Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED

Krupne promene i potresi na svetskom nivou, poput pandemije korona virusa, rata u Ukrajini, sveprisutne inflacije ali globalnih ekoloških problema, jesu izazovi čiji bi efekti mogli da budu ublaženi ili prevaziđeni realizacijom prioritetnih reformi na čijem sprovođenju NALED aktivno radi i na kojima će biti angažovan u narednom periodu

U vreme kada se jedna globalna kriza nadovezuje na drugu, veoma je važno izabrati one reforme koje će pomoći da se sačuva privredni rast, rana mesta i koraci koje društvo vodi ka evropintegracijama. O tome smo razgovarali sa Violetom Jovanović, izvršnom direktorkom NALED-a. 

Šta su sa vašeg stanovišta danas najvažnije teme kojima se bavite i koliko je na raspored prioriteta uticala aktuelna ekonomska i politička situacija?

Digitalizacija je jedna od tema koja se neizostavno provlači kroz različite segmente našeg delovanja, a pandemija je dodatno istakla njen značaj i efikasnost, pre svega,  u pružanju javnih usluga građanima i privredi. U tom smislu razvoj digitalne infrastrukture i popularizacija elektronskih servisa, modernizacija zdravstva i opštinskih usluga kroz uvođenje naprednih digitalnih rešenja jesu aktivnosti koje su nam u fokusu duži niz godina i na kojima predano radimo kako bismo stvorili šanse za nove ekonomske aktivnosti, smanjenje troškova i efikasniji rad javne i uprave u cilju bržeg razvoja.

Rast inflacije i smanjenje privredne aktivnosti stvaraju pritisak na legalno poslovanje i beg u sivu zonu, tako da sistemsku borbu protiv sive ekonomije, započetu još 2014. nastavljamo i sada, pružajući Vladi podršku u tom poduhvatu kroz rad na predlogu novog Programa za suzbijanje sive ekonomije i pratećeg Akcionog plana. Očekujemo da usvajanje ovog programa bude jedna od prvih aktivnosti nove Vlade jer je to ključan strateški dokument za obezbeđivanje fer i jednakih uslova na tržištu.

U vreme kad ekološke teme sve više dobijaju na značaju i privlače pažnju javnosti, zaštita životne sredine i održivi razvoj predstavljaju nezaobilaznu sferu našeg interesovanja. U prilog tome, svedoči i činjenica da je podrška sprovođenju Zelene agende jedan od  ključnih reformskih prioriteta za naredne tri godine. Sakupljanje i reciklaža različitih tokova otpada poput baterija, sijalica, staklene i druge ambalaže, otpada od hrane, implementacija pametnog depozita jesu projekti kojima želimo da doprinesemo uspostavljanju održivih sistema prikupljanja i ponovne upotrebe materijala i uspostavljanju cirkularne ekonomije u našoj zemlji.

Uspostavljajući zajednički, regionalni standard povoljnog poslovnog okruženja, želimo da obezbedimo bolje uslove za život i rad 20 miliona građana i 1.150.000 biznisa na ovim prostorima

U sve konkurentnijoj trci za ulaganja, potrebno je da razmišljamo o našem regionu isto onako kako ga vide investitori, a to je jedno tržište. Zato je važno i da što više radimo na ujednačavanju uslova poslovanja i procedura na koje investitori nailaze. Mreža za povoljno poslovno okruženje (BFC SEE) koja okuplja šest ekonomija u našem regionu zaslužna je za ujednačavanje i unapređenje uslova poslovanja u više od 100 lokalnih samouprava koje su prošle ili prolaze kroz proces certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Svedoci smo da se posebno u okviru Berlinskog procesa polako napreduje u izgradnji jedinstvenog regionalnog tržišta. Šta je u tom kontekstu uloga NALED-ove platforme za povoljno poslovno okruženje (BFE)?

Platforma za povoljno poslovno okruženje (BFE) se prvenstveno oslanja na uspešne rezultate postojeće BFC SEE mreže koja je značajno doprinela unapređenju poslovnog ambijenta u opštinama zemalja koje učestvuju u mreži – Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Pored toga, mreža je prodstakla razmenu kvalitetnih reformskih rešenja kao što su izdavanje elektronskih građevinskih dozvola i pojednostavljena registracija sezonskih radnika, unapređenje inspekcijskog nadzora i digitalna fiskalizacija.

Namera nam je da se oslanjanjem na ove uspešne rezultete, kroz buduću platformu na kojoj radimo u saradnji sa GIZ-om i partnerskim institucijama iz regiona osigura kvalitetan  dijalog i razmena znanja o implementaciji reformskih procesa u šest ekonomija Zapadnog Balkana, sa ciljem podsticanja ekonomskog razvoja, zaposlenosti i brže integracije u Evropsku uniju. Platforma će se bazirati na 3 stuba: lokalnom ekonomskom razvoju, unapređenju poslovnog okruženja, kao i promociji partnerstva i javno-privatnom dijalogu.

U vašem fokusu su i rad na polju obnoviljvih izvora energije i podrška razvoju inovacija i digitalne ekonomije. Koliko ovi sektori danas mogu da doprinesu rastu društvenog proizvoda koji će ove godine biti dosta skroman?

Inovacije su nesumnjivo veoma važan pokretač privrede i društva u celini. Zemlje u kojima se izdvajaju značajna sredstva za razvoj inovacija i u kojima se konstantno radi na unapređenju inovacionog ekosisistema imaju najviši rast BDP-a. Kada je reč o Srbiji, naš inovacioni ekosistem se razvija dobrom brzinom, država je prepoznala njegov značaj poput ministarstva, fondova koji sve više ulažu u inovativne subjekte, ali i velikih kompanija kao što je Philip Morris koji je prepoznao potencijal i odlučio da podrži startap zajednicu i inovatore kroz projekat StarTech, sa više od tri miliona dolara bespovratnih sredstava i podršku unapređenju regulatornog okvira za inovacije. Pozivamo i druge privatne kompanije da slede ovaj primer. Najbolji pokazatelj na kom nivou razvoja se nalazimo kada je reč o inovacijama jeste Globalni indeks inovativnosti, prema koje je Srbija zauzela 55. mesto među 132 zemlje. Prostora za unapređenje ima, pre svega u domenu saradnje nauke i privrede, ulaganja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, pristupa alternativnim izvorima finansiranja, kao i na polju razvoja klastera. Kada se istinski pozabavimo time, možemo očekivati da ekonomija znanja bude jedan od naših najvećih razvojnih potencijala.

Uradili smo analizu sistema oporezivanja koju ćemo uskoro predstaviti javnosti i predložili moguće pravce reforme, koje bi išle u korist kako radnicima, tako i poslodavcima.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, pokrenute su važne stvari. NALED je doprineo radu Ministarstva rudarstva i energetike na donošenju zakonskog okvira u ovoj oblasti, kao i važne uredbe o balansnoj odgovornosti na kojoj se aktivno radilo tokom ove godine, a koja je preduslov kako bi brojni projekti u oblasti obnovljivih izvora mogli da zatvore finansijsku konstrukciju.

Od 1. januara 2023. startuje eAgrar na kojem ste radili zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede. Šta će ovaj iskorak u digitalizaciji značiti za sektor poljoprivrede?

Reč je o elektronskoj platformi koja će omogućiti da se više od 400.000 gazdinstava registruje online i podnese zahteve za subvencije. Takva praksa donosi brojne koristi, kako poljoprivrednicima, tako i državnim organima koji su nadležni za ova pitanja. Dosadašnji način registrovanja zahtevao je od poljoprivrednika da izdvoje svoje vreme i  prikupe više od 90 podataka u 10 različitih dokumenata, od čega je 70% informacija bilo suvišno, poput dokaza o vlasništvu zemljišta, jer već postoje u bazama različitih državnih organa. Pored toga, bilo je potrebno da plate takse za različite izvode i potvrde u vrednosti od dva miliona evra godišnje. Uz pomoć eAgrara dosadašnja procedura će se skratiti čak četiri puta, a troškovi prijave smanjiti za 80%.

Već smo pomenuli da je globalna ekonomska situacija sve teža i da će se svakako odraziti i na Srbiju. Da li bi u situaciji u kojoj se sada nalazimo privredi pomoglo fiskalno rasterećenje zarada?

Smanjenje poreza i doprinosa na plate jeste jedna od preporuka koja se najduže pojavljuje u NALED-ovoj Sivoj knjizi. Verujemo da bi takva mera značajno doprinela smanjenju obima sive ekonomije i stimulisala poslodavce da legalno angažuju radnike. Sudeći prema ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika (49%) navelo je visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju i kao ključni razlog za izbegavanje poreskih obaveza. Mi smo uradili analizu sistema oporezivanja koju ćemo uskoro predstaviti javnosti i predložiti moguće pravce reforme, koje bi išle u korist kako radnicima, tako i poslodavcima.

Najpre je potrebno fokusirati se na poresko rasterećenje najnižih plata i minimalca koji u Srbiji dobija između 350.000 i 400.000 ljudi i koje su visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje – u prošloj godini taj izdatak je iznosio 18.200 dinara na „minimalac“ od 32.000 dinara odnosno oko 57%. Da bi se postiglo veće rasterećenje, potrebne su i značajnije promene modela oporezivanja. Jedan od  mogućih rešenja jeste i povećanje neoporezivog dela plate na nivo minimalca, reforma doprinosa na zdravstvo, a na stolu su i druga potencijalna rešenja koja treba razmotriti.

Pri razmatranju reforme doprinosa, NALED predlaže i mogućnost ukidanja doprinosa za zdravstvo i prelazak na finansiranje zdravstvene zaštite iz opštih poreza.

Vi ste jedan od pionira javno privatnog dijaloga. Da li takvog dijaloga danas ima u dovoljnoj meri kad treba pametno izabrati poteze koji će omogućiti očuvanje ekonomske aktivnosti?

Činjenica da NALED unutar sebe okuplja sva tri sektora društva – privatni, javni i civilni, koji već godinama zajedno rade na unapređenju poslovnog okruženja i sprovođenju reformi u različitim oblastima, nedvosmisleno ukazuje da takav dijalog  postoji i da ima svoj kontinuitet. Sigurno je i da treba da ga bude više i da bude kvalitetniji. Zaključak je da dosta uspešnije funkcioniše kada institucije naspram sebe imaju sagovornika u vidu udruženja koja znalački zastupaju zainteresovanu javnost, a ne interese pojedinca.

Neki oblici javno – privatnog dijaloga su značajno unapređeni u odnosu na godine za nama, što je pokazao i Regulatorni indeks Srbije koji sveobuhvatno analizira način i kvalitet donošenja propisa. Prema poslednjim podacima za 2021/2022 godinu javna rasprava održana je za više od 90% zakona važnih za funkcionisanje privrede, smanjen je udeo zakona koji se donose po hitnom postupku na svega 6%, dok tri četvrtine ministarstava zadovoljava kriterijume u pogledu informisanja javnosti o svom radu. Međutim, prostora za unapređenje svakako ima.