Mapa sajta

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivreda ima strateški značaj

Vanredne okolnosti su pokazale neophodnost nezavisne proizvodnje hrane

Srbija je uspela da za 24 sata obezbedi punu proizvodnju nedostajućih proizvoda tokom pandemije korona virusa, kao i da u kratkom roku razvije elektronsku platformu za plasman poljoprivrednih proizvoda. Ministar Branislav Nedimović u intervjuu za magazin “Cord” ističe da je obezbeđena snažna finansijska podrška za proizvođače i prerađivače, a uprkos vanrednom stanju, otvorena su i nova tržišta za plasman srpske hrane.

U kriznim situacijama, kao sto je ova nastala usled epidemije korona virusa, aktiviraju se neiskorišćeni potencijali. Tako je preduzeta akcija da Srbija postane proizvođač kvasca. Možete li nam reći nešto više o tome i kakvi su planovi za budućnost?

Više nego ikada je postalo svima jasno koliko poljoprivreda i prehrambena sigurnost imaju nacionalni odnosno strateški značaj za svaku, pa i našu zemlju. Ni milioni barela nafte, niti tone zlata vam ne mogu pomoći u takvim situacijama, jer to jednostavno prestaje da bude važno. Zbog toga je za jednu ozbiljnu državu bitno da ima svoju proizvodnju hrane, nezavisnu od bilo koga. To je u prošlosti nizom loših privatizacija i zatvaranja fabrika bilo dovedeno u pitanje.

Mi smo ipak uspeli da za 24 sata obezbedimo punu proizvodnju svih nedostajućih proizvoda, poput kvasca, a potom i snabdevenost na teritoriji cele države. Dodatno, nije reč ovde samo o kvascu, već i alkoholu i drugim sličnim proizvodima. Zbog toga ćemo u narednom periodu preduzeti posebne mere koje će obezbediti stalnu proizvodnju u sektorima koji su od najvišeg značaja u vanrednim okolnostima.

Prethodni period iznedrio je još jedan projekat koji će nastaviti sa realizacijom i ubuduće – reč je o elektronskoj pijaci. Kako ona funkcioniše i kakve sve mogućnosti pruža proizvođačima i kupcima?

Elektronska pijaca je platforma koju smo takođe razvili u vrlo kratkom roku, kako bi dodatno olakšali poslovanje malih poljoprivrednika. Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan kako se pokazala, jer je za samo prvih sedam dana rada prodato više od 100 tona povrća i voća, dok je u ovom trenutku više od 2000 proizvođača registrovano.

Elektronska pijaca je platforma koju smo takođe razvili u vrlo kratkom roku, kako bi dodatno olakšali poslovanje malih poljoprivrednika. Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan kako se pokazala, jer je za samo prvih sedam dana rada prodato više od 100 tona povrća i voća, dok je u ovom trenutku više od 2000 proizvođača registrovano

Naravno, ePijaca ne može da zameni u potpunosti klasičnu trgovinu, ali je svakako novi korak i putokaz u kom pravcu treba da razvijamo prodaju. Svaki mali i srednji proizvođač hrane može da prepozna interes u njoj, jer svoju robu čini dostupnom u celoj zemlji, ne samo u svom kraju. Sa druge strane, svaki građanin može da odabere koju vrstu hrane želi da kupi i iz kog dela Srbije, a potom i dobije na kućnu adresu. Sam proces je vrlo jednostavan i za one koji žele da prodaju svoju robu i za one koji je kupuju.

Pored pomoći u plasmanu svojih proizvoda, poljoprivrednici su dobili i jednokratnu novčanu pomoć. Podsetite nas koji sektori i kategorije proizvođača su dobili pomoć, i kolika je ukupna suma izdvojena za ove namene?

Poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima smo obezbedili više linija finansijske pomoći. Reč je o direktnoj novčanoj i kreditnoj podršci.

Jednokratnom novčanom pomoći obuhvaćena su tri najugroženija sektora – uzgajivači povrća u zaštićenom prostoru, pčelari stariji od 70 godina i proizvođači mleka. Ove grupe su izabrane nakon temeljne analize novonastalih uslova na tržištu koja je pokazala da proizvođači povrća nisu mogli svoje proizvode da plasiraju na pijacama što je značajno uticalo na njihove prihode; pčelari zbog starosnog ograničenja nisu mogli da obilaze svoje košnice, a mali proizvođači mleka nisu bili u mogućnosti da mleko dopreme do kupaca.

Do sada je podrška isplaćena na račune oko 10.000 proizvođača koji imaju prijavljenu plasteničku proizvodnju povrća i oko 7.000 pčelara, dok je isplata proizvođača mleka u toku. Visina jednokratne pomoći određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica. Kada je reč o vlasnicima plastenika, isplaćivano je i do 90.000 dinara, za stočare do 30.000 dinara, dok su pčelari stariji od 70 godina dobili do 20.000 dinara po gazdinstvu.

Takođe, jedan set mera je bio i kreditna podrška – koji je rok otplate, grejs period i koliko iznosi kamatna stopa? Za šta sve poljoprivrednici mogu koristiti kredite i u kojim iznosima?

Reč je o izuzetno povoljnim kreditima sa subvencionisanom kreditnom stopom, a dodatna olakšica je predviđena za kredite sa namenom nabavke repromaterijala, obrtnih sredstava i likvidnost sa kamatnom stopom od jedan odsto i rokom otplate do 36 meseci i grejs periodom od 12 meseci. Gotovo za sve što mu je potrebno u ovom trenutku, poljoprivrednik može podići kredit. Samo kroz podsticaj subvencionisanja kamate je obezbeđeno oko 11 milijardi dinara kredita. Poljoprivrednici zahtev bez dodatnog uslovljavanja i dokaza podnose u izabranoj banci i to za kredit do 3.000.000 dinara za likvidnost, a banka kontroliše na koji način se sredstva ulažu i da li je investicija opravdana.

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju

Takođe, poljoprivrednici mogu da dobiju kreditna sredstva do 6.000.000 dinara za nabavku repromaterijala, drugih obrtnih sredstava i tada su dužni da banci dostave profakturu, ili ugovor o kupoprodaji, ukoliko kupuju životinje.

Planirano je da ovakav vid pomoći traje do 1. novembra, ili utroška sredstava, a ima ih sasvim dovoljno za sve zainteresovane. Interesovanje je veliko, čak tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine i na dnevnom nivou se odobri iznos od 80 do 100 miliona dinara.

U toku je i javni poziv za nabavku novog traktora domaće proizvodnje – kakvo je interesovanje poljoprivrednika, koliko je do sada odobreno zahteva? Koliko je ukupno novca namenjeno za tu vrstu podsticaja i na koliki maksimalni pojedinačni iznos poljoprivrednici mogu da računaju?

Javni poziv za nabavku novog traktora u 2020. godini je u toku i poljoprivredni proizvođači svoje zahteve sada mogu da podnose do 30. juna. Prvobitni rok za podnošenje zahteva koji je važio do 29.05. smo produžili upravo kao dodatnu olakšicu tokom perioda epidemije Korona virusa. Zahtevi se obrađuju po pristizanju i do sada je od 506 pristiglih zahteva odobren podsticaj za 246 poljoprivrednih proizvođača. Za nabavku novih traktora ukupno smo opredelili 500.000.000 dinara. Najviši ukupni iznos koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara.

Tokom trajanja vanrednog stanja EU je ukinula kontrolu malina iz Srbije na norovirus, a Srbija je postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta. Koje su novosti po pitanju otvaranja novih tržišta za srpsku hranu i o plasmanu koje vrste proizvoda je reč?

Pored postojećih tržišta Evropske Unije ili Ruske federacije gde konkretno izvozimo najviše voća, potom NR Kine gde se izvoz junećeg mesa odvija sve intenzivnije, otvorili smo i nova tržišta uprkos vanrednom stanju. Proizvođači jabuka će sada moći da izvoze svoju robu na tržište Indije koje broji 1,3 milijarde stanovnika, što samo po sebi govori kolika je to šansa za srpski agrar. Arapske zemlje sve više uvoze naše proizvode, pa je tako u prethodnom periodu otpočeo i izvoz jagnjećeg i junećeg mesa u Ujedinjene Arapske Emirate koje je visoko platežno tržište, samim tim i dobra prilika za sve proizvođače.

Prošle godine smo otvorili i tržište Egipta, najvećeg kupca pšenice na svetu. Ponoviću još jednom, po ko zna koji put, bez kupca ne vredi da imate ni najveće prinose na svetu, zato je otvaranje tržišta koja žele da kupe naše proizvode za nas apsolutni prioritet i u budućnosti.

Značajan izvozni potencijal ima i vinarstvo za koji je usvojena strategija razvoja. Šta je predviđeno tim dokumentom? Na koji način država već pruža podršku sektoru vinarstva i vinogradarstva?

Vinarstvo je posebno važan sektor u našoj ekonomiji. Zbog toga smo i višestruko povećali budžete za podršku, kako kroz godišnje subvencije, tako i kroz druge izvore finansiranja. Za period 2020-2030. biće izdvojeno 300 miliona evra, a jedan od ciljeva je i da se godišnje podiže do 1000 hektara novih zasada. Pomenutim merama smo dakle obezbedili kompletnu finansijsku podršku za vinogradarstvo i vinarstvo, od opreme i sadnica do mehanizacije i laboratorijskih analiza.

Pročitajte još...

Aplikacija Agrosens jedna od najboljih svetskih platformi za e-poljoprivredu

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) nominovala je digitalnu platformu Agrosens za nagradu Svetskog samita za informaciono društvo (WSIS Prizes 2021), kao...

Predstavljen novi “Lidl” brend “S ljubavlju domaće” sa 80 srpskih proizvoda

Kompanija Lidl Srbija predstavila je danas novi brend "S ljubavlju domaće" u kome se nalazi blizu 80 srpskih proizvoda. Pored domaćeg porekla, ove proizvode odlikuju...

Dronovima protiv ilegalnih useva duvana

Potpisan ugovor o donaciji dronova između Japan Tobacco International (JTI) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Kompanija Japan Tobacco International (JTI), donirala je...

PKS: Vrednost spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede uvećana za petinu

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa svetom, od januara do septembra ove godine, vredela je više od 5,7 milijardi evra, što je...

Saudijska Arabija zvanično odobrila uvoz mesa i mleka iz Srbije

Uprava za hranu i lekove Saudijske Arabije odobrila je uvoz goveđeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, potvrdilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i...

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

Plodovi promišljene politike

Snažan zaokret u pogledu subvencija i njihovo višestruko povećanje sada daju vidljive rezultate u odličnom izvozu, otvaranju novih tržišta i vraćanju mladih ljudi na...

Poljoprivrednici lakše do bespovratnih EU podsticaja

Usvojen je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, navodi se u najnovijem biltenu „IPARD na dlanu“, što je od konkretnog...

Milan Prostran, agroekonomista

Srbija je (ipak) srećna zemlja

Srbija je zemlja koja ima velike prirodne resurse i dobre i obrazovane poljoprivrednike. Zato u ovim globalnim krizama nema većih problema u snabdevanju hranom...

Više...

Radoš Gazdić, direktor RAS

Dobro smo se nosili sa krizom

U tri krizne godine iza nas Srbija je imala rekordne prilive SDI, u proseku više od 3,7 milijardi evra godišnje.  Ipak, imajući u vidu...

Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta

Važno je da dignute glave uđeš u učionicu

Kada je pre dve godine tajnim glasanjem u prvom krugu izabrana za dekanku Filološkog fakulteta u Beogradu, studenti, akademska i šira javnost pozdravili su...

Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Inflacija – neprijatna i nepredvidljiva

Ovo nije vreme lečenja inflacije po receptu za tipične poslovne cikluse, već vreme nastajanja inflatornih žarišta zbog kombinacije uzročnika koja nije viđena u istoriji Kad...

Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture

Ravnopravnost je naš kredo

U Srbiji postoji jaka politička volja, ali i spremnost društva da se unapređuje rodna ravnopravnost u svim segmentima političkog, ekonomskog i društvenog života. Srbija je...

Vesti

Potpisan Memorandum o razumevanju između EBRD i Kancelarije za dualno obrazovanje

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso i direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir...

Rusija odobrila Srbiji vraćanje kredita u rubljama

Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama, prenose Ria novosti. "Odobriti Nacrt protokola između...

Vlada ulaže 52 miliona evra u centar kreativne industrije Ložionica

Vlada Srbije uložiće 52 miliona evra u izgradnju Ložionice, centra za kreativne industrije sa misijom osnaživanja i umrežavanja pojedinaca,...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku...

EU: Izgradnja gasovoda važan momenat za Srbiju i Bugarsku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Bugarske Rumen Radev sastali su se u Kostinbrod u blizini Sofije, gde su...