Mapa sajta

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivreda ima strateški značaj

Vanredne okolnosti su pokazale neophodnost nezavisne proizvodnje hrane

Srbija je uspela da za 24 sata obezbedi punu proizvodnju nedostajućih proizvoda tokom pandemije korona virusa, kao i da u kratkom roku razvije elektronsku platformu za plasman poljoprivrednih proizvoda. Ministar Branislav Nedimović u intervjuu za magazin “Cord” ističe da je obezbeđena snažna finansijska podrška za proizvođače i prerađivače, a uprkos vanrednom stanju, otvorena su i nova tržišta za plasman srpske hrane.

U kriznim situacijama, kao sto je ova nastala usled epidemije korona virusa, aktiviraju se neiskorišćeni potencijali. Tako je preduzeta akcija da Srbija postane proizvođač kvasca. Možete li nam reći nešto više o tome i kakvi su planovi za budućnost?

Više nego ikada je postalo svima jasno koliko poljoprivreda i prehrambena sigurnost imaju nacionalni odnosno strateški značaj za svaku, pa i našu zemlju. Ni milioni barela nafte, niti tone zlata vam ne mogu pomoći u takvim situacijama, jer to jednostavno prestaje da bude važno. Zbog toga je za jednu ozbiljnu državu bitno da ima svoju proizvodnju hrane, nezavisnu od bilo koga. To je u prošlosti nizom loših privatizacija i zatvaranja fabrika bilo dovedeno u pitanje.

Mi smo ipak uspeli da za 24 sata obezbedimo punu proizvodnju svih nedostajućih proizvoda, poput kvasca, a potom i snabdevenost na teritoriji cele države. Dodatno, nije reč ovde samo o kvascu, već i alkoholu i drugim sličnim proizvodima. Zbog toga ćemo u narednom periodu preduzeti posebne mere koje će obezbediti stalnu proizvodnju u sektorima koji su od najvišeg značaja u vanrednim okolnostima.

Prethodni period iznedrio je još jedan projekat koji će nastaviti sa realizacijom i ubuduće – reč je o elektronskoj pijaci. Kako ona funkcioniše i kakve sve mogućnosti pruža proizvođačima i kupcima?

Elektronska pijaca je platforma koju smo takođe razvili u vrlo kratkom roku, kako bi dodatno olakšali poslovanje malih poljoprivrednika. Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan kako se pokazala, jer je za samo prvih sedam dana rada prodato više od 100 tona povrća i voća, dok je u ovom trenutku više od 2000 proizvođača registrovano.

Elektronska pijaca je platforma koju smo takođe razvili u vrlo kratkom roku, kako bi dodatno olakšali poslovanje malih poljoprivrednika. Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan kako se pokazala, jer je za samo prvih sedam dana rada prodato više od 100 tona povrća i voća, dok je u ovom trenutku više od 2000 proizvođača registrovano

Naravno, ePijaca ne može da zameni u potpunosti klasičnu trgovinu, ali je svakako novi korak i putokaz u kom pravcu treba da razvijamo prodaju. Svaki mali i srednji proizvođač hrane može da prepozna interes u njoj, jer svoju robu čini dostupnom u celoj zemlji, ne samo u svom kraju. Sa druge strane, svaki građanin može da odabere koju vrstu hrane želi da kupi i iz kog dela Srbije, a potom i dobije na kućnu adresu. Sam proces je vrlo jednostavan i za one koji žele da prodaju svoju robu i za one koji je kupuju.

Pored pomoći u plasmanu svojih proizvoda, poljoprivrednici su dobili i jednokratnu novčanu pomoć. Podsetite nas koji sektori i kategorije proizvođača su dobili pomoć, i kolika je ukupna suma izdvojena za ove namene?

Poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima smo obezbedili više linija finansijske pomoći. Reč je o direktnoj novčanoj i kreditnoj podršci.

Jednokratnom novčanom pomoći obuhvaćena su tri najugroženija sektora – uzgajivači povrća u zaštićenom prostoru, pčelari stariji od 70 godina i proizvođači mleka. Ove grupe su izabrane nakon temeljne analize novonastalih uslova na tržištu koja je pokazala da proizvođači povrća nisu mogli svoje proizvode da plasiraju na pijacama što je značajno uticalo na njihove prihode; pčelari zbog starosnog ograničenja nisu mogli da obilaze svoje košnice, a mali proizvođači mleka nisu bili u mogućnosti da mleko dopreme do kupaca.

Do sada je podrška isplaćena na račune oko 10.000 proizvođača koji imaju prijavljenu plasteničku proizvodnju povrća i oko 7.000 pčelara, dok je isplata proizvođača mleka u toku. Visina jednokratne pomoći određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica. Kada je reč o vlasnicima plastenika, isplaćivano je i do 90.000 dinara, za stočare do 30.000 dinara, dok su pčelari stariji od 70 godina dobili do 20.000 dinara po gazdinstvu.

Takođe, jedan set mera je bio i kreditna podrška – koji je rok otplate, grejs period i koliko iznosi kamatna stopa? Za šta sve poljoprivrednici mogu koristiti kredite i u kojim iznosima?

Reč je o izuzetno povoljnim kreditima sa subvencionisanom kreditnom stopom, a dodatna olakšica je predviđena za kredite sa namenom nabavke repromaterijala, obrtnih sredstava i likvidnost sa kamatnom stopom od jedan odsto i rokom otplate do 36 meseci i grejs periodom od 12 meseci. Gotovo za sve što mu je potrebno u ovom trenutku, poljoprivrednik može podići kredit. Samo kroz podsticaj subvencionisanja kamate je obezbeđeno oko 11 milijardi dinara kredita. Poljoprivrednici zahtev bez dodatnog uslovljavanja i dokaza podnose u izabranoj banci i to za kredit do 3.000.000 dinara za likvidnost, a banka kontroliše na koji način se sredstva ulažu i da li je investicija opravdana.

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju

Takođe, poljoprivrednici mogu da dobiju kreditna sredstva do 6.000.000 dinara za nabavku repromaterijala, drugih obrtnih sredstava i tada su dužni da banci dostave profakturu, ili ugovor o kupoprodaji, ukoliko kupuju životinje.

Planirano je da ovakav vid pomoći traje do 1. novembra, ili utroška sredstava, a ima ih sasvim dovoljno za sve zainteresovane. Interesovanje je veliko, čak tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine i na dnevnom nivou se odobri iznos od 80 do 100 miliona dinara.

U toku je i javni poziv za nabavku novog traktora domaće proizvodnje – kakvo je interesovanje poljoprivrednika, koliko je do sada odobreno zahteva? Koliko je ukupno novca namenjeno za tu vrstu podsticaja i na koliki maksimalni pojedinačni iznos poljoprivrednici mogu da računaju?

Javni poziv za nabavku novog traktora u 2020. godini je u toku i poljoprivredni proizvođači svoje zahteve sada mogu da podnose do 30. juna. Prvobitni rok za podnošenje zahteva koji je važio do 29.05. smo produžili upravo kao dodatnu olakšicu tokom perioda epidemije Korona virusa. Zahtevi se obrađuju po pristizanju i do sada je od 506 pristiglih zahteva odobren podsticaj za 246 poljoprivrednih proizvođača. Za nabavku novih traktora ukupno smo opredelili 500.000.000 dinara. Najviši ukupni iznos koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara.

Tokom trajanja vanrednog stanja EU je ukinula kontrolu malina iz Srbije na norovirus, a Srbija je postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta. Koje su novosti po pitanju otvaranja novih tržišta za srpsku hranu i o plasmanu koje vrste proizvoda je reč?

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju. Proizvođači jabuka će sada moći da izvoze svoju robu na tržište Indije koje broji 1,3 milijarde stanovnika, što samo po sebi govori kolika je to šansa za srpski agrar. Arapske zemlje sve više uvoze naše proizvode, pa je tako u prethodnom periodu otpočeo i izvoz jagnjećeg i junećeg mesa u Ujedinjene Arapske Emirate koje je visoko platežno tržište, samim tim i dobra prilika za sve proizvođače.

Prošle godine smo otvorili i tržište Egipta, najvećeg kupca pšenice na svetu. Ponoviću još jednom, po ko zna koji put, bez kupca ne vredi da imate ni najveće prinose na svetu, zato je otvaranje tržišta koja žele da kupe naše proizvode za nas apsolutni prioritet i u budućnosti.

Značajan izvozni potencijal ima i vinarstvo za koji je usvojena strategija razvoja. Šta je predviđeno tim dokumentom? Na koji način država već pruža podršku sektoru vinarstva i vinogradarstva?

Vinarstvo je posebno važan sektor u našoj ekonomiji. Zbog toga smo i višestruko povećali budžete za podršku, kako kroz godišnje subvencije, tako i kroz druge izvore finansiranja. Za period 2020-2030. biće izdvojeno 300 miliona evra, a jedan od ciljeva je i da se godišnje podiže do 1000 hektara novih zasada. Pomenutim merama smo dakle obezbedili kompletnu finansijsku podršku za vinogradarstvo i vinarstvo, od opreme i sadnica do mehanizacije i laboratorijskih analiza.

Više...

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Prevazići ćemo sebe

Slovenački poslovni klub će bivati još snažniji i uticajniji poslovni akter u Srbiji, Sloveniji i regionu, sa snažnom mrežom kontakata i partnerstava. Čitava jedna generacija...

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije

Idemo postojano ka svom cilju

Popravljanje eksterne pozicije zemlje usled snažnijih izvoznih performansi i neto priliva stranih direktnih investicija, kao i održavanje stabilne fiskalne pozicije, približiće nas dobijanju kreditnog...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona, pozivam Srbiju da ponovo razmotri 20 principa Evropskog stuba socijalnih prava i tri cilja Akcionog plana, koji...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski narod čvrsto su stali u odbranu međunarodne pravde svojom krvlju, pa čak i životima. Kako kaže stara...

Vesti

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute vode na vrhu vulkana na Marsu, objavljeno je u novoj studiji u...

Najnovije istraživanje pokazalo da sve više ljudi izbegava da prati vesti

Sve više ljudi odbija da prati vesti, opisujući ih kao depresivne, nemilosrdne i dosadne, sugeriše globalna studija koju je...