Srbija je više izložena klimatskim promenama od drugih zemalja, nema dovoljno kapaciteta za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i zato trpi štete i gubitke koji su višestruko viši od zemalja koje s pažnjom pristupaju ovom problemu.
Prema Izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, iz 2023. godine , rast globalalne temperature u periodu 2011-2020. godina u odnosu na vrednosti iz perioda 1850-1900. godina, dostigao je 1.1 ° S. Ovakav rast odgovara porastu srednje temperature od 0.74 ° C na globalnom nivou, odnosno od 0.90 ° C iznad Evrope i to u odnosu na period 1961-1990. godina . Istovremeno , merenja za teritoriju Republike Srbije pokazuju porast ove temperature u periodu 2001-2020. godina za više od 1,4 ° C (1,8 ° C za 2011-2020) u odnosu na vrednosti u istom referentnom periodu (periodu 1961-1990. godina).
Šta više, na osnovu najnovijih podataka, nakon najtoplijeg juna i serije ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, šumske požare u Kandi i Grčkoj, u julu 2023. godine zabeležene su najviše globalne i temperature iznad Evropskog kontinenta ikada zabeležene. Temperature su po prvi put od kada postoje merenja prelazile i vrednosti od 1.5 ° C. Treba podsetiti da je ova vrednost, gornja granica globalnog rasta temperature do kraja veka utvrđena Sporazumom iz Pariza o klimatskim promenama, pri kojoj je izvesno prilagođavanje većeg dela sveta na izmenjene klimatske uslove i njegov opstanak u formi i sadržaju kakvim ga danas poznajemo. Jul 2023. godine je peti najtopliji jul od kada se vrše merenja u Srbiji, tačnije od 1951. godine. Porast temperature tokom ovog meseca išao je i do + 2,8 º C. Drugim rečima, jasno je da se teritorija Srbije zagreva brže od globalnog i evropskog proseka, odakle možemo zaključiti i da je izloženija promenama klime.
Međutim treba imati u vidu da pored nivoa izloženosti, ranjivost zavisi i od: osetljivosti (visine gubitaka i šteta usled promena klime) i kapaciteta za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (adaptaciju).
U periodu od 1980 do 2021. godine pojave ekstremnih događaja, povezane sa vremenom i promenama klime, dovele su do gubitaka od 560 milijardi evra u državama članicama EU. S druge strane, na osnovu zvaničnih podataka Republike Srbije, minimalne štete i gubici od elementarnih nepogoda u periodu 2000-2020. godina iznosili su oko 7 milijardi evra. Od čega je najveći deo posledica suša i visokih temperatura. U periodu 2000-2015. ove štete su preko 5 milijardi evra i izazvane su, pre svega, sušama (preko 3,5 milijardi EUR), poplavama (preko 1,5 milijardi evra ili više od 4% BDP) i šumskim požarima (oko 300 miliona evra u periodu 2000-2009). Odavde vidimo i da se gubici i štete značajno povećani u poslednjih 5 godina, u odnosu na početak 2000-tih.
Šta više, iako jul 2023. godine karakteriše ekstremno visoka srednja mesečna temperatura vazduha, Srbiju je između 19. i 22. jula pogodilo i više olujno-grmljavinskih nepogoda, praćenih jakim pljuskovima, olujnim udarima vetra i krupnim gradom veličine od dva do pet, lokalno i preko pet centimetara prečnika. Stanje elementarne nepogode zbog nevremena proglašeno je na teritoriji 28 jedinica lokalne samouprave. Olujni događaji izazvali su ogromne štete na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi, objektima javne namene u javnoj svojini, porodičnim stambenim objektima (bespovratna pomoć za saniranje štete obezbeđena je za preko 11.000 porodičnih stambenih objekata), u poljoprivedi i urbanim zelenim površinama.
Na osnovu ovih, elementarnih, podataka i primenom proste računice dolazimo do zaključka da su gubici i štete izazvani ekstremnim događajima u Srbiji višestruko veći od onih koji nastaju u EU, odnosno u njenim državama članicama i da rastu s vrmenom.
Odnos gubitaka i šteta u Srbiji i EU izazvanih ekstremnim vremenskim događajima, indirektno ukazuje i na nedostatak kapaciteta za adaptaciju u Srbiji, u odnosu na one u EU odnosno njenim državama članicama. Ovo potvrđuju i neke od globalnih analiza i indeksa pozicionirajući Srbiju kao najpogođeniju zemlju Evrope, koja je pak ispred Bosne i Hercegovine i Albanije, kada se u obzir uzme i sistemska spremnost odnosno ekonomska, društvena i politička spremnost za pravovremeno reagovanje, a time i smanjenje gubitaka i šteta od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa uslovljenih promenama klime.
Dakle , u oba slučaja Srbija ne stoji zavidno, odnosno može se reći da je među najpogođenijim i zemljama sa najmanjom sistematskom spremnošću za prilagođavanje u Evropi. Ostavljajući procenu kapaciteta i političke spremnosti sa strane, iako verujem da su međusobno zavisne i određuju i nivo investicija i finansiranja, činjenica je da Srbija nema opredeljena sredstva za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove. Nije poznato ni da postoje detaljne sektorske procene potreba u ovom kontekstu.
Svaki dolar uložen u adaptaciju na izmenjene klimatske uslove donosi ukupni ekonomski benefit od 2 do 10 dolara
S druge strane, niz je globalnih podataka koji pokazuju da pravovremeno investiranje u adaptaciju donosi višestruke ekonomske benefite. Analiza Globalne komisije UN-a za adaptaciju pokazuje da svaki dolar uložen u adaptaciju na izmenjene klimatske uslove donosi ukupni ekonomski benefit u opsegu između 2 i 10 dolara. Ukoliko ništa drugo, ovo je jasan razlog potrebe sistematskog planiranja i efikanosg sprovođenja politika, mera i aktivnosti adaptacije.
Koliko je značajno i potrebno da se pristup prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove unapredi, govore i podaci o očekivanim promenama klime na teritoriji Srbije i njihovo poređenje sa karakteristikama klime i njenih promena u prethodnom periodu.
Prema klimatskim scenarijima izrađenim za Srbiju, može se očekivati dalji porast srednje temperature i to do 3,1 ° C do sredine veka u odnosu na vrednost za period 1961-1990. Ako je pri porastu temperature u periodu 2001-2020. godina za oko 1,4 ° C, Srbija pretpela štetu i gubitke od preko 7 milijardi evra, jasno je da se može očekivati da ovaj iznos bude višestruko veći pri projektovanim promenama klime.
Šta više, ova očekivanja su i izvesnija imajući u vidu da se toplotni talasi nisu pojavljivali svake godine u Srbiji, u periodu 1961-1990. godina. U periodu 2011-2020. prosečno pojavljivanje bilo je 3 puta godišnje, a u periodu 2041-2060 može se očekivati prosečno i do 5 toplotnih talasa po godini. Ovo znači da su moguće godine kada će broj toplotnih talasa i same vrednosti temperatura biti daleko iznad onih ikada zabeleženih.
Broj letnjih dana (dani sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 25 ° C) se povećao već preko 30 dana, pa je dužina leta već dostigla trajanje od oko 4 meseca. Vrelih dana (maksimalne dnevne temperature preko 35 ° C) u nizijskim oblastima bilo je oko 2-3 prosečno po godini u 1961-1990, a u nekim godinama ih nije bilo uopšte. U periodu 2011-2020 u nekim oblastima njihov broj je porastao čak i za 10 dana po godini, a samo u julu 2023. godine broj ovih dana bio je 4 do 9 dana, u zavisnosti od dela teritorije. Očekivano je da će ih do sredine veka biti prosečno po godini više od 20, a do kraja veka 35-45.
Najveći toplotni ekstremi su i mogu se očekivati u urbanim sredinama (efekat urbanog toplotnog ostrva), gde su temperature veće nekoliko stepeni u odnosu na okolinu. Ovo znači da su temperature u gradskim sredinama tokom toplotnog talasa, iznad asfalta i betona mnogo veće nego iznad poljoprivrednih i zelenih površina.
Osmotreno je da se menja i raspodela padavina po intenzitetu na teritoriji Srbije. Ovo znači da se smanjuje broj dana sa malim i umerenim padavinama i da se povećava broj dana sa jakim i ekstremnim padavinama. Potvrdama ovome je pored 2014. godine i, gotovo svaka zaključno s majem i julom 2023. godine. Očekivan je ovakav trend promena i u budućnosti. Može se očekivati da će ovakvi događaji sa veoma jakim i čak ekstremnim padavinama biti normalna pojava u najvećem delu Srbije. Takođe , može očekivati da se lokalno često pojave padavine koje nisu uobičajene za taj period godine ili uopšte nisu očekivane. Šta više, u periodu 2001-2020. procenjeno je da je oko 7% teritorije Srbije pod visokim rizikom od ekstremnih padavina, a do sredine veka očekuje se da će to biti preko 50% površina. Dakle, ekstremne padavine će postajati sve intenzivnije, a rizik od njih će zahvatati sve veću teritoriju.
Češće pojave oluja sa jakim udarima vetra, intenzivnim padavinama i sa gradom (kao što je to bio slučaj u julu 2023. godine) se takođe mogu očekivati u periodu pred nama, kao i povećanjeo blasti pod rizikom od grada. Dakle , ukoliko u nekoj oblasti sada postoji potencijalni rizik od grada, on će postati veći u predstojećem periodu. Kako jače oluje mogu da produkuju i veća zrna grada, u budućnosti je moguće očekivati i porast prosečne veličine grada.
Iako se pored ovakvih trendova po pitanju padavina očekije smanjenje broja godina sa sušom, merenja pokazuju suprotnu situaciju, Godine sa sušom su se u Srbiji javljale prosečno jednom u deset godina u periodu 1961-1990, a u periodu 2011-2020 bilo je čak 5 godina sa sušom. U periodu do sredine 21. veka, očekuje se da će svaka godina biti sa sušom. Jaka suša je sada moguća jednom u 10 godina, a u periodu do sredine veka jaka suša će se javljati tri do četiri puta tokom jedna decenije.
Šta više, procene pokazuju da se u slučaju ispunjenja ciljeva Sporazuma iz Pariza i ograničenja rasta srednje globalne temperatire na manje od 20 S, može očekivati smanjenje BDP u narednih 20 godina od 4,5% u odnosu na onaj koji bi mogao biti postignut bez promena klime. Svakako sa dobro planiranim i sprovedenim merama i politikama adaptacije ovo smanjenje BDP bilo bi manje ili bi bilo izbegnuto (u zavisnosti od efikasnosti adaptacije). U slučaju izostanka postizanja ciljeva iz Sporazuma iz Pariza, ovo smanjenje BDP moglo bi biti i do 17% do kraja veka, odnosno do gotovo 7% u narednih 20 godina.
Kada se uporede podaci o promenama klime u prethodnom periodu i njima odgovarajući procenjeni gubici i štete sa onim očekivanim promenama u budućnosti i uzmu u obzir benefiti pravovremenog investiranja u adaptaciju, jasno je da je neophodno hitno sistematsko planiranje i održivo sprovođenje mera i politika adaptacije na izmenjene klimatske uslove i priprema sektora za budućnost u ovom kontekstu. Takođe je jasno i da nema sektora koji se može smatrati privilegovanim ili zaštićenim od promena klime, kao i da su uticaji promena klime multisktorskog karaktera. Pojedinačni parametri promena klime utičući na jedan, utiču direktno ili indirektno na svaki segment života pojedinca, a posebno na već ranjive i socijalno ugrožene kategorije stanovništva.
Primera radi, smanjenje prinosa ili potpuii gubitak poljoprivrednih proizvoda izazvanih lošim vremenskim uslovima, direktno utiče na prihod i kvalitet života poljoprivrednog proizvođača. Istovremeno , nedostatak određenog proizvoda na tržištu utiče na porast njegove cene, čime indirektno i na kvalitete ishrane ili života (kroz smanjenje raspoloživih sredstava za druge potrebe) određenog procenta stanovništva čija delatnost nije poljoprivredna proizvodnja.
Efikasnost i sistematski pristup adaptaciji, moglo bi obezbediti usvajanje i sprovođenje Nacionalnog plana adaptacije Republike Srbije, koji je u pripremi, sa konkretno definisanim: akcijama, vremenskim rokom i izvorima finansiranja pojedinačnih akcija i indikatorima praćenja sprovođenja. Ovde treba imati u vidu da se specifičnosti potreba regiona i lokalnih samouprava dalje moraju razraditi za novo ovih jedinica, a da ih je skakao neophodno povezati sa akcijama smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, ali i prostornim i urbanim planiranjem na nacionalnom i lokalnom nivou.
Svakako je još potrebnija integracija očekivanih promena klime u sektorske i lokalne politike i mere. Primera radi, tradicionalno se u projektovanju infrastrukture uzima u obzir obzebeđenje njene otpornosti na vremenske ekstreme kakvi su bili u prošlosti. Međutim , ocenjeni trendovi promena klime, donose sa sobom zahtev da se pri projektovanju uzimaju u obzir očekivane promene klime u budućnosti i posebno projektovane vrednosti ekstrema (makismalne temperature, intenziteti pdavina i slično). Sličnu situaciju imamo i u sektorima poljoprivrede, proizvodnje energije i td.
Obezbeđenje potpunog sprovođenja Zakona o klimatskim promenama, u delu koji se odnosi na monitoring i izveštavanje o adaptaciji, obezbedio bi kako ocenu uspešnosti planiranja i sprovođenja adaptacije, tako i prikupljanje podataka koji bi adaptaciju mogli učiniti uspešnijom, ali i jačanje kapaciteta i podizanje znanja u oblasti.
Imajući u vidu, prisutnu pojavu klimatskih skeptika, bez utemenjenog znanja, koji se uglavnom pozivaju na teoriju Milutina Milankovića (koja je u osnovi izučavanja promena klime izazvanih ljudskim delatnostima), reklo bi se da je neophodan rad sa stanovništvom koji bi obezbedio osvešćivanje i reakciju na promene kojih smo svi svesni, ostavljajući stručnim licima da se bave uzrocima promena.
Na kraju, treba imati u vidu da nije realno očekivati da je moguće sprovesti adaptaciju na način koji će obezbediti sprečavanje nastanka gubitaka i šteta izazvanih ekstremnim vremenskom događajima. Zbog toga rana najava i upozorenja, realno, imaju značajnu ulogu i predstavljaju svojevrsnu”meru” koja doprinosi smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i prirordnih katastrofa izazvanih promenama klime. U Srbiji je trenutno najava i upozorenje vezana za vebsajt Republičkog hidrometerološkog zavoda i sredstva javnog informisanja. Različiti su primeri metoda i načina rane najave i upozorenja. Oni se određuju na osnovu zaključaka detaljnih analiza, koje pokažu koji je najefikasniji način obaveštavanja javnosti i posebnih ciljnih grupa i na koje vremenske događaje. Ovakve analize u slučaju Japana, pokazale su kao značajno obaveštavanje putem mreže Tviter, a zbog značajnog broja korisnika ove mreže. Možda bi analiza ovog tipa, mogla da bude prvi korak u smanjenju pogođenosti Srbije izmenjenim klimatskim uslovima i njenom pribiližavanju proseku ranjivosti zemalja EU.
