Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore (AmCham)

Poseta preko četrdeset predstavnika velikih US kompanija, jasan su signal da aktuelna američka administracija daje snažan podsticaj razvoju privredne saradnje sa Srbijom. snaženje strateških partnerstava, poput ovog sa SAD, od ključne važnosti za razvoj naših privrednih potencijala.

U poslednje vreme imali smo priliku da vidimo dve značajne delegacije američkih kompanija u Srbiji koje su u periodu od samo četiri meseca dovele preko četrdeset predstavnika velikih US kompanija. To je za nas odlična vest kaže Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore.

Kada govorimo o potencijalima, obično se u prvi plan stavljaju investicije i otvaranje novih radnih mesta, ali treba imati u vidu i da je Srbija u 2022. godini ostvarila rekordan prihod od izvoza usluga u Sjedinjene države od preko 1,2 milijarde dolara, što je povećanje od čak 30 odsto u odnosu na 2021, napominje naš sagovornik. „ Jasno je, dakle, da je snaženje strateških partnerstava, poput ovog sa SAD, od ključne važnosti za razvoj naših privrednih potencijala. Verujem da je, pored poznatih geo-političkih, jedan od važnijih razloga za ovaj svež interes američkog biznisa za nas i povezivanje regiona kroz inicijativu Otvoreni Balkan, na čijoj realizaciji Srbija intenzivno radi.“

Pomenuli ste Otvoreni Balkan. Koliko je sa stanovišta investitora koncept Open Balkan operativno atraktivan i šta bi u kontekstu stvaranja ovog jedinstvenog ekonomskog prostora trebalo dodatno uraditi da se dobiju puni sinergetski efekti?

Treba da budemo svesni veličine naše ekonomije i celog regiona – reč je o malim tržištima i njihovo povezivanje kroz otvaranje granica predstavlja nemerljivu prednost za investiranje i biznis. Najvažnija prednost Inicijative je što tržište Zapadnog Balkana čini atraktivnijim za poslovanje jer je ćemo njenom potpunom implementacijom, uveren sam, obezbediti slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala. Treba da razumemo da kompanije koje žele da posluju u Srbiji najčešće imaju u vidu potencijal za šire regionalno prisustvo.

Povezivanje zemalja zapadnog Balkana kroz otvaranje granica predstavlja nemerljivu prednost za investiranje i biznis.

Ozbiljne pomake Inicijativa je do sada napravila u rešavanju dugogodišnjih necarinskih barijera i prepreka, što je olakšalo uvoz i izvoz prehrambenih proizvoda, u nekim slučajevima čak i do 50 odsto, dok su direktni troškovi taksi i naknada smanjeni i do 80 odsto. Sve to je rezultiralo uvećanjem obima trgovinske razmene u regionu Otvorenog Balkana za skoro 30 odsto.

Privreda se snažno zalaže za punu primenu potpisanog Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada, koja bi omogućila zapošljavanje deficitarnih kadrova kroz kroz olakšane administrativne procedure. Značajan pomak potreban je i u oblastima prekograničnog kretanja kapitala, smanjenju troškova transakcija, kao i u liberalizaciji finansijskih usluga.

Koliko ste vi kao Komora uključeni u podršku ovim naporima da potencijalni investitori dobiju odgovarajuće informacije o Srbiji kao investicionoj destinaciji?

Američka privredna komora je već dve decenije jedna od najznačajnijih stajnih tačaka američkim kompanijama koje razmatraju dolazak u Srbiju. Posvećeni smo našoj misiji da budemo podrška poslovanju naših članica kroz obezbeđivanje ključnih poslovnih informacija, umrežavanje i uspostavljanje međusobnih veza, što je sve od velikog značaja za potencijalne investitore. Kao jedan deo ovih nastojanja, AmCham-ova privredna misija je, tokom juna u Vašingtonu, kroz format „Door Knock“, održala niz veoma značajnih sastanaka sa predstavicima relevantnih američkih institucija, organizacija i kompanija. Izdvojio bih sastanke na visokom nivou u Stejt Departmentu, sastanke sa nekoliko kongresmena i sa visokim predstavnicima Ministarstva trgovine. Pored toga, održali smo Okrugli sto sa predstavnicima kompanija zainteresovanih za dolazak u Srbiju, i niz bilateralnih sastanaka. Cilj naše misije bio je jačanje institucionalnih i ekonomskih preduslova za povećanje bilateralne trgovine i mogućnosti za nova ulaganja između Srbije i SAD-a, kao i predstavljanje pozitivnih iskustava američkih kompanija koje već posluju na našem tržištu.

Američka privredna komora već 10 godina sprovodi istraživanje o poslovnom ambijentu i perspektivama rada u Srbiji. Pre nego što sačekamo rezultate jedanaeste ankete, kažite nam šta govore prethodne?

Prema mišljenju AmCham članica iz poslednjeg istraživanja, za unapređenje poslovnog ambijenata najvažnije su institucionalne reforme – unapređenje rada pravosuđa i vladavine prava, kao i smanjenje korupcije. Treći prioritet je dalji razvoj eUprave, čiji je dosadašnji razvoj povoljno ocenjen, kao i nastavak napora na unapređenju efikasnosti administracije.

IKT industrija, bio-tehnologija, energetika, infrastruktura, auto industrija, poljoprivreda i prehrambeni sektor su atraktivni sektori za ulaganje.

Takođe, u poređenju sa prethodnim anketama, transparentniji i efikasniji sistem javnih nabavki se ističe kao nešto veći prioritet. Kada je reč o budžetskim ulaganjima neophodnim za dugoročni rast, kao i ranijih godina AmCham članice primat daju ulaganju u obrazovanje. U odnosu na ranije godine, neophodnost ulaganja u životnu sredinu je posebno istaknuta.

U poslednje vreme veoma mnogo se diskutuje o tome da li zaista IT sektor doživljava svoj pad posle strmoglavog uspona. Sa stanovišta vaših članica i upita koje imate o IT sektoru u Srbiji kakve su vaše procene o atraktivnosti ovog sektora za dalja ulaganja?

U prvih pet meseci ove godine u tehnološkom sektoru, prema procenama, bez posla je na globalnom nivou ostalo preko 190.000 ljudi, što je značajno više nego u celoj 2022. godini. Jasno je bilo da nagli rast ove industrije, koji je pre svega bio uslovljen pandemijom COVID-a i meteorskim rastom e-trgovine, nije održiv na duge staze. S druge strane, neozbiljno je i površno govoriti o „krahu IT industrije“, već je realnije govoriti  o konsolidaciji. Na duge staze, sve procene govore, očekuje nas razvoj i rast u mnogim „tech“ oblastima, što će se sasvim sigurno odraziti i na nivo investicija kod nas. Neki skorašnji upiti koje smo imali, kao i razgovori tokom „Door Knock“ misije u Sjedinjenim državama daju signale u tom pravcu, ali je prerano govoriti o konkretnim imenima. Dodaću i da Srbija, uveren sam, treba da radi na stvaranju ekosistema koji bi pomogao da postanemo regionalni centar za istraživanje i razvoj inovativnih tehnologija, poput veštačke inteligencije i biotehnologija, čime bi se otvorile mogućnosti za još snažnije privlačenje novih investicija, i modernizaciju društva i države.