Dobro je što će privredni rast Srbije i u ovoj i u narednoj godini ostati pozitivan, ali imajući u vidu potrebe stanovništva i privrede, ovakve stope su značajno ispod ekonomskog potencijala.
U Srbiji se kontinuirano se oseća pritisak na stanovništvo usled inflacije, rasta cene energernata i visokih kamatnih stopa, te privrednike sve više brine pitanje realizacije proizvoda i usluga na domaćem tržištu u mesecima pred nama, kao i u narednoj godini. Sa druge strane, privreda evrozone je ušla u period anemičnog rasta, posebno Nemačka, koja ove godine beleži recesiju usled prekomponovanja lanaca snabdevanja, kako energetskih, tako i industrijskih. Nizak rast evropske privrede svakako otežava i realizaciju na međunarodnom tržištu, s obzirom da je u pitanju glavno izvozno tržište za proizvode iz Srbije, kao i da odatle dolazi većina investicija. Ističe se i mišljenje većine analitičara da će kamatne stope ostati povišene duže nego što se inicijalno očekivalo, a da bi inflacija u pojedinim delovima sveta mogla sporadično da se javlja, odnosno da to bude faktor sa kojim se mora živeti u narednom srednjem roku.
Nedavna dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije su snažno odjeknula u ušima investitora, bilo je dosta pitanja kompanija iz inostranstva koliko je situacija teška, imajući u vidu pisanja tamošnje štampe, ali preovlađuje stav da je dalja eskalacije minimalna. Sa druge strane, usložnjavanje političke situacije na Bliskom Istoku već podižu neizvosnost u pogledu snabdevanja naftom, te cena ovog osnovnog energenta raste, imajući u vidu i prethodno smanjenje ponude usled ograničavanaj proizvodnej od strane zemalja OPEK.
Nedavna dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije su snažno odjeknula u ušima investitora, ali preovlađuje stav da je dalja eskalacije minimalna.
Privredna komora Srbije nastavlja sa aktivnostima internacionalizacije, sprovedene su poslovne su poslovne posete Iranu i Keniji, uz nastojanje da domaće kompanije zauzmu određeni segment brzo rastućeg tržišta Azije i Afrike. Postoji izrazita kompleksnost pozicioniranja na udaljenim tržištima, a za konkretan primer se uzima Kina, koja je jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera, ali do sada kinesko tržište u ukupnom izvozu prehrambenih proizvoda Srbije čini manje od pola procenta.
Veoma je važno što će privredni rast Srbije u ovoj i u narednoj godini ostati pozitivan, u rasponu 2-3%, imajući u vidu aktuelnu geoekonosmku situaciju u Evropi, ali mora se naglasiti da imajući u vidu potrebe stanovništva i privrede, ove stope su značajno ispod ekonomskog potencijala. Ključne stavke u pogledu održivosti rasta privrede Srbije u dugom roku, pored izbegavanja prelivanja političke krize, jesu pitanje smanjenja hroničnog spoljnotrgovisnkog deficita, kroz poboljšanje izvozne strukture, ali i porast standardna stanovništva, što uključuje porast kupovne moće, ali ne samo to.
Kako stvari sada stoje, inflacija u Srbiji će nastaviti da se usporava, da bi se u drugoj polovini naredne godina spustila u granice cilja NBS od oko 3%. Na sličan zaključak ukazuje i poslednji izveštaj MMF-a, koji predviđa prosečnu godišnju inflaciju u Srbiji na nivou 5-6% (2024). U okviru makroekonosmke stabilnsti, ističe se jednocifrena stopa nezaposlenosti (9,6%), koja bi u srednjem roku trebalo da se blago smanjuje. Međutim, ostaje činjenica da značajan deo nezaposlenih predstavlja ekonomski potpuno pasivizirano stanovništvo, pa je neophodno primeniti mere državne pomoći kako bi se ono aktiviralo.
