Kapaciteti sistema se ne mere prema tome da li će se neka katastrofa desiti, već kolike su posledice tih katastrofa. Ono što je možda I bitnije je koliko će se brzo zajednica posle katastrofe vratiti u stanje u kojem je bila pre nje.
Ove godine su Srbiju zadesile različite nepogode u različitim godišnjim dobima. Sa početka godine, Srbiju su pogodile poplave izazavne izlivanjem vodotokova, pre svega, prvog reda. Ove poplave su, na većini lokacija, bile očekivane, pa su i posledice bile manje.
U maju i junu su Srbiju pogodile poplave većih razmera, pre svega, bujičnog karaktera. Ove poplave su, većinu područja, pogodile iznenadno. U julu mesecu, posebno u drugoj polovini, veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji, pogađaju oluje praćene gradom. Sistemski odgovor kod poplava, posebno kada je reč o izlivanjima većih reka, postoji od 2014. godine i u uzlaznoj je putanji. Ipak, oluje i grad iz jula meseca 2023. godine su “nešto novo”, odnosno, po prvi put se dešavaju u skorijoj istoriji pa je i sistemski odgovor, možda i nedovoljno adekvatan.
Sistem obaveštavanja podrazumeva, pored sredstava I kanala komunikacije, izgrađene institucije, uspostavljene procedure, adekvatna materijalna sredstva za snimanje I obaveštavanje. Dodatno, obaveštavanje I reagovanje u odnosu na različite opasnosti I signalizaciju, podrazumeva I sistem obuka I vežbi, što je nažalost u Srbiji ranijih decenija sistemski ukinuto.
Bez učešća građana, ali i privrede, posebno privatnih biznisa, kao I lokalnih zajednica, nije moguće ublažiti posledice katastrofa
Sistem rane najave u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom, podrazumeva uspostavljanje sistema 112. Kada je reč o targetiranom obaveštavanju, neophodno je I uvođenje posebnih sistema I kanala veze/komunikacije (poput ALERT sistema u SAD ili nekim državama Evrope). Razvojem sistema smanjenja rizika od katastrofa I upravljanja vanrednim situacijama u Srbiji, očekujem I razvoj sistema rane najave.
Građani, kao poslednja ili prva karika u lancu, zavisi od tačke gledišta, odnosno, mesta I uloge, su najslabija karika u sistemu iz više razloga. Najvažniji razlog je nedovoljno znanja I svesti o značaju I preduzimanju preventivnih mera u cilju smanjenja rizika od katastrofa. Nepostojanje posebnog obrazovnog programa/predmeta, poput civilne zaštite I prve pomoći, unazad decenijama, dovodi I do nedovoljne obučenosti I spremnosti građana da reaguju u slučaju vanrednih događaja. Kao dobar primer navodim grad Kraljevo I uspostavljanje istovremene vežbe civilne zaštite u svim osnovnim školama svakog 13. Oktobra (Međunarodni Dan smanjenja rizika). Tog dana nastavno osoblje samostalno sa učenicima sprovodi vežbe postupanja u slučaju zemljotresa I evakuacije.
