Podaci o rastu BDP-a ne znače puno u ovakvim krizama, jer, i pored toga što BDP raste, većina ljudi živi lošije nego ranije. S obzirom na to da poskupljenja u Srbiji ne staju, vrlo je moguće da talas protesta koji je nedavno počeo, od jeseni postane još veći, posebno ukoliko Vlada ne poveća plate i penzije.
Projekcije našeg instituta su da će ekonomski rast Srbije biti verovatno i niži, ne više od 1.5%. BDP je u prvom kvartalu imao čak i pad u odnosu na prethodni kvartal, što se desilo iz dva glavna razloga. Prvi je da je inflacija bila previsoka, blizu 15%, što smanjuje kupovnu moć, a time i potrošnju domaćinstava. Drugi je da je potrošnja države bila slaba, čime je dodatno usporila privredu. Ono što vlada treba da uradi da bi podstakla privredu je da adresira ove dve stvari. Prvo treba povećati svoju potrošnju, kao što je uradila tokom 2020., na početku pandemije. A drugo, treba povećati sve vidove prihoda na koje ona ima uticaj, kao što su plate u javnom sektoru, penzije i socijalna pomoć, kako bi podstakla potrošnju domaćinstava.
Kada govorimo o životnom standardu treba reći da je specifičnost ove krize je u tome što ona ne utiče na sve ljude na isti način. Rast cena za jedne znači veće životne troškove, ali za druge znači veće profite. Naravno, ovi prvi su daleko brojniji, to su skoro svi koji žive od rada, a takvih je 95% ljudi. Zato i podaci o rastu BDP-a ne znače puno u ovakvim krizama, jer, i pored toga što BDP raste, većina ljudi živi lošije nego ranije. To stvara nezadovoljstvo koje lako može prerasti u proteste, što vidimo čak i u zemljama koje slove za socijalne, kao Francuska. S obzirom na to da poskupljenja u Srbiji ne staju, vrlo je moguće da talas protesta koji je nedavno počeo, od jeseni postane još veći, posebno ukoliko Vlada ne poveća plate i penzije.
Ne bi bilo dobro da država odluči da štedi, ne povećava plate i socijalne transfere, zaustavi proces EU integracija i odustane od reformi, jer bi to nesumnjivo dovelo do stagnacije.
Što se tiče stranih investicija, njima ovi protesti ne znače puno, jer im ne ometaju posao. Njima su puno važnija geopolitička pitanja, pre svega da li Srbija ide prema EU ili prema istoku. Prošle godine, kad je počeo rat u Ukrajini, postojale su brojne dileme oko ovoga, i zato su strane investicije iz EU imale pad. Ove godine, čini se da postaje jasno da Srbija ipak želi da korača EU putem, i zato su strana ulaganja u prvih pet meseci ove godine zabeležile rast od više od 50%.
Kada govorimo o kraju ove i o idućoj godini, najbolji scenario je da dođe do rasta prihoda ljudi, da država počne trošiti intenzivnije kako bi podstakla privredu, da se otklone nedoumice oko evropskog puta Srbije i time povećaju strane investicije, i da se preduzmu reforme kako bi se podržale domaće investicije. U tom slučaju bi ekonomski rast već sledeće godine mogao dostići 3%. Najgori scenario je da država počne štedeti i ne poveća plate i socijalne transfere, da dođe do zastoja u EU integracijama i da se ne preduzmu nikakve reforme. U tom slučaju bi Srbija imala ekonomsku stagnaciju, sa rastom od oko 1%.
