoje nagoveštaji da je moguć „transfer“ određenih profila radnika koji su potrebni na tržištima rada neke od tri države, na primer radnika na građevini iz Albanije u Srbiju, dok bi u suprotnom smeru išli radnici u ugostiteljskom sektoru i turizmu. Nisam međutim optimista da će tako nešto biti masovnog karaktera. Takođe, sasvim je izvesno da se na sva tri tržišta dešavaju isti ili veoma slični procesi radnih migracija i da se njihovim objedinjavanjem neće doći do potrebnih visoko specijalizovanih radnika jer oni po pravilu biraju neka druga tržišta kao svoje odredište.
Moguće je da Srbija privuče najviše radnika imajući u vidu najpovoljnije uslove rada koji se nude u određenim delatnostima (pre svega na takozvanim majstorskim poslovima), za koje postoje specijalizovani izvršioci u druge dve države.
Otvaranje regionalnog tržišta rada neće imati veći uticaj na radnike u Srbiji. Moguće je da potencijalno bude zabeležen negativan efekat u smislu smanjenja zarada u onim sektorima u kojima su one značajno porasle pre svega zahvaljujući izuzetno maloj ponudi radnika i rastućoj potražnji. Pretpostavljam da će, ako do toga uopšte dođe, takav efekat biti kratkog daha budući da je potražnja za takvim zanimanjima konstantna a nije realno očekivati neprestane talase radnih migracija tog tipa ka Srbiji.
Budući da je predviđeni efekat jedinstvenog tržišta rada mali, svakako će i dalje postojati potreba za dovođenjem radnika iz drugih zemalja
Radnici iz svake od tri države biće tretirani na isti način kao domaći radnici, kada je reč o primeni radnog zakonodavstva. To znači da će se njihova prava poštovati i štititi na istim principima i po osnovu istih pravnih mehanizama. Ovo naravno podrazumeva da će postojati identični problemi sa njihovom zaštitom, koji su već poznati u svakoj od ovih država, i da se u tom smislu neće dogoditi neki naročiti pomaci u bilo kom smeru.
Kada je reč o migracijama radnika regiona ka EU, mislim da će se one nesmetano nastaviti. Lokalna tržišta rada tri zemlje ne mogu biti konkurentna uslovima rada koje nude države EU. U pogledu priliva radnika iz drugih zemalja, pretežno Azije i Afrike, takođe mislim da neće doći do značajnijih promena jer će i dalje postojati potreba za dovođenjem radnika iz drugih zemalja.
