Povratak opozicije u parlament će dovesti do brojnih promena. Parlament će ponovo biti pluralističan, sa programski i ideološki različitim poslanicima i otvoren za drugačija mišljenja.
Parlament se posle aprilskih izbora vraća na period pre 2019. (kada je opozicija započela bojkot parlamenta), sa svim vrlinama i izazovima koje parlamentarni život nosi sa sobom. Parlament se vraća sebi i svojoj ulozi u političkom sistemu i to je dobra vest.
Povratak opozicije u parlament će dovesti do brojnih promena. Parlament će ponovo biti pluralističan, sa programski i ideološki različitim poslanicima i otvoren za drugačija mišljenja. Ovaj saziv parlamenta će u pogledu političke dinamike ličiti na period 2016-2018 ili 2012-2014. To znači da će vladajuća većina imati naspram sebe relativno veliki broj neistomišljenika (oko 90 poslanika), ali da će i između samih opozicionih poslanika ostati krupna politička neslaganja. Drugo, povratak opozicije osnažuje kontrolnu funkciju parlamenta koja je u prethodnom sazivu bila svedena na minimum. Učešće opozicije u parlamentu znači i više prilika za njihovo političko delovanje koje je van institucija (što je skoro tri i po godine) bilo veoma limitirano. Bojkot parlamenta (od 2019.) i izbora 2020. je naneo veliku štetu opoziciji i potrebno je vreme da se opozicija politički i finansijski oporavi.
Opozicija povratkom u parlament dobija medijsku vidljivost, institucionalno delovanje, mogućnost umrežavanja i drugačiju komunikaciju s biračima. Davanjem sedam potpredsedničkih mesta, SNS je želeo da pošalje poruku konstruktivnosti jer je srpski parlament samo jednom (2004-2008) imao ovoliki broj potpredsednika
Parlament će delimično da povrati poverenje, ali ne treba biti optimističan da će preko noći postati najvažnija politička institucija, niti da će izgledati drastično bolje nego u skoroj prošlosti (do 2020. godine). Politička moć je uvek stanovala ili u Nemanjinoj 11, u fazama kada je Srbija bila bliža parlamentarnom sistemu ili na Andrićevom vencu 1, u polu-predsedničkim fazama što je i danas slučaj.
Rad parlamenta će obeležiti kombinacija konstruktivnih rasprava, česte konfrontacije između poslanika i udaljavanje od dnevnog reda. Izbor šefova poslaničkih grupa govori da su se političke stranke odlučile za proverene i dokazane političare. Opozicija povratkom u parlament dobija medijsku vidljivost, institucionalno delovanje, mogućnost umrežavanja i drugačiju komunikaciju s biračima (kroz otvaranje poslaničkih kancelarija, na primer). Deo mogućnosti su prenosi sednica u plenumu koji nisu među najgledanijim sadržajima na televiziji, ali imaju svoju publiku. Poslanici preko rada u odborima mogu da pokreću teme i da budu na izvoru informacija, dok će preko potpredsedničkih mesta dobiti priliku da vode neke od sednica. Sedam potpredsedničkih mesta je važno, premda ne i presudno i ne treba ga vezivati za budući izgled parlamentarne većine. Davanjem sedam potpredsedničkih mesta, SNS je želeo da pošalje poruku konstruktivnosti jer je srpski parlament samo jednom (2004-2008) imao ovoliki broj potpredsednika.
