Delimo ubeđenje da su kultura, kreativnost i inovacija – umetnička, društvena, ekološka – najbolje ulaganje – smatra gospodin Kizen.
Francuski institut u Srbiji, kao i ostalih 130 francuskih instituta i 920 alijansi u svetu, predstavlja kulturnu diplomatiju svoje zemlje u Srbiji. Naš sagovornik gospodin Žan-Batist Kizen, vodi Francuski institut u Srbiji nepunu godinu. Ovo su njegova dosadašnja iskustva.
Činjenica da je kultura najsigurniji put ka zbližavanju naroda i prevazilaženju suprotnosti među njima znači da je inostranim kulturnim institucijama nametnut zadatak i obaveza koji znatno prevazilaze okvire kulture. Molim vas za komentar.
Kultura zaista igra ključnu ulogu u društvenom životu, u izgradnji nacionalnog identiteta ali i u odnosima među narodima. Neka dela, bilo da su iz književnosti, likovne umetnosti ili arhitekture, govore nam iako su veoma udaljena od naše izvorne kulture. Našu kulturnu prošlost čini integracija sukcesivnih kompilacija i to je čini bogatom. Francuski institut u Srbiji, koji je kulturni i obrazovni operater Ambasade Francuske, uživa u svojoj misiji koja se sastoji u tome da u Srbiji promoviše francusku kulturu u svakom obliku i konstatujem da ga verno i često sa puno predanosti u tome podržava i srpska publika. Francuski institut se takođe nalazi u srcu francusko-srpskog mehanizma saradnje, kao i svih napora koji se ulažu kako bi se građanska društva naših dveju država približila. Isto tako doprinosi boljem upoznavanju (kako u Francuskoj, tako i u drugim evropskim zemljama) kulturne, intelektualne i civilne vitalnosti srpskog društva.
Zajedno sa drugim najbliskijim evropskim partnerima, u okviru EUNIC mreže, delimo ubeđenje da su kultura, kreativnost i inovacija – umetnička, društvena, ekološka – najbolje ulaganje i to svuda u Srbiji kao i u Evropi, kako bismo izgradili najbolju moguću budućnost na svojim prostorima.
Koliko misija Francuskog instituta zavisi od međudržavnih odnosa između naše dve države?
Od aprila 2011. godine Francuska i Srbija su povezane Ugovorom o strateškom partnerstvu koji se odnosi kako na evropski put Srbije i politički dijalog tako i na ekonomsko ali i kulturno i obrazovno partnerstvo. Francuski institut u Srbiji nalazi se dakle u prvim redovima da bi ostvario neke od elemenata ovog partnerstva: podršku osavremenjivanju školskog obrazovanja i razvoju dvojezične nastave, jačanje veza sa Francuskom školom u Beogradu (koja od predškolskog nivoa pa do mature broji više od 500 učenika od kojih su dve trećine Srbi), čvršće partnerstvo sa univerzitetima i naučnim krugovima, doprinos razmišljanju o željenom pravcu razvoja profesionalnog obrazovanja (za srednjoškolce i studente)…
No, moram da podsetim da je kulturna razmena između Francuske i Srbije veoma duga i srećom se razvija takođe veoma spontano.
Naša saradnja jeste sastavni deo političke i institucionalne agende ali dugoročno razvija takođe saradnju sa vaninstitucionalnim partnerima i lokalnim upravama (sa pokrajinskom vladom Vojvodine, sa opštinama).
Srpsko-francusko prijateljstvo je vekovna tradicija. Kako je nastaviti u vremenu dominacije kultura sa engleskog govornog područja i u vremenu velike konkurencije kineske kulure?
U kulturi nema konkurencije, postoje samo nova otkrića, što je dobro. Francuska kultura je posebno veoma otvorena prema drugim kulturama a o tome svedoče kulturni programi ponuđeni u Francuskoj, organizovanje sezona u znaku inostranih kultura, uspeh francuskih ustanova poput Muzeja Gijme, Muzeja prvobitnih umetnosti-Žak Širak, Instituta arapskog sveta… Francuska kultura se uopšte ne nalazi u defanzivi jer je njena snaga u bogatstvu, trajnosti, raznolikosti.
Na nama je da se trudimo da odgovorimo na očekivanja publike a posebno mladih. Kultura se razvija i potrebno je izmeniti tu klasičnu ili starinsku sliku koju Francuska možda uživa. Potrebno je da promovišemo francusko-srpska partnerstva i otvorimo vrata svima koji se danas zalažu za inovacije u Srbiji, bilo da su, ili nisu, kulturni frankofonci ili frankofili, tako što ćemo podvuči sličnosti među našim društvima.
Organizujemo zato u Mikser House-u igranku za 14. jul kada će svi Beograđani moći da se provedu uz zvuke najbolje savremene francuske muzike (elektronske, šansona, popa i roka, world music), ali dajemo takođe podršku i mladim kulturnim menadžerima koji se uključuju u naše programe mentorstva.
Zalažemo se ujedno i za kulturnu i jezičku raznolikost preko istinitih partnerstava a ne u želji da samo izvezemo „mainstream“ kulturu ili svoju, „nacionalnu“ kulturu.
Na otvaranju ovogodišnje Frankofonije izjavili ste da su vam veliku pomoć u realizaciji tog festivala pružili partneri iz Srbije. Sa kojim institucijama najbolje sarađujete u Srbiji?
Mesec mart je mesec Frankofonije i divna prilika da sarađujemo sa mnogobrojnim institucionalnim ili vaninstitucionalnim partnerima. Ove godine smo prvi put radili sa privrednim komorama Beograda, Niša i Novog Sada kako bismo sa preduzećima iz ta tri grada razgovarali o prednosti poznavanja francuskog jezika u poslovnom svetu. Nastavili smo da negujemo partnerstvo sa Galerijom Matice srpske (Novi Sad), sa Narodnom bibliotekom Srbije, sa Jugoslovenskom kinotekom, Domom omladine Beograda, kao i sa opštinama Kladovo i Niš, Univerzitetom u Kragujevcu, gimnazijama u Vrnjačkoj Banji i drugim mestima…
Nedavna izložba „Crteži na slobodi“ predstavljala je jasan stav vaše zemlje o veoma aktuelnoj temi – slobodi mišljenja i izražavanja. Kako ocenjujete slobodu izražavanja u srpskim medijima?
Posebno smo privrženi programima koji prate medijski pluralizam u Srbiji, pa samim tim i novinskom crtežu, ali i vaspitanju dece u cilju kritičkog čitanja slika. Takođe smo u maju zvanično podržali izlaženje srpskog izdanja Monde diplomatique. Izložba „Crteži na slobodi“ imala je poseban odjek s obzirom na atentat koji je izvršen protiv nedeljnika Šarli Ebdo.
Francuski institut je tačka uzajamne komunikacije naše dve zemlje: zahvaljujući vama Srbija je imala priliku da vidi mnoge vaše svetski poznate autore i intelektualce, ali je i Francuska videla kreativne ljude iz Srbije. Šta francusku kulturu zanima iz naše zemlje?
Na nama je da zaista budemo posrednici između naše dve zemlje i da pomognemo kako bi se srpska umetnička, kulturna i intelektualna scena bolje predstavila u Francuskoj. Te veze su posebno jake na polju stripa, cirkuskih umetnosti i savremene igre.
Osim u Beogradu, Francuski institut ima predstavništva i u Nišu i Novom Sadu. Koja vrsta programa i aktivnosti dominira u tim delovima Srbije?
U Nišu i Novom Sadu nudimo slične usluge i partnerstva kao u Beogradu: kurseve francuskog, radionice za decu, materijalne i digitalne medijateke… a priređujemo brojne kulturne događaje u našim prostorima i van njih.
Mnogo radimo na tome da približimo kulturu što većem broju ljudi, pa u Nišu organizujemo Praznik muzike svakog 21. juna, a u Novom Sadu smo u maju ponovo učestvovali u Noći muzeja.
Zahvaljujući Francuskom filmskom karavanu, srednjoškolskom i studentskom pozorišnom festivalu, našim aktivnostima u cilju popularizacije nauke, organizovanju DELF ispita znanja francuskog u školama, prisutni smo u više od trideset gradova u Srbiji.
Koje programe Francuskog instituta biste izdvojili do kraja godine?
Pripremamo vam puno iznenađenja tokom leta, posebno muzičkih – u Nišu i Novom Sadu – ali i likovnih, street art događaje u Beogradu i Nišu. Jesen će biti više posvećena naučnom obrazovanju i životnoj okolini kao i predstavljanju što širem auditorijumu onoga što nazivamo ozbiljnom muzikom.
Dozvolite nam da vas iznenadimo: pratite nas na našem sajtu kao i na društvenim mrežama – Fejsbuku i Tviteru.
Šta vama lično prija u savremenoj kulturi Srbije – koje naslove knjiga, filmova, pozorišnih predstava biste izdvojili?
Postepeno otkrivam srpsku kulturu u svim njenim aspektima, od ulične umetnosti do Divne Ljubojević, ponovo se vraćam filmovima Emira Kusturice, prikupljam knjige i nadam se da ću imati priliku da ih čitam ovog leta, a sa znatiželjom se spremam da otkrijem savremenu muziku i pozorište koji su mi još uvek nepoznati. Jedno je upoznati se sa kulturnom scenom slušajući o njenom bogatstvu, no potrebno je mnogo više vremena da biste potpuno uronili u nju, otišli dalje od površine i prolaznih stvari i otkrili njenu promenljivost, ponekad i električnost, kao i sjajnu, dubinsku dinamičnost.
