Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Fanina Kovačević-Popaz, izvršna direktorka HBA

Doslednost i inovativnost

Dvadeset godina uspešnog rada predstavljaju izvor inspiracije...

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Razumemo izazove i šanse digitalizacije

Srbija korača u susret svim promenama koje...

Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije

Škola budućnosti je škola mogućnosti

Naša vizija je da deci i mladima...

Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma

Još uvek možemo da stvaramo čuda

U svetu prepunom polarizacije, krhkih ekonomskih izgleda...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Mnogo je razloga za optimizam

U 2023. i 2024. godini otvara se prostor za dalje značajno unapređenje privredne saradnje sa Nemačkom i obaranje dosaddašnih rekorda. Privredna komora Srbije pruža puno podršku preduećima u dostizanju ovih ciljeva.

Uprkos usporavanju medjunarodne tražnje i globalne privredne aktivnosti, Nemačka je ostala prvi spoljnotrgovinski partner Srbije, a međusobna razmena robe i usluga u prvom polugodištu ove godine nastavila je da raste, istina nešto sporije nego u protekle dve godine. Robna razmena za prvih šest meseci povećana je 15,6 a razmena usluga 17,9 odsto, tako da je ukupna vrednost medjusobne trgovine dostigla bezmalo 5,5 milijardi evra.

„Nastavili se taj trend u drugom polugodištu, ove godine prvi put ćemo preći 10 milijardi evra, odnosno nadmašiti rekordnih 9,99 milijardi evra razmene robe i usluga koliko smo postigli prošle godine“, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Ovogodišnji bilans u trgovini robom i uslugama zajedno mogao bi da „preskoči“ čak 11,5 milijardi evra. Robna razmena bi premašila 9,5 milijardi a razmena usluga dve milijarde evra.

Kakvi su izgledi za dalji rast srpskog izvoza na nemačko tržište u postojećim okolnostima?

U prvih šest meseci ove godine robni izvoz je rastao znatno brže od uvoza doprinoseći značajnom padu deficita u trgovini sa Nemačkom. Izvoz je uz rast od 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine, povećan na 2,155 milijardi evra, uvoz je porastao za 9 odsto na 2,382 milijardi, a deficit je pao za 50 odsto, sa 448 miliona evra koliko je iznosio u prvom polugodištu 2022, na 227 miliona evra u prvih šest meseci ove godine. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 90,5 odsto, što je najveći procenat u poslednjih deset godina.

Ako se taj trend rasta prodaje iz prvog polugodišta, zadrži i u trećem i četvrtom kvartalu, srpski izvoznici koji su prošle godine nemačkim partnerima prodali robu vrednu 3,785 milijardi evra, ovu, 2023. godinu završiće sa do sada najvećim godišnjim učinkom na nemačkom tržištu od  gotovo 4,7 milijardi evra i izgledima da naredne godine prvi put uknjiže pet milijardi evra robnog izvoza. Osim što raste plasman i smanjuje se deficit, s godinama se poboljšava i struktura srpskog robnog izvoza u korist  proizvoda višeg stepena prerade, čemu značajno doprinose i nemačke visokotehnološke investicije kojih je u Srbiji sve više.

Srpski izvoznici mogli bi da završe ovu godinu sa do sada najvećim godišnjim učinkom na nemačkom tržištu od gotovo 4,7 milijardi evra

Uz pad deficita u robnoj razmeni, suficit koji Srbija godinama ima u trgovini uslugama sa Nemačkom nastavio je da raste – u  prvom polugodištu  za čak  29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Razmena usluga  sa Nemačkom u prvoj polovini ove godine dostigla je 954,6 miliona evra.Prihod od izvoza je u poredjenju sa prošlogodišnjih šest meseci  povećan 20 odsto – na 603,6  evra, a uvoz iz Nemačke  14,3 odsto  –  na 351 milion evra.

Nove mogućnosti  za rast izvoza IT proizvoda i usluga otvorilo je i zapaženo učešće kompanija naše gejming industrije na najvećem svetskom gejming sajmu u Kelnu krajem avgusta ove godine koje je izazvalo veliko interesovanje izdavača, investitora, medija i gejmera.

Prema podacima koje ste nedavno izneli sa Nemačkom trguje –  iz Srbije u Nemačku izvozi i iz Nemačke u Srbiju uvozi  oko 11.500   domaćih i stranih  firmi koje ovde posluju. Koliko smo uspešni u uvođenju domaćih kompanija u lance vrednosti nemačkih multinacionalnih kompanija?

U novim globalnim okolnostima, nearshoring procesi su otvorili Srbiji i regionu nove šanse da privuku više investicije a našim firmama da se uključe u lance snabdevanja evropskih kompanija koje približavaju svoje poslovne operacije matičnim zemljama. Proteklih godina odgovorili smo na više stotina  upita medjunarodnih kompanija, najviše nemačkih, koje u srpskim i zapadnobalkanskim kompanijama prepoznaju nove dobavljače i obraćaju se Privrednoj komori Srbije za podršku u pronalaženju partnera, pre svega iz automobilske, metalske i elektro, ali i drugih industrija. Nastavili smo i sa organizacijom dana dobavljača za pojedinačne nemačke kompanije i obuka za ovdašnje izvoznike u saradnji sa GIZ-om, Nemačkom nemačkim Udruženjem za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V) i nemačkim kompanijama.

Koliko prostora postoji da se kroz takve akcije i dalje proširuje broj srpskih firmi koji se uključuju u dobavljačku mrežu nemačkih kompanija?

Taj prostor je sve veći. Idući u susret povećanom interesovanju za dobavljačima Privredna komora Srbije uvodi i nove vidove umrežavanja lokalnih sa stranim kompanijama. Od prošle jeseni smo organizacijom InterConnect Executive Summit -a,  a ovog  proleća i InterConnect B2B Matchmaking Conference pokrenuli seriju dogadjaja sa ciljem da uspostavimo jedinstvenu regionalnu platformu za povezivanje domaćih firmi posebno malih i srednjih preduzeća sa medjunarodnim korporacijama medju kojima je do sada bilo najviše nemačkih, poput Thyssekrupp Automotive, Zentis Group, Celonis, Mahle, DBW,  Skylotec…

Primena nemačkog Zakona o due diligence u Srbiji je prilika da dokažemo da možemo da ponudimo organizovane i odgovorne lance snabdevanja

U fokusu ovogodišnje  konferencije bili su konkretni poslovnih razgovori – sučeljavanje  ponude i tražnje, povezivanje kupaca i dobavljača u četiri  oblasti  – metalopreradi, proizvodnji opreme, mašina i alata i industriji gume i plastike,  u kojima Srbija ima poseban potencijal  i za čijim proizvodima postoji poseban interes medjunarodnih kompanija.

Šta početak primene nemačkog Zakona o due diligence znači za srpsku privredu  i koliko će naših kompanija biti obuhvaćeno ovim zakonom?

Tačan broj domaćih kompanija koje su obuhvaćene ovim zakonom, imaćemo  s proleća po isteku roka za podnošenje prvih izveštaja po zahtevu nemačkih kompanija u čijim su dobavljačkim lancima. Iz Srbije na nemačko tržište sada izvozi gotovo 3.000 kompanija, ali sve  nisu dobavljači nemačkih kompanija koje podležu odredbama Zakona o dužnoj pažnji u lancu nabavke (LkSG) koji obavezuje kompanije u Nemačkoj  da urade procenu rizika firmi dobavljača kako bi dokazale da se u celom lancu snabdevanja poštuju ljudska i prava  i da nema negativnih uticaja na životnu sredinu.

Važno je napomenuti da su domaće firme – direktni dobavljači nemačkih kompanija pre nego što su ugovorile posao i ušle u dobavljački lanac nemačkih kompanija ispunile sve standarde kupaca, uključujući i ekološke  i standarde zaštite zaposlenih. Novina je zapravo uvodjenje indirektnih dobavljača u proces procene rizika tako da se obaveze prenose dalje u lancu snabdevanja i na dobavljače direktnih dobavljača.

Za srpsku privredu ovo je prilika da povećamo konkurentnost na evropskom tržištu i dokažemo da možemo da ponudimo organizovane i odgovorne lance snabdevanja, spremne da odgovore ne samo obavezama nemačkog zakona već i drugih direktiva na nivou EU koje su već stupile na snagu ili su u najavi. Primena i poštovanje nemačkog zakona biće i svojevstan trening  za poštovanje sve strožijih  pravila  i sve zahtevnije EU regulative.

Na koji način Privredna komora Srbije kao poslovna  asocijacija  priprema svoje članice  za poštovanje standarda koji se tiču održivosti i odgovornog poslovanja?

Doneli smo Zelenu deklaraciju, aktivirali Zeleni tim PKS, u saradnji sa GIZ-om formirali Responsible Business Hub za podršku kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, koje izvoze na nemačko i druga EU tržišta…

Privrednicima smo već ponudili više online alata koji će im pomoći da prvo testiraju gde se nalaze u odnosu na zahteve odgovornog poslovanja koji se tiču zaštite životne sredine i ljudskih prava definisane medjunarodnim standardima i zakonima najvažnijih tržišta, a potom dobiju smernice kako da unaprede svoje procese. Na raspolaganju smo za pomoć u tumačenju  propisa i organizujemo ciljane obuke za kompanije koje izvoze i njihove dobavljače kako bi se povećala stabilnost svih karika u lancu. Radionice na temu analize rizika i upravljanja rizikom organizovaćemo za kompanije iz  pet industrija  – automobilske, metalopreradjivačke, tekstilne, prehrambene i drvopreradjivačke.

UMREŽAVANJE

Privredna komora Srbije uvodi nove vidove umrežavanja lokalnih sa stranim kompanijama u sektorima u kojima Srbija ima poseban potencijal 

GAMING

Nove mogućnosti za izvoz IT proizvoda i usluga otvorene zahvaljujući učešću naših gejming kompanija u Kelnu

PODRŠKA

Pružili smo privrednicima online alate za testiranje usaglašenosti sa zahtevima odgovornog poslovanja i smernice za unapređenje

Pročitajte još...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije,...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke Solun ili luke Pirej, izjavio...

Indija najavljuje da će uskoro prestići Japan i Nemačku i postati treća najveća ekonomija sveta

Indija bi do 2027. godine mogla da postane treća najveća ekonomija sveta, čiji će BDP narasti na pet biliona dolara, objavilo je indijsko ministarstvo...

Od 1. marta stupa na snagu potpuno slobodno tržište rada zemalja Otvorenog Balkana

Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su u Skoplju, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, dva protokola koja će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za...

Skoro 400 srpskih kompanija učestvovalo na najprestižnijim svetskim sajmovima u 2023. godini

Skoro 400 kompanija iz Srbije učestvovalo je u 2023. godini na 22 međunarodna sajma u inostranstvu, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i u...

Otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju

U Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije svečano je otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju (CDT HUB), namenjen povezivanju tradicionalnih i inovativnih...

Ambasador Pjer Košar: Snažni odnosi francuske i srpske privrede, trgovinska razmena blizu dve milijarde evra

Ekonomski odnosi Francuske i Srbije su snažni, a trgovinska razmena dostigla je blizu dve milijarde evra, izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar...

Logistika i transport – u srcu privrede

Logistika i transport predstavljaju srž i integralni deo onoga što čini konkuretnost jedne privrede bilo gde u svetu. Privreda Srbije je izuzetno zainteresovana za...