Nemačke kompanije koje naročito profitiraju zbog trenutne ekonomske situacije i rata Ukrajini mogle mogle bi da postanu predmet takozvanog poreza na višak profita.
Nakon Levice i Zelenih, sada je i lider nemačkog SPD-a Lars Klingbajl otvoren za uvođenje takvog instrumenta.
“Porez na ratni i krizni profit je instrument koji je na stolu i mislim da je itekako vredan razmatranja”, rekao je Klingbajl navodeći da su Velika Britanija i Italija već uvele takav porez, i da je za to i Evropska komisija.
S obzirom na pakete pomoći u milijardama evra, on je rekao da se intenzivno bavi tom problematikom i pitanjem kako se nositi sa onima koji su profitirali od krize i rata, te izvukli veliku korist iz sadašnje situacije.
Levica i delovi Zelenih već sedmicama traže uvođenje poreza na višak profita. Liderka Zelenih Rikarda Lang pojasnila je sredinom sedmice da je takav porez logičan korak kada naftne kompanije očigledno koriste trenutnu krizu kako bi ostvarile ogroman profit.
Međutim, ministar finansija Kristijan Lindner odbacuje porez na višak profita, jer bi to, kako je naglasio, takođe pogodilo proizvođače vakcina, vetro i solarnih elektrana ili poluprovodnika.
“Oni ostvaruju profit jer koriste svoje znanje da eliminišu nestašice. Ne želim da im oduzmem impulse da proizvode više”, rekao je Lindner.
Međutim, tokom narednih dana savezna pokrajina Bremen pokrenuće inicijativu za uvođenje poreza na višak profita. Cilj inicijative je da se uvede poseban namet na udeo u dobiti ostvaren isključivo zbog rata u Ukrajini.
“Ne sme se dogoditi da pojedine kompanije ostvaruju zaradu u milijardama samo zbog poskupljenja uzrokovanih ratom, dok savezne i pokrajinske vlade moraju da izdvajaju milijarde za podršku privatnim domaćinstvima i kompanijama koje su posebno pogođene povećanjem cena”, rekao je gradonačelnik Bremena Andreas Bovenšulte, a prenosi Dojče vele.
S tim u vezi, Italija je jedan od pionira u uvođenju poreza na višak profita – u martu je uvela takav porez energetskim kompanijama. U početku je iznosio deset posto, a sada 25 posto, ukoliko je promet bar deset posto veći nego u istom periodu prethodne godine i iznosi više od pet miliona evra.
Prema procenama, u državnu kasu će se tako dodatno sliti oko šest i po milijardi evra.
I Mađarska je ostvarila dobit od energetskih kompanija i banaka naplatom zbog dodatnog “ratnog profita”. One će tokom ove i naredne godine državi morati plaćati posebne takse, a vlada u Budimpešti se nada prihodu većem od dve milijarde evra.
S obzirom na visoke cene energenata, i vlada SAD razmatra uvođenje posebnih poreza za proizvođače nafte i gasa kako bi taj novac dala siromašnijim građanima.