Preduzeća koja su već prisutna u Srbiji nastavljaju da ulažu, a neki dovode i podizvođače i partnere. Osim za automobilsku industriju, investitori iz Francuske zainteresovani i za srpski poljoprivredni i prehrambeni sektor
U Srbiji posluje više od stotinu francuskih kompanija koje zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Jedna od poslednjih velikih investicija je Hačinson u Rumi. O napretku Srbije u privlačenju investitora iz Francuske govori Žan Pjer Gasto, ekonomski savetnik u Ambasadi Francuske, i podseća da Vlada Srbije već nekoliko godina aktivno podržava strane investitore:
– Francuska preduzeća koriste tu mogućnost kako bi došla u zemlju koja ima kvalitetnu radnu snagu i konkurentnu cenu. Srbija je idealno pozicionirana u središtu Balkana, između Zapadne Evrope, Rusije i Azije. Poboljšanje ekonomske situacije i stanje budžeta, politička stabilnost i potvrđena volja da se napreduje na putu evropskih integracija takođe su značajni zalozi poverenja u očima francuskih investitora.
Razmena između dveju zemalja gotovo je udvostručena za nepunih sedam godina, a broj francuskih turista dvostruko veći za deset godina
U kojoj su meri francuskim investitorima značajna pozitivna iskustva velikih kompanija koje su došle u Srbiju, poput Mišlena, Lafarža, Tarketa? Neke od njih ne samo što su ostale već i proširuju poslovanje.
– Francuska preduzeća koja su već u Srbiji nastavljaju ovde da ulažu. Mišlen je, na primer, najavio nov talas investicija u Srbiji prošle godine u visini od 235 miliona evra, od kojih 30 miliona evra predstavljaju subvencije Vlade Srbije.
Osim realizacije novih investicija, neka preduzeća privuku i podizvođače i partnere, što doprinosi stvaranju industrijskih sektora. Mišlen je tako podstakao dolazak više svojih partnera u Srbiju, među kojima je preduzeće JLb Sulije iz grupe Vajt tehnolodžis, koje je došlo 2012; ta firma povećala je proizvodnu jedinicu mehaničkih delova za industriju u Pirotu.
Da li ima najava dolaska novih investitora iz Francuske i za koje industrijske sektore postoji najveće interesovanje među francuskim investitorima?
– Preduzeća investiraju kada misle da su pronašla povoljan ekosistem. Uspostavljanje automobilskog sektora oko Fijata i Mišlena je dobar primer za to. Posle investicija Mišlena, Hačinsona i Mekafora u 2016. grupacija Belije nedavno je obeležila proširenje svoje fabrike. 
Tako se našla među francuskim preduzećima koja doprinose obnovi jake automobilske industrije u Srbiji.
Poljoprivredni i prehrambeni sektor takođe privlače francuska preduzeća: Laktalis, Mlekoprodukt – Savensija, Sufle, Aksereal, Sanders et Rulije svedoče o tome. Sektori vezani za nove tehnologije i inovacije takođe su atraktivni: Šnajder elektrik i Atos našli su svoje mesto u Srbiji, njima se nedavno pridružio Ubisoft, jedan od najznačajnijih proizvođača video-igrica u svetu! Najzad, sektor hotelijerstva je privukao jednog francuskog giganta – Akor (ACCOR) – koji ove godine otvara dva hotela u Beogradu.
Druga velika francuska preduzeća, koja su već prisutna, nameravaju da prošire aktivnosti novim investicijama. To je slučaj sa preduzećem Veolija u oblasti prerade vode, recikliranja otpada i energetske efikasnosti, preduzećem Servije iz farmaceutskog sektora i Totala u oblasti distribucije ulja i maziva Fuel Economy i specijalnih tečnosti.
Koliko su nove tehnologije i savremeni način rada, koje razvijena francuska ekonomija sobom nosi, prepreka nekim ulaganjima u Srbiji?
– Francuska preduzeća ne nailaze na teškoće da zaposle kvalifikovani kadar dobrog nivoa znanja u informatičkoj oblasti. Ako neki tehnički profili iz oblasti industrije i budu retki, preduzeća organizuju interne obuke kako bi nadoknadila kadar koji nedostaje na tržištu rada. Kvalitet obrazovnog sistema u Srbiji olakšava takav tip stručne obuke.
Prošle godine izvoz usluga IT sektora u Srbiji prevazišao je vrednost izvoza voća i povrća, kao i žitarica
Evo jednog primera: francusko preduzeće Mekaplast, specijalizovano za izradu plastičnih komponenti za automobilsku industriju, obučilo je tehničare koji rade na podešavanju ubrizgavanja pri proizvodnji delova. Visok nivo koji su ti tehničari postigli je, čak, navelo grupaciju da ih imenuje za referente za region centralne i istočne Evrope!
Francuska je Srbiji deseto izvozno tržište i deveta na listi zemalja iz kojih uvozi; robna razmena iznosi oko 900 miliona evra. Gde vidite prostor za povećanje spoljnotrgovinske razmene?
– Razmena između Francuske i Srbije se gotovo udvostručila od stupanja na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma sa EU 2010. Razvoj trgovine između dveju zemalja svakako će jačati kroz kontinuirano približavanje standarda u Srbiji evropskim standardima. Intenziviranje francusko-srpskih veza takođe će moći da se podstakne jačanjem regionalnog integrisanja privrede.
Da li Srbija, osim malina i automobilskih guma, kao najtraženijih srpskih proizvoda na francuskom tržištu, po vama, može da očekuje izvoz i drugih proizvoda u tom obimu?
– Progresivno jačanje poljoprivredno-prehrambenog sektora dopušta da se predvidi snažno povećanje srpskog izvoza u toj oblasti. Izvoz mlečnih proizvoda prema EU je trenutno otežan, zbog neusklađenosti sanitarnih sertifikata s evropskim standardima.
Uspostavljanje sertifikovanih laboratorija i normiranje procesa izdavanja potvrda omogućiće preduzećima iz tog sektora da razviju pun potencijal, uključujući i francuske grupacije Laktaliset Mlekoprodukt Savensija.
Izvoz usluga IT sektora takođe se značajno razvija -U 2016. godini vrednost tog izvoza (740 miliona evra) prevazišla je vrednost izvoza voća i povrća (727 miliona evra) ili žitarica (633 miliona evra). Zato bi broj inženjera informatike trebalo brzo da se povećava u narednim godinama
Izvoz usluga IT sektora takođe se značajno razvija. U 2016. godini vrednost tog izvoza (740 miliona evra) prevazišla je vrednost izvoza voća i povrća (727 miliona evra) ili žitarica (633 miliona evra). Zato bi broj inženjera informatike trebalo brzo da se povećava u narednim godinama.
Mada je postignut napredak u unapređenju poslovne klime u Srbiji, šta po vama, Vlada treba da učini kako bi zadovoljila visoke kriterijume stranih investitora?
– Ključna tačka za strane investitore prilikom donošenja odluke o dolasku jeste predvidivost zakonodavnog i poreskog sistema. Vlada mora da nastavi reforme zakona o preduzećima i da pojednostavi administrativne procedure. I procedure dobijanja dozvola za dug boravak za strance moraju da budu pojednostavljene. Generalno gledano, nastavak proaktivne politike integracija u EU ostaje najbolji način da se poboljša poslovna klima.
Kako ocenjujete saradnju francuskih privrednika s Privrednom komorom Srbije i drugim državnim organima?
– Francuska poslovna zajednica je uspostavila dobre odnose s Privrednom komorom Srbije i Vladinim telima. Uz njihovu podršku, Ekonomsko odeljenje Ambasade Francuske i Francusko-srpska privredna komora organizovali su više događaja za promociju atraktivnosti Srbije kod francuskih preduzeća, kao što je forum Grad budućnosti u novembru 2016. Planirali smo i druge događaje istog tipa i u 2017. na temu zdravlja – u septembru, a na temu novih informatičkih tehnologija i komunikacija ‒ u novembru.
Pre dve godine, u okviru Dana Srbije i srpske kulture u Parizu, predstavljena je turistička ponuda Srbije. Koliko su građani jedne od najprivlačnijih zemalja u svetu zainteresovani da posete Srbiju i može li, u tome, da pomogne i ne mala srpska zajednica u Francuskoj?
– Procenjuje se da se broj francuskih turista koji su boravili u Srbiji u 2015. kreće oko 26.000, što znači da se udvostručio za deset godina – i u 2018. trebalo bi da bude više od 30.000 turista.
Vaša zemlja nudi pejzaže velike raznolikosti, kulturno i gastronomsko bogatstvo, tu su brojni manastiri i značajna istorijska mesta, termalna izvorišta… To su aduti za privlačenje francuskih gostiju koji traže originalne i pažljivo osmišljene turističke usluge. Umerene cene, brojni festivali i mnoge aktivnosti u glavnom gradu privlače mlađe turiste.