Naravno da je apsurdno da u danu kad gej premijerci daje treći mandat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istovremeno otkazuje gej paradu i prateće manifestacije u Beogradu. Ali, kvaka je u tome što Vučić upravo uspešno vlada principom uzajamno funkcionalnih paradoksa, a ovaj je samo jedan od njih. Jer da nije tako, neko naivan bi pomislio da treći mandat gej premijerke bar znači frendli gej atmosferu u zemlji
Ana Brnabić je prošla inicijaciju u partiji, ona je upornim radom dokazala da je naprednjakinja u punom kapacitetu, iako to nije bila u startu, niti ima bekgraund Šešeljeve partije. Čak i naprednjački veterani – stari Šešeljevi radikali – mogu da zapevaju (bar iz muke) onako kako su na hrvatskom otoku Krku kad je dobila prvi mandat 2017. zapevale njene zemljakinje – ‘A oj, Ano, joj Anice, ne na kišu, ne na kišu bez kabanice’. Ali, s obzirom na sadašnje odnose Srbije i Hrvatske teško da će se ponovo čuti ta pesma sa otoka Krka. Tog juna 2017. kad se Vučić opredelio za Anu Brnabić kao premijerku ona je svakako važila za liberalnije rešenje jer je dolazila iz nevladinog sektora i da se školovala na Zapadu. Danas je već pitanje da li je Ana liberalna ili konzervativna struja u naprednjacima? I da li je liberalnija od njenog konkurenta za mandatara Miloša Vučevića koji će joj po odluci Vučića biti ministar i potpredsednik.
I tog juna 2017. kao najozbiljniji kandidat za premijera figurirao je gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS Miloš Vučević. Izbor dotadašnje ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ane Brnabić delovao je gotovo senzacionalno.
U odnosu na startnu nevericu naprednjačkih masa, i sablažnjavanje dela naroda i koalicionih partnera (Dragan Marković Palma), zbog gej orijentacije, Anu su danas, čini se, prihvatili čak i popovi iz Republike Srpske, a i Palma je došao maltene do toga da mogu žene sa ženama, samo ne mogu muškarci s muškarcima. Tek sad ministarka Zorana Mihajlović ne bi smela iza Aninih leđa da koluta nipodaštavajuće očima kao što je to činila dok je Ana još bila u procesu inicijacije.
I nova Vlada Ane Brnabić biće servis predsednika republike koji jedini ima puni legitimitet. Vlada je puka transmisija Vučićeve moći
Čak bi se moglo zaključiti da je odnos Vučić – Brnabić danas bliži odnosu Slobodan Milošević – Mirko Marjanović negoli odnosu Boris Tadić – Mirko Cvetković.
Bilo je naivčina u opoziciji i nevladinom sektoru koji su se ponadali 2017. da se Vučić preračunao, da će Ana brzo zbog vrednosti i načela postati neka vrsta pobunjenika. Naprotiv, premijerka je upravo u SNS prepoznala sistem vrednosti.
U SNS za svo ovo vreme Ana nije postala baš totalno omiljena, ali jeste relativno prihvaćena (što je ipak bolji status od nametnute), dok je u opoziciji ekspresno postala omražena i to paradoksalno, čak više u takozvanoj građanskoj-liberalnoj, nego desničarskoj antigej. Utisak je da se premijerka bolje snalazi kad ode na digitalizovani Zapad nego kad mora da odgovora na neugodna pitanja o analognoj demokratiji u zemlji koja su za taj isti Zapad uglavnom cepidlačenja.
I nova Vlada Ane Brnabić biće servis predsednika republike koji jedini ima puni legitimitet. Vlada je puka transmisija Vučićeve moći.
U Sloveniji sam pratio izbore 24. aprila, a 3. aprila su bili u Srbiji. Robert Golob je 25. maja postao premijer Slovenije, a Srbija tek sad dobija mandatara. Vučićeva tehnologija vlasti dobro radi za tu vlast, ali ovo prolongiranje pokazuje da neke stvari sistemski nisu u redu u Srbiji.