Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Priznavanja i prepoznavanja uloge žene u društvu nema bez partnerstva sa muškarcima. Važno je da oni shvate da im ravnopravnost ništa ne oduzima već da ravnopravni zajedno možemo dati svoj puni doprinos.

Godišnju konferenciju Poverenika koja se obeležava kada i Međunarodni dan tolerancije Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti  odabrala je da skrene pažnju na temu unapređenja bezbednosti žena i devojčica na selu. Ovo je samo jedan od brojnih primera na koji poverenica otvara aktuelne teme u srpskom društvu kojima treba posvetiti pažnju.  

„Hiljade poučnih priča žena i muškaraca čekaju da budu nekom putokaz i inspiracija. Radimo na tome da se za njih čuje, da se njihova znanja, iskustva i veštine sačuvaju, podele i unaprede zarad opšteg dobra i napretka cele naše zajednice, ali i šire“, kaže Janković. „ Žene sa sela su posebna vrednost našeg društva i moramo  više raditi da sve ono što znaju i proizvode bude prepoznato i  cenjeno. Znate li koliko je sati rada utkano u ručne radove, koji se često čine skupima ljudima iz grada? Ko ne veruje, neka proba.“

Naravno, naša sagovornica, ne  idealizuje položaj žena sa sela. „Uvek govorim i da je neophodno da se njihov položaj poboljša jer im je ostvarivanje mnogih prava otežano, poput prava na penzijsko-invalidsko i zdrastveno osiguranje, nemaju sopstvene prihode niti zemlju  u svom vlasništvu, što  ilustrativno govori o njihovom često teškom položaju. Rodno zasnovano nasilje, takođe, deo je problema žena na selu jer ga ređe prijavljuju“ , navodi poverenica.

Neophodno je stalno menjati društvene obrasce ponašanja, dekonstruisati stereotipe o očekivanim rodnim ulogama, ali  seksističke i mizogine praksi u javnom prostoru.

Izbor ovogodišnje teme za redovnu konferenciju Poverenika nije slučajan i rezultat je dvogodišnjeg intenzivnog rada na sprovođenju projekta „Unapređenje bezbednosti žena i devojčica u ruralnim područjima“,  uz podršku ambasade Norveške i UN Women.

„Radili smo na njihovom ekonomskom osnaživanju kroz kupovinu opreme za poljoprivrednu proizvodnju, ali i kancelarijske opreme za rad organizacija civilnog društva u selima, gde je civilni sektor manje aktivan a jeste važan faktor razvoja svakog demokratskog društva“, objašnjava naša sagovornica.

Ipak za nju i njen rad najkorisnija je bila poseta Portugaliji koju je organizovala ambasadorka Portugalije Marija Viržinija Pina sa svojim timom. „Najviše mi se svideo model organizacije bezbednosti u zajednici od strane njihove Nacionalne garde“.

U skladu sa naslovom vaše konferencjie „Pogled u budućnost“ kakav doprinos možemo dati da položaj žena sa sela bude priznat i prepoznat?

To ćemo postići programima podrške od strane vlade, projektima poput ovog koji smo sproveli i nastavljamo ga, stalnom edukacijom, promenama u kulturnim obrascima i, naravno, potrebnim izmenama i dopunama zakonskog okvira. Moramo kontinuirano voditi računa da sve javne politike budu rodno osetljive i da imamo što više rodno segregiranih podataka. Već je usvojeno nekoliko inicijativa koje sam kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti poslala resornim ministarstvima. Primera radi, izmena uredbe kojom je omogućeno pojedinačno registrovanje poljoprivrednih gazdinstava od strane bračnih partnera, upis prava imovine na nepokretnosti, izjednačavanje položaja poljoprivrednica u obračunu nadoknada za vreme porodiljskog odsustva, kontinurana podrška mladima i ženama sa sela.

Svako u svom domenu može dati doprinos – od međunarodnih organizacija, državnih institucija do lokalne samouprave. Kada se žene same dovoljno osnaže, mnogo je lakše da i okruženje prihvati i uvaži njihov značaj. Mnoge su već odlučile da ne čekaju, same prave životne šanse, pokrenule su male biznise na svojim domaćinstvima i zarađuju sopstveni novac, stiču sigurnost i nezavisnost.

Kad već govorimo o bezbednosti važno je da kažemo i da nas očekuje izrada novog Akcionog plana za primenu Rezolucije UN „Žene, mir, bezbednost“. Da li je vreme za ženu generala i da li je vreme da otvorimo pitanje klimatskih promena i bezbednosti žena?

Vreme je, odavno. Čak mi je i neobično što još uvek nema lovorove grančice na ramenima neke oficirke, s obzirom na veliko interesovanje  naših devojaka za vojne škole. To bi bila i jedna simbolična poruka i podstrek mladima.

Srbija je sprovodila dva akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir, bezbednost“ , i mi smo uradili nezavisni monitoring uz ocenu o primeni. Ima dosta stvari koje još treba uraditi, a bez odlaganja treba pristupiti i izradi trećeg Nacionalnog akcionog plana. Bez aktivnog učešća žena za svakim stolom gde se donose odluke, nema prosperiteta ni stabilnosti. Primena ove rezolucije je to jasno pokazala. Analiza 182 mirovna sporazuma potpisana između 1989. i 2011. godine Internacionalnog instituta za mir u SAD pokazuje da za 35 odsto raste verovatnoća da će se mir održati duže ako su žene bile uključene u pregovore.

Klimatske promene  su već dugo tema na društvenoj agendi i u značajnoj vezi sa (ne)ravnopravnošću žena. Svi dobro znamo da one više utiču na siromašne stanovnike svuda u svetu a istraživanja pokazuju i da su žene neproporcionalno više pogođene nepovoljnim posledicama klimatskih promena – imaju ograničen pristup vodi i hrani, izložene su pritiscima, eksploataciji, porodičnom nasilju, a češće su i žrtve trgovine ljudima.

Srbija je deo sveta i deli sudbinu Evrope po mnogim pitanjima pa je, naravno, vreme za još više mesta o ovoj temi na našoj političkoj agendi.

Koliko žene same mogu da promene i koliko povećanje broja žena u parlamentu, u vladi, u organima lokalnih samouprava može zaista da doprinese unapređenju položaja žena uopšte. Da li su one dekor ili uvažen faktor odlučivanja?

Dekor mogu biti i žene i muškarci. To je individualna odluka, ali i može biti i sticaj slučaja u nekim izuzetnim okolnostima. Opet, sve zavisi od ciljeva i ličnog razvoja i rada.

Više žena u politici i na bitnim pozicijama u društvu, ne doprinosi nužno boljem zastupanju ženskih interesa, ali ukoliko ih nema – sigurno je da neće biti realnog sagledavanja potreba žena i politika u susret njima. Mada, ne treba zaboraviti da su i muškarci izabrani da bi zastupali interese svih građana i građanki. Prema tome, odgovornost je zajednička, ni manja ni veća za žene.

U borbi za vođenje “balansirane” politike često se suočavamo sa fenomenom “staklenog plafona” gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne.

Ali i u drugim sferama, visina na kojoj će žene „udariti“ u „stakleni plafon“ određena je ne samo ograničenjima na tržištu rada, već se razlozi mogu tražiti i u različitim sociološkim i kulturološkim fenomenima.

Godinama pratimo stanje, upućujemo peporuke i iniciramo promene kako bismo imali uravnoteženu zastupljenost oba pola u svim sferama. Dosta toga je učinjeno. Imamo među političarima i važne i odgovorne saveznike na tom putu.

U poslednje vreme sve češće viđamo žene u diplomatiji, ali pre svega kao ambasadore evropskih zemalja u Srbiji. Koliko mi sledimo ovaj evropski trend?

Mi smo po svemu deo Evrope, i tu smo negde u proseku. Mislim da i u državama članicama EU nema nigde pune rodne ravnopravnosti ni u diplomatiji. U najmanju ruku neobično da je tako, uzimajući u obzir veštine i znanja, tačnije ukupne kapacitete koji se zahtevaju za bavljenje diplomatijom. U ovom trenutku imamo nešto veći broj  ambasadorki u Beogradu koje dolaze  iz država članica EU, što do skoro nije bio slučaj, do dolaska ambasadorki Belgije i Nemačke. Podaci ukazuju na kontinuiran rast broja žena na mestima šefova diplomatsko-konzularnih predstavništva, što važi i za Srbiju. Podaci Ministarstva spoljnih poslova  kažu da je skoro 40 odsto žena na mestima šefova diplomatskih misija, od čega 18 u rangu ambasadorki.

Klimatske promene nas vode ka još jednoj temi a to je zdravlje žena. Bili smo svedoci potresnih dokumentarnih filmova o tretmanu žena u porodilištima ali to svakako nije sve što o ovoj temi možemo reći. Gde je u ovoj oblasti prostor za delovanje Poverenika?

Samo zdrava žena je produktivna i zadovoljna. Mislim na ukupno zdravlje, psihičko i fizičko, i blagostanje, a ne samo  odsustvo bolesti. Prostora ima dovoljno za delovanje jer nam zakon daje solidan opseg ovlašćenja i mi koristimo sve mehanizme da delujemo u cilju unapređenja opšteg zdravlja stanovnika i promovisanja zdravih stilova života. Inače, zdravsteno stanje je čest osnov diskriminacije u pritužbama koje nam građani podnose.

Drago mi je da su mnoge kompanije zacrtale cilj da u skorom vremenu imaju i do 50 odsto žena na pozicijama odlučivanja. Verujem da bi to moglo značajno uticati na bolju poslovnu, a time i društvenu klimu

U individualnim slučajevima, utvrđujemo da li je došlo do povreda prava na zabranu diskriminacije i dajemo preporuku za otklanjanje povrede, ali šaljemo i opšte preporuke, kao u slučaju tretmana žena u nekim porodilištima, i iniciramo razne izmene zakona i politika. Mnogi savremeni lekovi i terapije sada su dostupni, između ostalog, zahvaljujući našim mišljenjima i preporukama. Ono što bih volela da vidim kao rezultat zajedničkog delovanja je uvođenje programa seksualnog i reproduktivnog zdravlja u školske programe.

I u vreme pandemije većina naših preporuka za rešavanje zdravstvenih problema ugroženih stanovnika je prihvaćena.

Na kraju umesto nabrajanja mnogih drugih podgrupa žena koje se suočavaju sa neravnopravnim položajem u društvu pitala bih vas da li ste sreli sa nekom oblašću, kompanijom, ustanovom, segmentom društva u kojem žene uživaju punu ravnopravnost u Srbiji?

Promene na unapređenju ravnopravnosti žena su evidentne, ali  teško mogu naći i jednu oblast u kojoj je pоstignuta puna ravnopravnost. Razlozi za to su brojni, a primetno je da su postignuća u različitim oblastima vrlo neujednačena. U manje plaćenim zanimanjima i oblastima od najvećeg društvenog značaja, poput obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite i pravosuđa, imamo nedostatak muškaraca, što je snažan disbalans u svakom smislu.

Iz podataka Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost se vidi da u poređenju sa prosekom država članica EU (28), Srbija beleži nižu vrednost indeksa rodne ravnopravnosti za 10,4 poena. Da bi se stvari unapredile , neophodno je započete procese intenzivirati, integrisanjem rodne perspektive u sve javne politike i budžet, direktnim intervencijama u pojedinim oblastima, i jačanjem nezavisnih mehanizama zaštite. Akademska zajednica i civilni sektor igraju važnu ulogu, a možda najvažiju privatni sektor. Nedavno sam podržala sjajnu inicijativu Američke privredne komore u Srbiji – „Podrži njenu ideju“ usmerenu na pravi način na rodnu perspektivu poslovanja i drago mi je da su mnoge kompanije zacrtale cilj da u skorom vremenu imaju i do 50 odsto žena na pozicijama odlučivanja. Verujem da bi to moglo značajno uticati na bolju poslovnu, a time i društvenu klimu. Nezavisni, profesionalni i slobodni mediji su, takođe, moćan saveznik u njenom stvaranju. Rodna ravnopravnost  za mene je pitanje suštinske pravde i, u krajnjem, pitanje naših vitalnih nacionalnih interesa.