Mapa sajta

Prof. dr Ioanna Batsialou, direktorka i vlasnica Ioanna Regen poliklinike

Sunce DA, starenje NE

Uprkos uvreženom mišljenju da se medicinski esteski tretmani rade samo zimi, naše potrebe za negom mnogo su veće tokom leta, kaže prof. dr Ioanna...

Peter Novak, izvršni direktor, Kolektor Etra

Transformatori za najzahtevnije kupce

Kolektor Etra, sa sedištem u Ljubljani, ima tradiciju u proizvodnji transformatora od preko 90 godina. Sa svojim proizvodima prisutni su u više od 40...

Danijela Bojović, Project and Real Estate Manager, „Napred“

Napred, sinonim za napredak

U proteklih 75 godina „Napred“ iz Niša gradio je u 10 zemalja na tri kontinenta. Iz svake izazovne faze za građevinsku industriju izašao je...

Djorđe Djokic, senior partner, Djokic + Partners

Brend se gradi kroz kvalitet

Djokic + Partners važi za jednu od najboljih advokatskih kancelarija u bankarskom i finansijskom sektoru jer odlično poznaju biznis i prepoznaju potrebe i ciljeve...

Wolt

Wolt transformiše industriju dostave

Brzina, održivost i rast podržani su tehnološkim inovacijama Nedavno je ovaj naslov proizašao iz intervjua sa Matkom Katanecom, regionalnim direktorom Wolt-a za CEE (osam zemalja,...

Danijela Božanić, klimatolog/ekspert u oblasti promene klime

Zašto smo ranjivi

Srbija je više izložena klimatskim promenama od drugih zemalja, nema dovoljno kapaciteta za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i zato trpi štete i gubitke koji su višestruko viši od zemalja koje s pažnjom pristupaju ovom problemu.

Prema Izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, iz 2023. godine , rast globalalne temperature u periodu 2011-2020. godina u odnosu na vrednosti iz perioda 1850-1900. godina, dostigao je 1.1 ° S. Ovakav rast odgovara porastu srednje temperature od 0.74 ° C na globalnom nivou, odnosno od 0.90 ° C iznad Evrope i to u odnosu na period 1961-1990. godina . Istovremeno , merenja za teritoriju Republike Srbije pokazuju porast ove temperature u periodu 2001-2020. godina za više od 1,4 ° C (1,8 ° C za 2011-2020) u odnosu na vrednosti u istom referentnom periodu (periodu 1961-1990. godina).

Šta više, na osnovu najnovijih podataka, nakon najtoplijeg juna i serije ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, šumske požare u Kandi i Grčkoj, u julu 2023. godine zabeležene su najviše globalne i temperature iznad Evropskog kontinenta ikada zabeležene. Temperature su po prvi put od kada postoje merenja prelazile i vrednosti od 1.5 ° C. Treba podsetiti da je ova vrednost, gornja granica globalnog rasta temperature do kraja veka utvrđena Sporazumom iz Pariza o klimatskim promenama, pri kojoj je izvesno prilagođavanje većeg dela sveta na izmenjene klimatske uslove i njegov opstanak u formi i sadržaju kakvim ga danas poznajemo. Jul 2023. godine je peti najtopliji jul od kada se vrše merenja u Srbiji, tačnije od 1951. godine. Porast temperature tokom ovog meseca išao je i do + 2,8 º C. Drugim rečima, jasno je da se teritorija Srbije zagreva brže od globalnog i evropskog proseka, odakle možemo zaključiti i da je izloženija promenama klime.

Međutim treba imati u vidu da pored nivoa izloženosti, ranjivost zavisi i od: osetljivosti (visine gubitaka i šteta usled promena klime) i kapaciteta za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (adaptaciju).

U periodu od 1980 do 2021. godine pojave ekstremnih događaja, povezane sa vremenom i promenama klime, dovele su do gubitaka od 560 milijardi evra u državama članicama EU. S druge strane, na osnovu zvaničnih podataka Republike Srbije, minimalne štete i gubici od elementarnih nepogoda u periodu 2000-2020. godina iznosili su oko 7 milijardi evra. Od čega je najveći deo posledica suša i visokih temperatura. U periodu 2000-2015. ove štete su preko 5 milijardi evra i izazvane su, pre svega, sušama (preko 3,5 milijardi EUR), poplavama (preko 1,5 milijardi evra ili više od 4% BDP) i šumskim požarima (oko 300 miliona evra u periodu 2000-2009). Odavde vidimo i da se gubici i štete značajno povećani u poslednjih 5 godina, u odnosu na početak 2000-tih.

Šta više, iako jul 2023. godine karakteriše ekstremno visoka srednja mesečna temperatura vazduha, Srbiju je između 19. i 22. jula pogodilo i više olujno-grmljavinskih nepogoda, praćenih jakim pljuskovima, olujnim udarima vetra i krupnim gradom veličine od dva do pet, lokalno i preko pet centimetara prečnika. Stanje elementarne nepogode zbog nevremena proglašeno je na teritoriji 28 jedinica lokalne samouprave. Olujni događaji izazvali su ogromne štete na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi, objektima javne namene u javnoj svojini, porodičnim stambenim objektima (bespovratna pomoć za saniranje štete obezbeđena je za preko 11.000 porodičnih stambenih objekata), u poljoprivedi i urbanim zelenim površinama.

Na osnovu ovih, elementarnih, podataka i primenom proste računice dolazimo do zaključka da su gubici i štete izazvani ekstremnim događajima u Srbiji višestruko veći od onih koji nastaju u EU, odnosno u njenim državama članicama i da rastu s vrmenom.

Odnos gubitaka i šteta u Srbiji i EU izazvanih ekstremnim vremenskim događajima, indirektno ukazuje i na nedostatak kapaciteta za adaptaciju u Srbiji, u odnosu na one u EU odnosno njenim državama članicama. Ovo potvrđuju i neke od globalnih analiza i indeksa pozicionirajući Srbiju kao najpogođeniju zemlju Evrope, koja je pak ispred Bosne i Hercegovine i Albanije, kada se u obzir uzme i sistemska spremnost odnosno ekonomska, društvena i politička spremnost za pravovremeno reagovanje, a time i smanjenje gubitaka i šteta od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa uslovljenih promenama klime.

Dakle , u oba slučaja Srbija ne stoji zavidno, odnosno može se reći da je među najpogođenijim i zemljama sa najmanjom sistematskom spremnošću za prilagođavanje u Evropi. Ostavljajući procenu kapaciteta i političke spremnosti sa strane, iako verujem da su međusobno zavisne i određuju i nivo investicija i finansiranja, činjenica je da Srbija nema opredeljena sredstva za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove. Nije poznato ni da postoje detaljne sektorske procene potreba u ovom kontekstu.

Svaki dolar uložen u adaptaciju na izmenjene klimatske uslove donosi ukupni ekonomski benefit od 2 do 10 dolara

S druge strane, niz je globalnih podataka koji pokazuju da pravovremeno investiranje u adaptaciju donosi višestruke ekonomske benefite. Analiza Globalne komisije UN-a za adaptaciju pokazuje da svaki dolar uložen u adaptaciju na izmenjene klimatske uslove donosi ukupni ekonomski benefit u opsegu između 2 i 10 dolara. Ukoliko ništa drugo, ovo je jasan razlog potrebe sistematskog planiranja i efikanosg sprovođenja politika, mera i aktivnosti adaptacije.

Koliko je značajno i potrebno da se pristup prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove unapredi, govore i podaci o očekivanim promenama klime na teritoriji Srbije i njihovo poređenje sa karakteristikama klime i njenih promena u prethodnom periodu.

Prema klimatskim scenarijima izrađenim za Srbiju, može se očekivati dalji porast srednje temperature i to do 3,1 ° C do sredine veka u odnosu na vrednost za period 1961-1990. Ako je pri porastu temperature u periodu 2001-2020. godina za oko 1,4 ° C, Srbija pretpela štetu i gubitke od preko 7 milijardi evra, jasno je da se može očekivati da ovaj iznos bude višestruko veći pri projektovanim promenama klime.

Šta više, ova očekivanja su i izvesnija imajući u vidu da se toplotni talasi nisu pojavljivali svake godine u Srbiji, u periodu 1961-1990. godina. U periodu 2011-2020. prosečno pojavljivanje bilo je 3 puta godišnje, a u periodu 2041-2060 može se očekivati prosečno i do 5 toplotnih talasa po godini. Ovo znači da su moguće godine kada će broj toplotnih talasa i same vrednosti temperatura biti daleko iznad onih ikada zabeleženih.

Broj letnjih dana (dani sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 25 ° C) se povećao već preko 30 dana, pa je dužina leta već dostigla trajanje od oko 4 meseca. Vrelih dana (maksimalne dnevne temperature preko 35 ° C) u nizijskim oblastima bilo je oko 2-3 prosečno po godini u 1961-1990, a u nekim godinama ih nije bilo uopšte. U periodu 2011-2020 u nekim oblastima njihov broj je porastao čak i za 10 dana po godini, a samo u julu 2023. godine broj ovih dana bio je 4 do 9 dana, u zavisnosti od dela teritorije. Očekivano je da će ih do sredine veka biti prosečno po godini više od 20, a do kraja veka 35-45.

Najveći toplotni ekstremi su i mogu se očekivati u urbanim sredinama (efekat urbanog toplotnog ostrva), gde su temperature veće nekoliko stepeni u odnosu na okolinu. Ovo znači da su temperature u gradskim sredinama tokom toplotnog talasa, iznad asfalta i betona mnogo veće nego iznad poljoprivrednih i zelenih površina.

Osmotreno je da se menja i raspodela padavina po intenzitetu na teritoriji Srbije. Ovo znači da se smanjuje broj dana sa malim i umerenim padavinama i da se povećava broj dana sa jakim i ekstremnim padavinama. Potvrdama ovome je pored 2014. godine i, gotovo svaka zaključno s majem i julom 2023. godine. Očekivan je ovakav trend promena i u budućnosti. Može se očekivati da će ovakvi događaji sa veoma jakim i čak ekstremnim padavinama biti normalna pojava u najvećem delu Srbije. Takođe , može očekivati da se lokalno često pojave padavine koje nisu uobičajene za taj period godine ili uopšte nisu očekivane. Šta više, u periodu 2001-2020. procenjeno je da je oko 7% teritorije Srbije pod visokim rizikom od ekstremnih padavina, a do sredine veka očekuje se da će to biti preko 50% površina. Dakle, ekstremne padavine će postajati sve intenzivnije, a rizik od njih će zahvatati sve veću teritoriju.

Češće pojave oluja sa jakim udarima vetra, intenzivnim padavinama i sa gradom (kao što je to bio slučaj u julu 2023. godine) se takođe mogu očekivati u periodu pred nama, kao i povećanjeo blasti pod rizikom od grada. Dakle , ukoliko u nekoj oblasti sada postoji potencijalni rizik od grada, on će postati veći u predstojećem periodu. Kako jače oluje mogu da produkuju i veća zrna grada, u budućnosti je moguće očekivati i porast prosečne veličine grada.

Iako se pored ovakvih trendova po pitanju padavina očekije smanjenje broja godina sa sušom, merenja pokazuju suprotnu situaciju, Godine sa sušom su se u Srbiji javljale prosečno jednom u deset godina u periodu 1961-1990, a u periodu 2011-2020 bilo je čak 5 godina sa sušom. U periodu do sredine 21. veka, očekuje se da će svaka godina biti sa sušom. Jaka suša je sada moguća jednom u 10 godina, a u periodu do sredine veka jaka suša će se javljati tri do četiri puta tokom jedna decenije.

Šta više, procene pokazuju da se u slučaju ispunjenja ciljeva Sporazuma iz Pariza i ograničenja rasta srednje globalne temperatire na manje od 20 S, može očekivati smanjenje BDP u narednih 20 godina od 4,5% u odnosu na onaj koji bi mogao biti postignut bez promena klime. Svakako sa dobro planiranim i sprovedenim merama i politikama adaptacije ovo smanjenje BDP bilo bi manje ili bi bilo izbegnuto (u zavisnosti od efikasnosti adaptacije). U slučaju izostanka postizanja ciljeva iz Sporazuma iz Pariza, ovo smanjenje BDP moglo bi biti i do 17% do kraja veka, odnosno do gotovo 7% u narednih 20 godina.

Kada se uporede podaci o promenama klime u prethodnom periodu i njima odgovarajući procenjeni gubici i štete sa onim očekivanim promenama u budućnosti i uzmu u obzir benefiti pravovremenog investiranja u adaptaciju, jasno je da je neophodno hitno sistematsko planiranje i održivo sprovođenje mera i politika adaptacije na izmenjene klimatske uslove i priprema sektora za budućnost u ovom kontekstu. Takođe je jasno i da nema sektora koji se može smatrati privilegovanim ili zaštićenim od promena klime, kao i da su uticaji promena klime multisktorskog karaktera. Pojedinačni parametri promena klime utičući na jedan, utiču direktno ili indirektno na svaki segment života pojedinca, a posebno na već ranjive i socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Primera radi, smanjenje prinosa ili potpuii gubitak poljoprivrednih proizvoda izazvanih lošim vremenskim uslovima, direktno utiče na prihod i kvalitet života poljoprivrednog proizvođača. Istovremeno , nedostatak određenog proizvoda na tržištu utiče na porast njegove cene, čime indirektno i na kvalitete ishrane ili života (kroz smanjenje raspoloživih sredstava za druge potrebe) određenog procenta stanovništva čija delatnost nije poljoprivredna proizvodnja.

Efikasnost i sistematski pristup adaptaciji, moglo bi obezbediti usvajanje i sprovođenje Nacionalnog plana adaptacije Republike Srbije, koji je u pripremi, sa konkretno definisanim: akcijama, vremenskim rokom i izvorima finansiranja pojedinačnih akcija i indikatorima praćenja sprovođenja. Ovde treba imati u vidu da se specifičnosti potreba regiona i lokalnih samouprava dalje moraju razraditi za novo ovih jedinica, a da ih je skakao neophodno povezati sa akcijama smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, ali i prostornim i urbanim planiranjem na nacionalnom i lokalnom nivou.

Svakako je još potrebnija integracija očekivanih promena klime u sektorske i lokalne politike i mere. Primera radi, tradicionalno se u projektovanju infrastrukture uzima u obzir obzebeđenje njene otpornosti na vremenske ekstreme kakvi su bili u prošlosti. Međutim , ocenjeni trendovi promena klime, donose sa sobom zahtev da se pri projektovanju uzimaju u obzir očekivane promene klime u budućnosti i posebno projektovane vrednosti ekstrema (makismalne temperature, intenziteti pdavina i slično). Sličnu situaciju imamo i u sektorima poljoprivrede, proizvodnje energije i td.

Obezbeđenje potpunog sprovođenja Zakona o klimatskim promenama, u delu koji se odnosi na monitoring i izveštavanje o adaptaciji, obezbedio bi kako ocenu uspešnosti planiranja i sprovođenja adaptacije, tako i prikupljanje podataka koji bi adaptaciju mogli učiniti uspešnijom, ali i jačanje kapaciteta i podizanje znanja u oblasti.

Imajući u vidu, prisutnu pojavu klimatskih skeptika, bez utemenjenog znanja, koji se uglavnom pozivaju na teoriju Milutina Milankovića (koja je u osnovi izučavanja promena klime izazvanih ljudskim delatnostima), reklo bi se da je neophodan rad sa stanovništvom koji bi obezbedio osvešćivanje i reakciju na promene kojih smo svi svesni, ostavljajući stručnim licima da se bave uzrocima promena.

Na kraju, treba imati u vidu da nije realno očekivati da je moguće sprovesti adaptaciju na način koji će obezbediti sprečavanje nastanka gubitaka i šteta izazvanih ekstremnim vremenskom događajima. Zbog toga rana najava i upozorenja, realno, imaju značajnu ulogu i predstavljaju svojevrsnu”meru” koja doprinosi smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i prirordnih katastrofa izazvanih promenama klime. U Srbiji je trenutno najava i upozorenje vezana za vebsajt Republičkog hidrometerološkog zavoda i sredstva javnog informisanja. Različiti su primeri metoda i načina rane najave i upozorenja. Oni se određuju na osnovu zaključaka detaljnih analiza, koje pokažu koji je najefikasniji način obaveštavanja javnosti i posebnih ciljnih grupa i na koje vremenske događaje. Ovakve analize u slučaju Japana, pokazale su kao značajno obaveštavanje putem mreže Tviter, a zbog značajnog broja korisnika ove mreže. Možda bi analiza ovog tipa, mogla da bude prvi korak u smanjenju pogođenosti Srbije izmenjenim klimatskim uslovima i njenom pribiližavanju proseku ranjivosti zemalja EU.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Od Lavrova do Makrona

Iako Srpska napredna stranka ima potpisan Sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom, iako je predsednik SNS i premijer Miloš Vučević, izjavio da SNS...

Prof. dr Goran Radosavljević, Prodekan za nauku i direktor Instituta FEFA

Potreban nam je četiri puta brži rast od sadašnjeg

Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast  Pre dva meseca Srbija je dobila...

Luka Baturan, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Arbitrarno određene poreske olakšice degradiraju sistem

Najveći posao koji Srbiji predstoji, a tiče se poreskih propisa, jeste radikalna reforma poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sadašnji sistem...

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija

Umesto zidova i mašina, ulažimo u ljude i njihovo znanje

Za državu u kojoj se smanjuje broj stanovnika, uputno je da sve preostale snage „penje“ na lestvici industrijske vrednosti. To, međutim, znači daleko veće...

Vesti

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni diplomatski pasoši

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni su diplomatski pasoši ambasadora dobre volje, saopšteno je u Vladi. Obraćajući se našim najboljim...

Savet EU doneo odluku o ukidanju viza za nosioce srpskih pasoša sa Kosova

Savet Evropske unije usvojio je uredbu kojom se obezbeđuje da ceo region Zapadnog Balkana podleže istom viznom režimu, ukidanjem...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama

U Beogradu je tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu...

Bajden pismom odustao od predsedničke trke

Američki predsednik Džo Bajden završio je svoju kampanju za reizbor nakon što su kolege demokrate izgubile veru u njegovu...

Srbija i Japan započinju pregovore o Sporazumu o investicijama

Ministarka inostranih poslova Japana Joko Kamikava i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić dogovorili su se oko početka pregovora...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama

U Beogradu je tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu...

Bajden pismom odustao od predsedničke trke

Američki predsednik Džo Bajden završio je svoju kampanju za reizbor nakon što su kolege demokrate izgubile veru u njegovu...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama

U Beogradu je tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu...

Bajden pismom odustao od predsedničke trke

Američki predsednik Džo Bajden završio je svoju kampanju za reizbor nakon što su kolege demokrate izgubile veru u njegovu...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...
spot_img