Mapa sajta

Više...

Izložba fotografija dela poznatog slovenačkog arhitekte Jožefa Plečnika

Izložba fotografija dela poznatog slovenačkog arhitekte Jožefa...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski...

Dr Nele Karajlić, muzičar i pisac

Bosna sa dva paralelna sveta

U ranoj mladosti je muzika bila njegovo...

Vesti

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...

Sesilija Bartoli, operska pevačica, art direktorka Salcburškog festivala Vitsun, direktorka Opéra de Monte-Carlo i predsednica Europa Nostra

Kultura mora biti u srcu Evrope

Ne možemo govoriti o zajedničkom nasleđu a da ne uložimo veće napore da ga budu svesne buduće generacije, s posebnom pažnjom za one koji nisu neposredno uvedeni u evropsku kulturu svojim vaspitanjem ili školovanjem. Oni će biti među onima koji moraju da nastave da brinu o našem nasleđu kada nas ne bude ~ Sesilija Bartoli

Izuzetna karijera Sesilije Bartoli u svetu klasične muzike donela joj je brojne prestižne nagrade i priznanja, kao što su nekoliko Gremija, višestruke nagrade ECHO Klassik i Polar Music Prize, ali i visoko priznanje kao što je Orden za kulturne zasluge Kneževine Monako.

U ekskluzivnom intervjuu za magazin CorD, predsednica Europa Nostra naglašava da će Venecijanski manifest, koji je predstavljen u zadivljujućem ambijentu Scuola Grande di San Giovanni Evangelista u Veneciji, inspirisati i usmeravati rad Europa Nostra tokom sledeće decenije, a i duže od toga. „Danas, više nego ikad, moramo da prepoznamo i proslavimo ono što može da zbliži građane i zajednice Evrope. Kultura – umetnost i nasleđe – glavni su putevi za promovisanje jače kohezije i socijalne uključenosti u našim društvima. Moramo se boriti protiv fragmentacije, pa čak i protiv neprijateljstva kroz solidarnost i međusobnu podršku. Upravo zato naš Venecijanski manifest insistira na tome da se koncept „evropskog građanstva“, koji čini samu osnovu evropskog projekta, ne može svesti na njegovu političku ili ekonomsku dimenziju.

Gospođo Bartoli, u maju 2022. godine postali ste nova predsednica Europa Nostra, evropskog glasa civilnog društva koje je posvećeno kulturnom nasleđu. Šta za vas znači ova uloga?

Kao građanin Evrope i neko ko je veći deo svog života posvetio umetnosti i kulturnom nasleđu, osećam se izuzetno privilegovanom što sam imenovana za predsednicu Europa Nostra. S najvećim ponosom sam prihvatila ovu čast. Takođe mi je drago što ću nastaviti rad prethodnog predsednika, Plasida Dominga, kojeg veoma poštujem, te što ću raditi ruku pod ruku s našim izvršnim predsednikom, Hermanom Parzingerom, koji je eminentni proučavalac nasleđa i praktičar iz Nemačke.

Sa Hermanom Parzingerom, izvršnim predsednikom i Sneškom Kvaedvlig – Mihailović, generalnim sekretarom Europa Nostre

Europa Nostra je organizacija koja me inspiriše i obogaćuje moj rad. Zauzvrat, s raznovrsnim iskustvom kao izvođač, producent, fasilitator i kulturni menadžer, nadam se da ću doprineti daljem fokusiranju i pojačavanju vizije i delovanja Europa Nostra za budućnost.

Šta za vas znači „biti Evropljanin“? 

Rođena sam u večnom gradu Rimu, jednom od najvećih gradova u Evropi i širom sveta, koji ujedno ima i jednu od najvećih istorija. Odrastanje u Rimu omogućilo mi je da svakodnevno udišem magičnu lepotu kulturnog nasleđa u njegovim različitim oblicima, od arhitekture i skulpture do muzike i poezije. Veličanstveni pejsaži Italije – njena ostrva, planine i ravnice, sela i gradovi, strašni vulkani, krševite obale i sjajne bele plaže, drevni vinogradi, maslinjaci i kanali, beskrajne nijanse plave u njenim jezerima i okolnim morima – čine deo mojeg kulturnog nasleđa za koje sam intimno vezana. Poptuno je isto i s rukotvorinama moje zemlje, folklorom ili našim izuzetnim gastronomskim nasleđem, kao i sa našim novijim dostignućima, kao što su brze železnice, elegantna moda ili legendarni filmovi.

Drago mi je što ću nastaviti rad prethodnog predsednika, Plasida Dominga, kojeg veoma poštujem, i što ću raditi ruku pod ruku s našim izvršnim predsednikom, Hermanom Parzingerom, koji je eminentni proučavalac nasleđa i praktičar iz Nemačke

Ovo nasleđe je duboko obeležilo moje razmišljanje, moja osećanja i moju ličnost. Tokom godina, imala sam sreće da nasleđu dobijenom rođenjem dodam dodatne kulturne slojeve, uglavnom evropske: španski, francuski, švajcarski, austrijski, monačanski i mnogi drugi. Oni su me naterali da volim i cenim zajedničku evropsku baštinu, koja je veoma raznolika, a u isto vreme veoma duboko isprepletena. Volim Vivaldija i Hendla koliko i Mocarta i Bizea. Sve ovo čini da se osećam Evropljankom i ponosna sam na to. I čvrsto verujem da se mnogi ljudi u Evropi osećaju kao ja.

Zajedno sa Europa Nostra, promovišete brojne vrednosti kulturnog nasleđa kao vitalnog resursa za povezivanje evropske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i za oblikovanje boljeg kvaliteta života za građane Evrope i njihove zajednice. U ovo vreme kada Evropa Nostra obeležava svoj dijamantski jubilej, šta vidite kao ključne prioritete budućeg delovanja federacije? 

Bila sam veoma zadovoljna prošlog septembra što sam se pridružila velikoj panevropskoj porodici članova i partnera Europa Nostra u Veneciji na našem Samitu o evropskoj kulturnoj baštini. To je bila savršena prilika da proslavimo 60-godišnjicu i da razmislimo o sadašnjim i budućim izazovima za naš rad. Izbor Venecije bio je nameran: ovaj jedinstveni istorijski grad je, na mnogo načina, veoma simboličan za misiju Europa Nostre. Istorijski gledano, venecijanska kultura se, u svim svojim aspektima, širila po Evropi i svetu. Sâm grad oličava i jedinstvenost i neverovatnu lepotu evropskog nasleđa, ali takođe odražava njegovu krhkost i ranjivost, zbog mnogih izazova s kojima se danas suočava. 

Europa Nostra 60. godišnjica GA u Scuola Grande di San Giovanni Evangelista

Europa Nostra, kao najveća evropska mreža organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti kulturnog nasleđa, slavi i zagovara kulturno nasleđe kao strateški resurs za bolju budućnost našeg kontinenta. Kulturno nasleđe je temelj čitavog evropskog projekta; to je suština značenja izraza biti Evropljanin“. Ako želimo da postignemo održiviju, inkluzivniju i lepšu Evropu, moramo staviti kulturu i kulturno nasleđe u samo srce naših strategija i prioriteta. Zadatak Europa Nostre je da postane još snažniji zagovornik ove ključne poruke, zajedno s brojnim partnerima okupljenim oko projekta European Heritage Hub koji finansira Evropska unija. Ovaj projekat uključuje stvaranje i osnaživanje naših novih centara nasleđa u Krakovu, Atini, Lisabonu, Nikoziji i Veneciji, a očekujemo stvaranje i drugih.  

Tokom samita o evropskoj kulturnoj baštini u Veneciji, Europa Nostra je predstavila svoj Venecijanski manifest, koji uvodi i promoviše koncept „evropskog kulturnog državljanstva“. Možete li nam reći nešto više o ovoj važnoj inicijativi?

Venecijanski manifest, koji je predstavljen u zadivljujućem ambijentu Scuola Grande di San Giovanni Evangelista u Veneciji, inspirisati i usmeravati rad Europa Nostra tokom sledeće decenije, a i duže od toga. Danas, više nego ikad, moramo da prepoznamo i slavimo ono što može da zbliži građane i zajednice Evrope. Kultura – umetnost i nasleđe – glavni su putevi za promovisanje jače kohezije i socijalne uključenosti u našim društvima. Moramo se boriti protiv fragmentacije, pa čak i protiv neprijateljstva kroz solidarnost i međusobnu podršku.

Rosini je možda najevropskija ličnost koja je – indirektno – ove godine dobila nagradu za evropsku baštinu i trebalo bi da nam svima bude uzor!

Upravo iz tog razloga naš Venecijanski manifest insistira na tome da se koncept „evropskog državljanstva“, koji čini samu osnovu evropskog projekta, ne može svesti na njegovu političku ili ekonomsku dimenziju. Zaista treba da promovišemo koncept „evropskog kulturnog državljanstva“, koji će pomoći u jačanju preko potrebnog osećaja pripadnosti široj evropskoj zajednici i podstaći osećaj zajedništva koji će nam pomoći da se uspešno borimo i savladamo sile koje bi da podele Evropu i njene građane. 

Europa Nostra je aktivna širom Evrope, uključujući i Srbiju. Koja je vaša poruka svim ljudima koji brinu o kulturnom nasleđu u našoj zemlji i širem regionu Zapadnog Balkana?

Vaša zemlja i vaš region su veoma bogati kulturnim nasleđem: izgrađenim i prirodnim, materijalnim i nematerijalnim. Ovo nasleđe odražava milenijume evropske istorije i danas predstavlja najjače moguće sidro unutar šire evropske porodice. Stoga je dobro staranje o ovom nasleđu i širenje znanja o njemu od ključnog značaja za učešće vaše zemlje i vašeg regiona u procesu stvaranja prostora u kome se evropski duh, koji se zasniva na našem zajedničkom kulturnom nasleđu, jasno oseća.

Kao i u svim drugim zemljama, prirodno smo svesni da je i vaše neprocenjivo nasleđe često ugroženo različitim vrstama pretnji. Spremni smo da podržimo sve one koji se zalažu za očuvanje ovog nasleđa, zarad sadašnjih i budućih generacija.

Oduševljeni smo što je integrisana konzervacija Bačke tvrđave dobila jedan od naših Gran prija još 2018. godine, kada smo obeležili Evropsku godinu kulturnog nasleđa. Raduje me što je osoba koja je bila zadužena za koordinaciju ovog izuzetnog projekta, Slavica Vujović, nedavno imenovana za novog predsednika Europa Nostra Srbija. Njoj i celom timu Europa Nostra Srbija, na čelu sa generalnim sekretarom Vesnom Marjanović, želimo puno uspeha u pionirskom i vizionarskom poslu koji je tokom poslednjih 25 godina vodila profesorka Irina Subotić, koja je bila i veoma cenjena potpredsednica Europa Nostre i postala je počasna doživotna članica Europa Nostra.

Plasido Domingo predaje predsedavanje Europa Nostra Sesiliji Bartoli

Na kraju, ali ne i najmanje važno, želim da istaknem ključnu ulogu našeg generalne sekretarke Sneške Kvaedvlig-Mihailović, koja je rođena i odrasla u Beogradu. Više od 30 godina radila je neumorno, strastveno i snažno na proširenju i jačanju mreže Europa Nostra širom Evrope, uključujući i vaš region. U ovom trenutku kada slavimo 60-godišnjicu Europa Nostra, imamo dug prema njenom vođstvu i nepokolebljivoj posvećenosti Evropi kulture i Evropi vrednosti, koje su u srži misije koju promoviše naša organizacija.

Upravo je u Veneciji Europa Nostra, zajedno sa Evropskom unijom, uručila ovogodišnje nagrade za Evropsku baštinu/Europa Nostra, koje se smatraju evropskim Oskarima kulturnog nasleđa. Jedna od tih nagrada pripala je italijanskom muzikologu Serđiju Ranjiju kao priznanje za njegovu višedecenijsku posvećenost životu i delu poznatog evropskog kompozitora Đoakina Rosinija. Budući da ste poznata operska pevačica i izvođač Rosinijevih dela, ova nagrada vam je svakako zagrejala srce?

Svi dobitnici naših nagrada za evropsku baštinu zagrejali su moje srce i srca mnogih naših članova i partnera koji su imali privilegiju da prisustvuju ceremoniji dodele nagrada Europa Nostra u kultnoj Palazzo del Cinema na Lidu u Veneciji. Ovi pobednici pokrivaju mnogo aspekata našeg nasleđa: od arhitektonskih dragulja do arheološkog blaga; od magičnih vrtova do zapanjujućih obala i drugih primera kulturnih pejsaža; od muzeja i rukotvorina do našeg muzičkog nasleđa i drugih aspekata nematerijalne baštine Evrope.

Naravno, bila sam posebno srećna što sam videla Serđa Ragnija kako se pojavljuje na bini da bi dobio sopstvenu nagradu u kategoriji šampiona nasleđa.

Želim da podelim sa ljudima ono što sam naučila o životima velikih kompozitora i pevača tog vremena, kao što su čuveni kastrato iz 18. veka Farineli i jedinstvena operska diva iz 19. veka i višestruka umetnica Polin Garsija-Vijardo

Rosini nije samo jedan od mojih omiljenih kompozitora, koji je takođe podstakao moju karijeru od samog početka, on je i prava evropska ličnost: kao muzičar, kao neko ko je podsticao talenat, kao uticajni administrator umetnosti i poštovana ličnost povezana s najvažnijim političkim ličnostima svog vremena. Njegova muzika se puštala širom Evrope – ali i u Severnoj Americi i Rusiji! – ujedinio je umetnike, publiku i sve društvene slojeve u duhu zajedništva i entuzijazma. Rosini je možda najevropskija ličnost koja je – indirektno – ove godine dobila nagradu za evropsku baštinu i trebalo bi da nam svima bude uzor!

Ceremonija dodele nagrada za evropsko nasleđe 2023, Venecija

Veoma sam srećna zbog ovog visokog evropskog priznanja za Sergija Ragnija, čijem se radu na Rosiniju godinama divim. On je radio iz čiste strasti decenijama i uložio je mnogo novca i vremena – a sve je to činio besplatno dostupnim široj javnosti. Posetite njegov muzej u Napulju ili pogledajte njegova izdanja Rosinijevih pisama i spisa kada budete imali priliku! Veoma se nadam da će naša nagrada za evropsku baštinu baciti još jače svetlo na rad Serđa Ragnija i njegove Rosinijeve kolekcije, što će dovesti do trajnog rešenja kako bismo ovo delo i zbirka učinili dostupnijim svim muzičarima, naučnicima i ljubiteljima Rosinija kako danas tako i u budućnosti. 

Poznata je vaša strast za oživljavanjem zaboravljenog operskog blaga. Istražili ste širok spektar muzičkih stilova i istorijskih perioda. Da li postoje neke neistražene teritorije ili projekti koje biste želeli da istražite u nastavku karijere?

Zaista mi je pružilo veliku radost da dam novi život zaboravljenim muzičkim draguljima koje sam pronašla u arhivima širom Evrope i prikazala novoj publici 20. i 21. veka. Isto tako, želim da podelim s ljudima ono što sam naučila o životima velikih kompozitora i pevača tog vremena, kao što su čuveni kastrato iz 18. veka Farineli, i jedinstvena operska diva iz 19. veka i raznovrsna umetnica Polin Garsija-Vijardo i njena neverovatna porodica, koja je znatno promenila evropski kulturni i društveni život.

Klasična muzika se gradi na zajedništvu, davanju i uzimanju, nijansama i bojama, mekim i diferenciranim zvucima. Klasična muzika oduševljava, pruža radost i udobnost

Naravno, danas postoje i novi projekti koji mi okupiraju misli, ali ponekad su potrebne godine da se materijalizuju ili ih usput odbacim. Ali ono što bih želeo da istražim u budućnosti – u saradnji s Europa Nostra, između ostalih – jeste novi projekat u kome se muzika koristi za unapređenje projekta socijalne inkluzije u siromašnim područjima. Ne možemo govoriti o zajedničkom nasleđu a da ne uložimo veće napore da ga budu svesne buduće generacije, s posebnom pažnjom za one koji nisu neposredno uvedeni u evropsku kulturu svojim vaspitanjem ili školovanjem. Oni će biti među onima koji moraju da nastave da brinu o našem nasleđu i kada nas ne bude.

Vaša izuzetna karijera u svetu klasične muzike donela je brojne prestižne nagrade i priznanja, kao što su nekoliko Gremija, višestruke nagrade ECHO Klassik i Polar Music Prize, ali i visoko odlikovanje – Orden za zasluge – koje vam je dodelila vaša domovina. Koliko su umetniku važna takva javna priznanja?

Opera de Monte-Carlo

Za mene je javno priznanje znak da se moj glas čuo i da su stvari za koje se osećam strastveno i koje smatram vrednim pažnje javnosti došle do publike i naišle i kod njih na entuzijazam. U tom smislu nagrade ohrabruju i ja sam mnogo zahvalna na njima.

Dozvolite mi da dodam da sam veoma zahvalna na prilici da nastupam u prelepim operskim kućama i koncertnim salama širom Evrope, koje čine važan deo evropske kulturne baštine. 

Vaša posvećenost obrazovanju i mentorstvu talentovanih mladih je vredna divljenja. Ovo neće biti prvi put da vas pitaju kako vidite budućnost opere i klasične muzike uopšte, u našem svetu novih medija i modernih tehnologija?

Uvek kažem da će opera, pošto je preživela više od 400 godina do sada, sigurno opstati još malo. A klasična muzika je, naravno, daleko starija i raznovrsnija. Pozivam ljude da otvore svoja srca i umove i odvoje vreme da to otkriju. To je neizmerno široko i raznoliko polje da će svako u njemu pronaći nešto što ga fascinira ili pokreće!

U svetlu velikog broja izazova s kojima se neprestano suočavaju Evropa i svet, čemu su nadate u 2024. godini?

Nadam se da će ljudi slušati i puštati više muzike, posebno klasične muzike. Klasična muzika se gradi na zajedništvu, davanju i uzimanju, nijansama i bojama, mekim i diferenciranim zvucima. Klasična muzika oduševljava, pruža radost i udobnost. Takođe se nadam da će ljudi, više od svega, pažljivo i s poštovanjem slušati jedni druge. 

PONOS

Volim Vivaldija i Hendla koliko i Mocarta i Bizea. Sve ovo čini da se osećam ponosnom Evropljankom i čvrsto verujem da se mnogi ljudi u Evropi osećaju isto kao ja

TVRĐAVA BAČ

Oduševljeni smo što je integrisana konzervacija Tvrđave Bač dobila jedan od naših Gran prija još 2018. godine, kada smo obeležavali Evropsku godinu kulturnog nasleđa.

PRIORITET

Ako želimo da postignemo održiviju, inkluzivniju i lepšu Evropu, moramo staviti kulturu i kulturno nasleđe u samo srce naših strategija i prioriteta