Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski...

Jelena Jovanović, sekretarka Udruženja za informacionu delatnost pri PKS

Širokopojasni internet doprinosi novim investicijama

Sve naše usluge realizovane u e-formatu osmišljene...

Zorana Milidrag, suosnivač e-commerce asocijacije Srbije

Naš glavni problem je što smo mali

Naše tržište je veoma malo i zato...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...

Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost

Ravnopravnost je naš kredo

U Srbiji postoji jaka politička volja, ali i spremnost društva da se unapređuje rodna ravnopravnost u svim segmentima političkog, ekonomskog i društvenog života.

Srbija je u značajno  periodu unapredila svoj zakonodavni i strateški okvir, kao preduslov za stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce. U 2021. godini usvojen je set strateških dokumenata: novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, Strategija za suzbijanje i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine i nova Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021-2030. godine. Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa, između ostalog,  uravnoteženu zastupljenost polova u političkom i javnom životu, rodno odgovorno budžetiranje, uveden je termin neplaćenog kućnog rada, kao i obaveza poslodavaca da rade na uspostavljanju jednake zastupljenosti polova. Jasno je definisana i zaštita zaposlenih i uživanje svih prava usled odsutnosti zbog trudnoće/roditeljstva.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost bi trebalo da predstavlja fokalnu tačku povezivanja različitih politika i nadgledanja ostvarivanja ciljeva postavljenih strategijama i akcionim planovima.

Zato smo sa Majom Gojković, potpredsednicom Vlade Srbije, ministarkom kulture i predsednicom Koordinacionog tela za ravnopravnost razgovarali o radu tog tela u 2023.

„Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost osnovano je sa mandatom da koordinira rad organa državne uprave i drugih institucija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti i položaja žena i muškaraca u Srbiji. Mi jesmo institucija u kojoj se susreću sve inicijative, aktivnosti i napori države na planu osnaživanja žena u svim oblastima života, kao i prevencije i borbe protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Naši planovi za unapređenje rada podrazumevaju čvrstu političku volju i odlučnost da nastavimo sa jačanjem kapaciteta svake institucije i pojedinca, kako bi se normativni i strateški okviri efektivno primenjivali u praksi. Unapređenje rodne ravnopravnosti uključuje ne samo zakonodavna tela i donosioce odluka, već i saradnju sa međunarodnim partnerima, civilnim i privatnim sektorom, ali i medijima koji imaju važnu ulogu u promovisanju kulture nenasilja i izgradnji društva koje se temelji na poštovanju ljudskih prava“, kaže Gojković.

Koordinaciono telo, daje stručna mišljenja i usmerava rad državnih organa u poslovima koji direktno ili indirektno utiču na rodnu ravnopravnost i koordinira rad organa državne uprave i drugih institucija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti. Na primer, uprkos brojnim protokolima postupanja čini se da i dalje nemamo uvek usaglašenost kada je u pitanje nasilje u porodici.  Šta po vašem mišljenju treba učiti a bi smo imali manje smrtnih slučajeva i uopšte manje nasilja u porodici?

Nasilje u porodici i partnerskim odnosima predstavlja izuzetno važnu i kompleksnu temu. Nažalost, nijedna država na svetu nije izuzeta iz borbe protiv ove pošasti, a žene i devojčice predstavljaju grupu koja je nesrazmerno više pogođena ovom vrstom nasilja. Nasilje nad ženama predstavlja ekstremni oblik kršenja ljudskih prava, koji se ni u kom slučaju ne sme tolerisati. Međutim, i u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, još uvek su zastupljeni stereotipi, a time i osećaj sramote kod žrtvi da prijavi nasilje, što usložnjava borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Čak 84% žena koje je ubio partner ili član porodice nikad se nije obratilo institucijama za pomoć.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost će u svom daljem radu nastaviti sa uključivanjem rodne perspektive u sve javne politike i prakse, uključujući i one koje se odnose na klimatske promene.

Iz tog razloga nastavićemo da radimo na osnaživanju žena, kako kroz normativni okvir, tako i kroz projekte koje sprovodimo sa domaćim i međunarodnim partnerima. Prema brojnim statistikama, možemo da vidimo da se u prethodnoj godini povećao broj žena koje su se odlučile da prijave nasilje, što je jako važno. Iako je postignut određeni napredak, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nastaviće da radi punim kapacitetom kako bi se u budućnosti sve žene i devojčice osećale bezbedno u našoj zemlji.

Kako nameravate da sarađujete brojnim nevladinim organizacijama koje su posvećene poboljšanju položaja žena?

Imamo dobru saradnju sa brojnim organizacijama civilnog društva koje su aktivne na planu poboljšanja položaja žena, borbe za ženska prava kao i prevencije i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja. Kroz projekte koje sprovodimo u partnerstvu sa UN Women, ženske organizacije civilnog društva dobijaju podršku za sprovođenje inicijativa u domenu rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena. Fokus ovih inicijativa je na povećanju aktivnog uključivanja žena u kreiranje politika, podizanju svesti o pitanjima rodne ravnopravnosti, smanjenju stereotipa, povećanju pristupa žena tržištu rada i osiguravanju ravnoteže između privatne i poslovne sfere života. Takođe su pokrenute i sprovedene i brojne inicijative sa drugim partnerskim organizacijama u oblasti jačanja ženskog preduzetništva, koje nameravamo da nastavimo i razvijamo dalje. U narednom periodu, fokusiraćemo se posebno na podršku ženskom aktivizmu u unapređenju položaja žena koje žive u seoskim sredinama i žena koje se bave umetničkim stvaralaštvom.

Imali smo na izbornim listama 40% žena, ali na lokalnom nivou vlasti, u javnim preduzećima, javnim ustanovama, ne vidimo takve pomake. Koliko ste vi kao ministarka kulture a sada i na ovom mestu u poziciji da utičete na  promenu ovih praksi?

Zakon o rodnoj ravnopravnosti uvodi uravnoteženu zastupljenost polova i definiše da ona postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50 u odnosu na drugi, osim ako iz posebnog zakona ne proizlazi drugačije. Svi organi javne vlasti, moraju se služiti principom uravnotežene zastupljenosti polova. Poslodavac treba da vodi računa o jednakoj zastupljenosti polova u svojoj ustanovi ili državnoj instituciji. Ukoliko postoji neuravnotežena zastupljenost polova, poslodavac je dužan do donese neku od posebnih mera iz člana 11 Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ministarstvo kulture je, po stupanju na snagu ovog Zakona, primenilo princip uravnotežene zastupljenosti polova.

Mi smo izmenama Zakona o kulturi, od avgusta 2021. godine, izvršili  usklađivanje sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Predvideli smo, na primer, da prilikom izbora Nacionalnog saveta za kulturu treba da se obezbedi zastupljenost od najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. Pored toga, utvrđena je obaveza da sastav nadzornog i upravnog odbora ustanova kulture treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. Nadam se da će i ostali poslodavci poštovati zakon i obezbediti stvaranje jednakih mogućnosti za sve.

Srbija je prva zemlja izvan Evropske unije koja je uvela u statistiku Indeks rodne ravnopravnosti. U čemu najviše u ovom segmentu kaskamo za EU?

Srbija je prva zemlja izvan Evropske unije koja je još 2016. godine uvela Indeks rodne ravnopravnosti. Ovaj instrument omogućava nam da  ocenimo napredak naše zemlje na polju rodne ravnopravnosti, kao i da uporedimo rezultate koje smo ostvarili sa zemljama Evropske unije. Podaci iz Indeksa takođe služe i kao značajan orijentir za donošenje budućih zakona, strategija i mera za poboljšanje stanja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Kada poredimo rezultate sa državama članicama Evropske unije, Srbija beleži nižu vrednost indeksa za 10,4 poena, pri čemu se ova razlika smanjila u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 12,6 poena.

Srbija je prva zemlja izvan Evropske unije koja je još 2016. godine uvela Indeks rodne ravnopravnosti. U izveštajima za 2018 i 2021 napravljeni su pomaci ali je još mnogo posla pre nama

Razlike između Srbije i proseka Evropske unije su najveće u domenima moći, vremena i novca, a najmanje u domenima zdravlja, znanja i rada. U poređenju sa prosekom Evropske unije, Srbija je napravila veći pomak između dva izveštajna perioda. U odnosu na 2016. u 2018. godini vrednost je povećana za 3,4 poena, dok je u Evropskoj uniji za isti period postignut napredak od 1,2 poena. Napredak je zabeležen i u trećem izveštaju, 2021. godine i sve nam to govori da smo na dobrom putu, ali da je još mnogo posla pred nama.

Žene su neravnopravne u domenu moći, novca i slobodnog vremena. Gde je po vašem mišljenu relativno najlakše, a gde naježe promeniti ovakvo stanje?

Smatram da nijedna promena nije laka, napredak koji smo ostvarili do sada svakako ukazuje na to da u Srbiji postoji jaka politička volja, ali i spremnost društva da se unapređuje rodna ravnopravnost u svim segmentima političkog, ekonomskog i društvenog života. Rodna ravnopravnost je jedan od ključnih prioriteta koji je Vlada Srbije postavila, u reformi javnih politika. Verujem da je za stvaranje društva u kome će svi građani i građanke moći u potpunosti da ostvare svoja prava potreban multisektorski pristup svih relevantnih aktera, od državnih institucija, do organizacija civilnog društva i važnih međunarodnih partnera.

Konačno, sa klimatskim promenama nameće se i pitanje neravnopravnosti žena u pristupu poljoprivrednom zemljištu, vodnim i drugim resursima i veća izloženost zagađenju životne sredine. Koliko u ovom domenu Koordinaciono telo namerava da se angažuje? 

Ovo pitanje je kompleksno i više je faktora koji utiču na neravnopravnost žena u pristupu resursima i izloženost posledicama klimatskih promena. One utiču na sve, a na žene je taj uticaj izraženiji usled ograničenog pristupa resursima i manjoj zastupljenosti na mestima donošenja odluka. Tradicionalni obrasci još uvek su dominantni a odražavaju se i u podeli na „muške“ i „ženske“ poslove, koja za posledicu ima da su žene primarni potrošači energije u svojim domaćinstvima. Prema istraživanju koje su sproveli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, u 82% domaćinstava žene kuvaju sve obroke a samo u  8% domaćinstava muškarci. Žene su izložene negativnim uticajima koji potiču od unutrašenjeg zagađenja vazduha usled grejanja i kuvanja na stare i neefikasne šporete na drva. U posebno ranjivu grupu spadaju žene sa sela, s obzirom na to da samo 16% njih poseduju zemlju ili sredstva za poljoprivrednu proizvodnju i čak 36% se odriče nasleđa u korist svojih muških srodnika. Ova činjenica dodatno ograničava pristup resursima i čini da je ekonomski potencijal žena na selu nedovoljno iskorišćen.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost će u svom daljem radu nastaviti sa uključivanjem rodne perspektive u sve javne politike i prakse, uključujući i one koje se odnose na klimatske promene. U ovoj oblasti neophodna je podrška na više nivoa, a ona uključuje povećano učešće žena u procesima odlučivanja u relevantnim oblastima, podršku inicijativama za poboljšanje položaja žena sa sela, zaštitu poljoprivrednih gazdinstava od prirodnih nepogoda, podršku pristupu efikasnijim izvorima energije, kao i neizostavno podizanje svesti javnosti o društvenim obrascima koji utiču na neravnopravnost žena.

ODLUČNOST

Imamo čvrstu političku volju i odlučnost da nastavimo sa jačanjem kapaciteta svake institucije i pojedinca, kako ostvarili rodnu ravnopravnost u praksi

GLASNOST

Čak 84% žena koje je ubio partner ili član porodice nikad se nije obratilo institucijama za pomoć. Iz tog razloga nastavićemo da radimo na osnaživanju žena.

SARADNJA

Imamo dobru saradnju sa brojnim organizacijama civilnog društva koje su aktivne na planu poboljšanja položaja žena, borbe za ženska prava

Pročitajte još...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za period od 2024. do 2026....

Vez štampujit upisan u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Tehnika dekorativnog veza štampujit koju neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji, jedan je od šest elemenata "živog nasleđa" Srbije koji su nedavno upisani u...

Srbija i Kina potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Kina potpisale su u Pekingu četiri dokumenta, od kojih je najvažniji Sporazum o slobodnoj trgovini koji će obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i...

Svečano otvoren osmi Festival italijansko-srpskog filma

Festival italijansko-srpskog filma svečano je otvoren premijerom italijansko-američkog ostvarenja "Tell It Like a Woman" u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Umetnička direktorka festivala Gabrijela Karluči izrazila...

Unesko prihvatio kandidaturu Srbije za upis slovačkog naivnog slikarstva na reprezentativnu listu

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) prihvatila je kandidaturu Srbije da slovačko naivno slikarstvo upiše na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa,...

U Parizu otvorena izložba Supstrati u okviru inicijative Otvoreni Balkan

Izložba "Supstrati", koja predstavlja zajednički projekat tri umetnika iz Republike Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, otvorena je Kulturnom centru...

Održan Afro festival u znaku Kenije

U Muzeju afričke umetnosti od petka, 23. juna, do nedelje, 25. juna održan je Afro festival. Svake godine tokom poslednjeg vikenda u junu, bašta...

Srbija i Italija potpisale Memorandum o saradnji u oblasti visokog obrazovanja i nauke

Ministar prosvete u Vladi Republike Srbije Branko Ružić, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović i ministarka za visoko obrazovanje i istraživanje Italije...