Naše opterećenje zarada se pod hitno mora spustiti na nivo Bugarske, jer sa većim porezima i doprinosima naši poslodavci ne mogu da dovoljno podignu zarade zaposlenima u uslovima inflacije koja je jako visoka, a da istovremeno ostanu konkurentni na evropskom tržištu.
Trenutna situacija u privredi Srbije nije baš ružičasta, jer se sve više osećaju posledice visoke inflacije, povećanja bankarskih kamata na pozajmice i kredite i potcenjene vrednosti evra u odnosu na dinar. Situaciju dodatno otežava i pad tražnje na domaćem tržištu, do koga je došlo usled inflacije i skupljeg zaduživanja građana kod banaka. Udvostručio se broj izvozno orijentisanih kompanija od početka ove godine koje beleže gubitke u poslovanju suočene sa navedena 4 faktora. Postoji i peti faktor, a to je da su državna i javna preduzeća od jeseni protekle godine povećala kašnjenja u isplati dugovanja za naručenu robu i usluge ka privatnom sektoru. U ovome posebno prednjače velika državna preduzeća i najveća javna preduzeća u Gradu Beogradu.
Imajući u vidu sve navedeno vlada bi morala da uvede rigorozne mere štednje i sredstva prikupljena od poreza i drugih fiskalnih prihoda usmeri u kapitalne investicije i izvrši efikasnu realizaciju tih investicija, obustavi sva nepovoljna zaduživanja kod stranih banaka i država koja imaju visoke kamate i efikasnom organizacijom i pripremanjem kapitalnih infrastrukturnih, energetskih, ekoloških i drugih projekata pokuša da obezbedi finansiranje tih projekata kod onih internacionalnih finansijskih institucija koje omoguće najpovoljnije uslove.
Takođe potrebno je da država stvori uslove i ubrzano pripremi dalje smanjenje ukupnog opterećenja zarada zaposlenih, jer domaće firme,usled velike tražnje za radnicima iz ekonomski razvijenijih država Evrope nisu u stanju da zadrže obučenu radnu snagu koja odlazi u te države. Tamo im se nude znatno veća primanja i često bolje uslove rada, pogotovo u zemljama EU, gde se prava zaposlenih više poštuju.
Srbiji, sem digitalizacije o kojoj se mnogo priča, nedostaju debirokratizacija institucija, nezavisno, profesionalno i efikasno sudstvo i viši nivo zaštite privatne svojine i dalje reforme sistema obrazovanja
Naše opterećenje zarada se pod hitno mora spustiti na nivo Bugarske, jer sa većim porezima i doprinosima naši poslodavci ne mogu da dovoljno podignu zarade zaposlenima u uslovima inflacije koja je jako visoka, a da istovremeno ostanu konkurentni na evropskom tržištu.
Takođe, država se strateški mora okrenuti investicijama u poljoprivredu i subvencionisanju ratara i stočara, jer je to način da se redukuje visina inflacije na koju su uticale visoke cene hrane, a tim ulaganjima će se istovremeno povećati i izvozni potencijali naše zemlje u poljoprivredi.
Može se ovome još dosta toga dodati, ali imajte u vidu da Srbiji, sem digitalizacije o kojoj se priča na sva zvona, nedostaju debirokratizacija institucija, nezavisno, profesionalno i efikasno sudstvo i viši nivo zaštite privatne svojine i dalje reforme sistema obrazovanja i povećanje obima stručne prakse na fakultetima i u srednjim školama.
Nedostaje jasna opredeljenost države kojim ekonomskim interesnim zajednicama težimo i iznošenje istinitih informacija, jer svaka politička nestabilnost dodatno urušava našu ekonomiju. Pre dve sedmice bili smo svedoci da je naš privrednik koji 30 godina živi i radi u Nemačkoj i ima nekoliko firmi tamo odložio investiciju vrednu 21 milion evra, jer je njegov nemački strateški partner zaustavio ceo proces investiranja na negativne reakcije nemačke vlade u Berlinu povodom iznesenih a kasnije opovrgnutih optužbi da Nemačka krije ubice Olivera Ivanovića. Svaka takva situacija može se odraziti na privredu i ostavlja utisak o Srbiji kao nesređenoj i nepouzdanoj zemlji.
