Mapa sajta

Komentar

Nihilizam

Svi skupovi lidera Zapadnog Balkana pod patronatom Merkel-Makron uverljivo su se pretvarali u rutinu neodlučnosti, dok je utisak uzaludnosti dodatno pocrtavan spin off skupovima tipa Procesa Brdo-Brioni

Sa septembarskog, jedanestog po redu samita Procesa Brdo-Brioni je zatražena vizna liberalizacija za sve u Regionu, status kandidata za članstvo u EU za Bosnu i Hercegovinu, i podrška EU zbog teške energetske situacije. Sve ono što ne zavisi od učesnika samita. Ono što je moglo da se reši – pitanje predstavljanja i legitimnosti u BiH ostalo je nerešeno. Uvredljivo je da Srbija i Hrvatska sa kardinalno lošim odnosima tobože zajedno brane dejtonsku Bosnu. Dobro je da učesnici ovih parajugoslovenskih, kriptoevropskih razgovora bar nemaju destruktivni potencijal učesnika turneje po Titovim vilama, nacionalnih – republičkih lidera – u predvečerje etničko-verskog rata u kome se raspala SFRJ.

Regionalna kriza koja i bez Jugoslavije ima jugoslovenski karakter samo se mimikrijski prilagođava međunarodnim okolnostima: Tako je separatizam Albanaca na Kosovu u vreme Titolenda imao jaku lenjinističku komponentu, čak postoje mišljenja da je SSSR bitno uticao na kosovsku krizu, dok sad Kurti pokušava da se predstavi kao albanski Zelenski (kao što je Alija Izetbegović svoju armiju u jednom trenutku bizarno uporedio sa Titovim partizanima), što Vučića dovodi u poziciju „malog Putina“. Možda Vučiću, koji je svoj kult ličnosti gradio poštapajući se uz Putinov, i laskaju ta poređenja ali samo donekle – dok jasno ne sugeriše marionetsku poziciju čiji bi utisak Vučić  hteo da izbegne u percepciji koju ostalja u očima Zapada.

Novi samit lidera EU i Zapadnog Balkana sprema se za početkom decembra, i to prvi put u jednoj od zemalja regiona koja izgleda neće biti Srbija. Hoće li to biti porota Srbiji za balansiranje i negovanje odnosa s Rusijom? Ili će to biti još jedno cinično ohrabrenje zemalja Regiona koje stoje u redu da kupe turske bespilotne letelice „barjaktare“?

Srbija svoju politiku pokušava da formuliše u paradoksima, što nije uvek lako: Prvi i suštinski paradoks je taj da glavni spoljni partner Srbije u privredi – Nemačka, nije istovremeno i politički saveznik Srbije. Drugi paradoks je taj da Vučić pokušava sa manjom državom i u težem manevarskom prostoru da politiku neutralnosti koju je preuzeo od Vojislava Koštunice uzdigne na pijedestal Titove nesvrstanosti, dok istovremeno dela pod zavetom datom Rusima 2019. godine – „nikad više 1948.“, iako je Titov raskid sa Staljinom upravo emancipovao Jugoslaviju od rigidnog komunizma i omogućio famozno nesvrstavanje. Titova harizma je bila jak mobilizacijski mehanizam za otpor Jugoslavije Staljinovoj pretnji, dok je pitanje da li bi Vučićev kult mogao da preokrene proputinovsko javno mnenje u Srbiji.

Za varijante titoističke politike „aktivne miroljubive koegzistencije“, Vučić ponekad možda ima volje ali nema uvek resursa i računice. Pa je otuda lakše, sa Dačićem i Vulinom, citirati nešto drugo od Tita, na primer ono – radimo kao da će hiljadu godina biti mir, a spremamo se kao da će sutra izbiti rat.

I po cenu nihilizma – da sprži Zapad u nuklearnom aramgedonu pa i da radijacija zakači i „srpske zemlje“ i srpski decu, ovdašnji ojađeni nacionalisti se uzdaju da će Putin rešiti problem dekompenzacije, odnosno frustriranosti iz poraza devedesetih.

Novi samit lidera EU i Zapadnog Balkana sprema se za početkom decembra, i to prvi put u jednoj od zemalja regiona koja izgleda neće biti Srbija. Hoće li to biti porota Srbiji za balansiranje i negovanje odnosa s Rusijom? Ili će to biti još jedno cinično ohrabrenje zemalja Regiona koje stoje u redu da kupe turske bespilotne letelice „barjaktare“?

Ili će posle tog samita Srbija na osnovu sporazuma iz Njujorka Selaković-Lavrov morati da se konsultuje sa Rusijom može li (sme li) u EU?

Više...

Komentar Zorana Panovića

Konfuzija i licemerje

Američki izdavač rečnika Merijam-Vebster proglasio je „gaslajting“(gaslighting),  odnosno metaforičku „plinsku svetlost“ rečju godine za 2022, pojasnivši da ona odražava aktuelno doba dezinformacija i ostalih...

Boško Jakšić, novinar

Da li Kosovo, ponovo, piše srpsku istoriju?

Za manje od dva meseca, Zapad je koncentrisanom diplomatskom paljbom uspeo da najsloženiji i najduži konflikt Zapadnog Balkana uvede u završnicu kako bi dve ...

Dragan Đukanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Ko sve igra na kartu Kosova?

Svako produbljivanje loših odnosa između Beograda I Prištine može da dovede do nečega što bi suštinski bilo ugrožavanje regionalne stabilnosti i omogući vanregionalnim akterima...

Dragiša Mijačić, direktor InTER

Rešenje se mora naći za pregovaračkim stolom

Podrška javnog mnjenja za neki novi sporazum je mala, bilo u Srbiji ili na Kosovu. Međutim, alternativa tome je pogubna kako za Srbe tako...

Vesti

Crveni krst Srbije svečano proslavio 147 godina postojanja

Crveni krst Srbije, osnovan 6. februara 1876. u Beogradu kao Srpsko društvo Crvenog krsta, obeležio je 147 godina postojanja...

EK obavestila Vladu Srbije da su ispunjena merila za otvaranje Poglavlja 1

Posle više od osam godina razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Evropska komisija obavestila...

Srbija poslala dva specijalistička tima za spasavanje postradalih od zemljotresa u Turskoj

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije poslalo je u Tursku dva specijalistička tima za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije,...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...