Iako se tome niko nije nadao, pokazalo se da postoji jedna pozitivna posledica pandemije – leto smo proveli upoznajući Srbiju jer nam je većina zemalja u koje tradicionalno idemo na more zatvorila granice. Novac smo trošili kod kuće, ali to, nažalost, nije mnogo pomoglo domaćoj privredi i turizmu
Da će turizam biti grana privrede koju će pandemija najteže pogoditi, znalo se i pre nego što je koronavirus stigao do Srbije, a onda je, čim su kod nas registrovani prvi pacijenti, stiglo zvanično upozorenje Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES. Iako su oni još 13. marta ove godine obavestili Vladu Srbije da nema gostiju, da im je potrebna pomoć i da su najugroženiji sektor, njihovi problemi ni danas nisu u potpunosti rešeni, mada je država intervenisala na više načina više puta.
Prvi paket pomoći za građane i privredu, koji je početkom aprila odobrila Vlada Srbije, iznosio je 5,1 milijardi evra, drugi, julski, namenjen privredi iznosio je 1,36 milijardi evra, a u međuvremenu su pripremljene i određene sektorske mere. Poslednja, ali ne i najmanje važna, u iznosu od 1,25 milijardi dinara namenjena je za oko 280 hotela u gradovima i treba da im pomogne da, kako reče resorni ministar dr Rasim Ljajić, „održe glavu iznad vode“.
A da li će to uspeti i kolikog će daha biti, ostaje da se vidi.
Genov: Bez pomoći države nećemo preživeti
– Predložili smo da se hotelijeri i ugostitelji oslobode poreza na imovinu koji je veoma visok, da nam se reprogramiraju obaveze prema Srbija gasu i Elektroprivredi Srbije, da se smanji PDV-a na hranu sa 20 na 10% i da se zakonske odredba o povremenim poslovima, kada je reč o sezonskim radnicima, primeni i na turizam i hotelijerstvo – kazao je kaže Georgij Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES.
On je predložio da se sve školske i apsolventske ekskurzije ove godine realizuju u Srbiji i izrazio nadu da će se na jesen pokrenuti i poslovni turizam.
– Osnovni cilj je da nekako opstanemo kako bismo se naredne godine potpuno oporavili – naglasio je Genov.
Seničić: Turističke agencije su svi zaboravili
– Turistički vodiči i turističke agencije od marta nemaju ni posla ni prihoda, a sveukupna situacija je gotovo katastrofalna sa stanovišta preživljavanja usled globalne pandemije i nemogućnosti poslovanja. JUTA će, kada se formira nova vlada, insistirati na sektorskoj podršci turističkim agencijama kako bi preživele do naredne godine. Da sa izvesnošću može da se očekuje da će se na jesen otvoriti granice i da će moći da se radi, ne bismo mi ni tražili pomoć, ali to je malo verovatno – kazao je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA).
On je istakao da bi državna pomoć turističkim agencijama, vodičima i agencijama za iznajmljivanje automobila od 15-20 miliona evra rešila deo problema tog dela privrede i potvrdila da je državi važan taj sektor.
Čadež: Nema oporavka privrede bez rasta velikih preduzeća
Za rast i oporavak privrede neophodna je podrška države i komore i velikim preduzećima radi ublažavanja posledica izazvanih pandemijom koronavirusa.
– Mi ćemo nastaviti aktivno da radimo na predlogu mera pomoći velikim kompanijama radi podrške njihovim investicijama, olakšavanju poslovanja u zemlji i inostranstvu, otklanjanju prepreka za nastavak izvoza, kao i izlasku na nova tržišta. Velika preduzeća su tokom pandemije probleme rešavala oslanjajući se na sopstvene izvore, ali im je za dalji rast neophodna podrška – najavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).
NALED: U merama pomoći privredi nedostajala je targetiranost
Jelena Rančić, savetnica za regulatornu reformu NALED-a, izjavila je da se razmere krize izazvane pandemijom koronavirusa, koja se prelila na sve ekonomije u svetu, praktično procenjuju na nivou onih iz 2008. i da će možda biti čak i veće.
Uspešnost mera koje je država preduzela ne zavisi samo od veličine paketa pomoći, već i od trajanja krize, a oporavak od ove se ne očekuje pre sredine 2021. Izostala je targetiranost, što je očekivano u prvom paketu, zbog hitnosti, ali možda je trebalo da se pokaže u drugom paketu mera. Bilo je više vremena za analize i donošenje konkretnih sektorskih mera – istakla je Jelena Rančić, a sa njom se slaže i Željko Tomić, predsednik Saveza za e-upravu NALED-a.
Po njegovom mišljenju, prednost je što se brzo reagovalo, ali smatra da je trebalo da novac dobiju oni koji su zaista u najvećoj krizi, kojima je najpotrebniji.
Mali: direkta subvencija države za gradske hotelijere
Gradski hoteli će dobiti od države direktnu subvenciju od 350 evra za svaki ležaj i 150 evra za svaku sobu, što je nova i prva sektorska mera za ublažavanje posledica virusa korona koji je ta kriza ostavila na ugostiteljstvo.
– Od oko 380 kategorizovanih gradskih hotela u zemlji otvoreno je samo 112, dok u Beogradu od 115 hotela trenutno rade samo 42, a popunjenost je oko 10 odsto. Novac će hotelijeri dobiti krajem septembra, a najkasnije u prvoj nedelji oktobra, a jedini uslov za korišćenje te pomoći države da do kraja godine ne otpuste više od 10 odsto radnika – kazao je ministar Mali i dodao da je država već imala dva paketa pomoći privredi, koji su koristili i privrednici iz turističke industrije, ali je sada u pitanju poseban paket pomoći koji se odnosi samo na turističku privredu.
EU: Pomažemo kampovima, pansionima, vinarijama, pčelarima…
Zahvaljujući projektu #EuzaTebe, mala i mikro preduzeća, porodična preduzetništva, poljoprivredna gazdinstva i firme iz 12 gradova i opština na istoku i jugoistoku Srbije dobila su milion evra za 120 projekata u turizmu za otklanjanje posledica pandemije.
Zahvaljujući ovom projektu EU, izdvojena sredstva će stići do najugroženijih preduzetnika u sektoru turizma kako bi se unapredila njihova turistička ponuda. Najveći broj budućih korisnika bespovratne pomoći, u visini do 10,000 evra po projektu, bavi se pružanjem privatnog smeštaja za turiste (52 preduzetnika). A podržani su i kampovi, restorani i pružaoci različitih ugostiteljskih usluga, pansioni, hoteli i hosteli, turističke agencije, vinarije i pčelari.
