Mapa sajta

Komentar

Nafaka

Nakon ’versajskog’ (1918-1941) i ’titoističkog’ (1945-1991) mira, prostor takozvanog zapadnog Balkana i Bosna i Hercegovina u njemu žive treću mirnu epohu – ’dejtonski’ mir. I kao što su se i versajski i titoistički mir pretvorili u ratni međuetnički košmar čim se raspala evropska konstelacija, istu sudbinu može očekivati i ’dejtonski’ mir dođe li taj čas. Za sada se evropska konstelacija, uprkos stalnim izazovima, održava pa otuda treba i verovati rečima američkog zvaničnika zaduženog za ovaj prostor Gabrijela Eskobara – da neće biti rata

Put od civilizacije do varvarstva zna biti munjevit.

Ujedinjene nacije su 1996. donele odluku da će 21. novembar biti Svetski dan televizije, jer je tada održan prvi Svetski televizijski forum na kojem su se okupile ključne medijske ličnosti kako bi govorile o porastu značaja televizije. Vratimo se u Beograd iz 1938. godine: Tada je dnevni list ’Politika’ objavila sliku sa prestoničkog Sajma, na kojoj se i predsednik vlade Milan Stojadinović na štandu ‘Filipsa’ divio tadašnjem čudu tehnike – televiziji (eksperimentalnom emitovanju), da bi se za samo koju godinu od te vere u progres sve survalo u varvarstvo. Jer je Sajmište pretvoreno u stravičan koncentracioni logor. Slično se i Jugoslavija 1991. od zemlje na vratima buduće ujedinjene Evrope survala u varvarstvo. A ni danas, kad je BiH u najvećoj krizi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ne znamo da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala.

U današnjem limbu dejtonske ‘Jugosfere’ (Tim Džuda), pretnja novog krvavog raspleta latentna je i sigurno uvek izvesnija od ‘skandinavizacije’.

’Nafaka’ je turska reč od od arapskog ’nafaqa’. Ovaj turcizam uobičajen kod Bošnjaka najčešće znači sudbinu, božiju volju ili sreću. Prema islamskom učenju, nafaka je i ono što je čoveku (ili životinji) određeno od boga da pojede i popije u toku života.

’Nafaka’ je turska reč od od arapskog ’nafaqa’. Ovaj turcizam uobičajen kod Bošnjaka najčešće znači sudbinu, božiju volju ili sreću. Prema islamskom učenju, nafaka je i ono što je čoveku (ili životinji) određeno od boga da pojede i popije u toku života. Uglavnom, nafaka je simbolički višeznačna. I za BiH, četvrt veka i jednu godinu od Dejtona, u nedostatku funkcionalnosti (održivosti?), može se reći – bez imalo cinizma – da joj je možda takva nafaka.

Vilijam Hejg, nekadašnji državni sekretar za spoljne poslove Ujedinjenog Kraljevstva u autorskom tekstu za Tajms poručuje ovog novembra da je Balkan ključna oblast za zapadne zemlje da se suprotstave stalnoj eroziji stabilnosti. Pa i Pedi Ešdaun, čovek sa ovlašćenjima kolonijalnog guvernera (kako je to ocenio Gardian), kad je 2006. odlazio iz BiH kao svoj najveći neuspeh istakao je to što nije uspeo da izgradi građansko društvo koje je među ljudima opsednutim košmarom utopija, jer je BiH, kako je davno rekao Ešdaun, i dalje ’uplašena i podeljena zemlja’.

Otuda odgovorna realpolitika znači da Zapad, Rusija (sad i Turska obavezno), kao i Srbija i Hrvatska moraju i dalje biti garanti Dejtona, a famozna funkcionalnost BiH nije stvar Dejtona već volje tamošnjih elita i inostranih pokrovitelja da racionalizuju etnonacionalizam.

Sve je malo i bizarno: Milorad Dodik došao je na vlast uz svesrdnu pomoć tadašnjeg Vašingtona 1998, a Medlin Olbrajt ga je zvala ’daškom svežeg vetra na Balkanu’. Dodik, kao i mnogi Srbi, u visokim predstavnicima kao što su Valentin Incko ili njegov naslednik Kristijan Šmit vide duh Benjamina Kalaja, austrougarskog upravitelja Bosnom koji je probao da stvori ’bosansku naciju’. Građanska BiH je slična manipulacija. Srbi i Hrvati pristaju na tehničku BiH. Bošnjacima to nije dovoljno ’funkcionalnosti’. Zamislite da kosovski Albanci pristaju na ’tehničku’ Srbiju?

Više...

Prof. dr Nada Popović Perišić, profesor emeritus

Projekat novog optimizma

Kada sam prethodne godine pokušavala da zamislim kako će izgledati ova godina nadala sam se da ćemo izaći iz opšte krize sa pandemijom i...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ekološki pokreti postaju ključni politički faktor koji menja region

Poslednjih godina svet se ubrzano menja pod dejstvom pandemije, klimatskih promena, razvoja digitalizacije i veštačke inteligencije i dinamike geostrateških odnosa. Jugoistočna Evropa trpi određene...

Komentar Zorana Panovića

Švedski sto

Kao što su se u Sovjetskom Savezu nekada polušapatom prepričavali vicevi o Brežnjevu i kremaljskoj gerontokratiji, sličnog kafanskog, pritajenog, političkog humora bilo je i...

Jelena Bulatović, izvršna direktorka, SAM

Moramo odlučiti kakve migracije želimo

Automatizacija će biti u sve većem zamahu, ne samo kao deo progresa i napretka, već kao rezultat potrebe da se deficit u nekim zanimanjima...

Vesti

Građani Srbije na referendumu podržali promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe

Na referendumu o promeni Ustava održanom 16. januara 2022. godine, građani Srbije su podržali promenu Ustava u delu koji se odnosi...

Parlament Severne Makedonije izabrao Dimitra Kovačevskog za novog premijera

Parlament Severne Makedonije izabrao je socijaldemokratu Dimitra Kovačevskog za premijera, nakon što je prošlog meseca Zoran Zaev podneo ostavku...

Šest romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2021 žiri u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković,...

Oliver Varhelji: Pozdravljam ovaj važan korak i posvećenost Srbije na putu ka EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je na svom Twiteru objavio da je izglasavanje ustavnih promena na referendumu u...

Federalni sud Australije doneo odluku da se Novaku Djokoviću ukine viza

Tročlano sudsko veće Federalnog suda Australije donelo je konačnu odluku potvrdivši odluku imigracionog ministra da se Novaku Djokoviću ukine...