Rast vrednosti zlata se nastavlja, pa su cene dostigle najviši nivo u istoriji, dok stručnjaci smatraju da ima prostora za još veći rast jer centralne banke nastavljaju da kupuju poluge u rekordnim količinama.
“Cene bi mogle da porastu na 2.300 dolara po unci u drugoj polovini 2024, posebno u pozadini očekivanja da bi Federalne rezerve SAD mogle da smanje stope u drugoj polovini 2024.”, rekao je za CNBC Akaš Doši, šef za istraživanje roba u Severnoj Americi kompanije City.
Zlatom se trenutno trguje za 2.203 dolara po unci, a cene zlata imaju tendenciju da dele inverzni odnos sa kamatnim stopama. Kako kamatne stope padaju, zlato postaje privlačnije u poređenju sa imovinom sa fiksnim prihodom kao što su obveznice, što bi donelo slabije prinose u okruženju sa niskim kamatama.
Analitičari prognoziraju da će cene zlata dostići nove maksimume u drugoj polovini godine. Iako priznaju da je fizička kupovina zlata podigla cene, oni su nedavni skok cena od 100 dolara pripisali značajnoj kupovini fjučersa.
“Centralne banke, koje su kupile istorijske nivoe zlata u poslednje dve godine, nastavljaju da budu snažni kupci i u 2024. godini“, rekao je globalni šef centralnih banaka Svetskog saveta za zlato Šaokai Fan.
Ove kupovine su ojačale cene zlata uprkos visokim kamatama i jakom dolaru. Više stope imaju tendenciju da umanje privlačnost zlata u poređenju sa obveznicama jer se na njega ne plaćaju kamate, dok jači dolar erodira sjaj zlatnih poluga za vlasnike drugih valuta.
Snažna fizička potražnja za zlatom je takođe podstaknuta njegovom privlačnošću kao sredstvom sigurnog utočišta usred geopolitičke neizvesnosti, konstatuju stručnjaci u tekstu koji je objavio CNBC.
U protekloj deceniji Rusija i Kina bile su dva najveća kupca. Kina je vodeći pokretač potražnje potrošača i kupovine zlata centralne banke, a u tome verovatno neće usporiti.
Među centralnim bankama, Narodna banka Kine bila je najveći kupac zlata u 2023, Poljska je bila drugi najveći neto kupac, a Singapur je na trećem mestu.