Mapa sajta

Pivo bi zbog klimatskih promena moglo da bude skuplje i drugačijeg ukusa

CorD Recommends

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute...

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu povereno francuskim kompanijama Suez i Vinci

Projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda...

Najnovije istraživanje pokazalo da sve više ljudi izbegava da prati vesti

Sve više ljudi odbija da prati vesti, opisujući ih kao depresivne, nemilosrdne i dosadne, sugeriše globalna studija koju je...

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu povereno francuskim kompanijama Suez i Vinci

Projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu u Beogradu biće poveren konzorcijumu "Suez International SAS" i...

Ambasadori zemalja EU postigli dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom

Ambasadori zemalja Evropske unije postigli su načelni dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom o članstvu u...

Kinezi ugasili veliki šumski požar kišom iz veštačkog oblaka

Vlasti u severnoj kineskoj provinciji Šansi ugasile su veliki požar uz pomoć veštačke kiše, izazvane tehnikom "sejanja oblaka", saopštili...

Nadzorni odbor EPS AD imenovao Dušana Živkovića za generalnog direktora

Nadzorni odbor Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ imenovao je Dušana Živkovića za generalnog direktora kompanije. Kao inženjer elektrotehnike, Živković poseduje više...

Sve je teže uzgajati kafu, čaj i grožđe na toplijoj planeti, a poslednja studija koja se bavi načinima na koje klimatske promene utiču na poznate napitke pokazuje da globalno zagrevanje igra važnu ulogu kada je reč o količini i kvalitet hmelja, ključnog sastojka većine piva.

Kao rezultat toga, pivo će u budućnosti verovatno biti skuplje i proizvođači će morati da prilagode metode proizvodnje.

Naučnici, naime, predviđaju da će prinosi hmelja u evropskim regionima u kojima se hmelj gaji pasti za 4-18% do 2050. godine, ako se farmeri ne prilagode toplijem i sušnom vremenu. Takođe, sadržaj alfa kiselina u hmelju, koje pivu daju prepoznatljiv ukus i miris, pašće za 20-31%.

“Oni koji piju pivo sigurno će se uveriti u klimatske promene, bilo zbog cene ili zbog kvaliteta piva. Prema našim podacima, to je neizbežno”, rekao je Miroslav Trnka, naučnik sa Instituta za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka i koautor studije, objavljene u časopisu Nature Communications.

Pivo, treće najpopularnije piće na svetu posle vode i čaja, obično je začinjeno aromatičnim hmeljem koji se uzgaja uglavnom u srednjim geografskim širinama koje su osetljive na promene svetlosti, toplote i vode.

Iz tog razloga naučnici su uporedili prosečan godišnji prinos aromatičnog hmelja tokom perioda 1971-1994 i 1995-2018, te otkrili značajan pad proizvodnje od 0,13-0,27 tona po hektaru. Najveći pad prosečnog godišnjeg prinosa hmelja zabeležen je u Sloveniji, u Celju, i to od 19,4%, dok su u Nemačkoj, drugom po veličini proizvođaču hmelja u svetu, prosečni prinosi hmelja pali za 19,1%.

Pročitajte još...

Ambasadori zemalja EU postigli dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom

Ambasadori zemalja Evropske unije postigli su načelni dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom o članstvu u Uniji, saopšteno je u Briselu. Kako...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island zauzima prvo mesto, a Slovenija...

Proizvodnja piva u centralnoj Evropi datira hiljadama godina unazad i predstavlja kamen temeljac kulture. Ljudi u Češkoj, primera radi, piju više piva nego bilo gde u svetu, navodi se u izveštaju japanskog proizvođača piva Kirin. U Nemačkoj, gde je pravljenje piva već 500 godina regulisano takozvanim zakonom o čistoći, Oktoberfest svake godine u svojim šatorima ugosti milione ljudi iz celog sveta koji piju pivo.

Studija je, međutim, otkrila da je sadržaj alfa kiselina u hmelju, koji pivu daje izrazitu aromu, opao u svim regionima u kojima se proizvodi pivo, a smanjenje proizvodnje hmelja najviše će se osetiti u Sloveniji, Portugaliji i Španiji.

Pa iako je klimatska pretnja hmelju važna, to ipak nije najveći faktor u ceni piva. Visoki troškovi energije, vođeni rastućom cenom gasa zbog rata u odigrali su do sada veću ulogu za pivare.

“Hmelj u pivu ne košta ni koliko čep na vrhu flaše”, zaključuje se u izveštaju.

Pročitajte još...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island zauzima prvo mesto, a Slovenija...

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je na panel diskusiji koja je...

Evropska narodna partija, socijaldemokrati i liberali imaće većinu i u novom sazivu EP

Prema delimičnim rezultatima izbora za Evropski parlament, Evropska narodna partija (EPP), socijaldemokrati (S&D) i liberali (Renew) će i u novom sazivu EP imati većinu. Zajedno...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim povodom zatražila od nacionalnih statističkih...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što je smanjenje od 10% u...

Počela izgradnja nemačke fabrike PWO u Čačku

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad položila je kamen temeljac za izgradnju nove fabrike u Čačku PWO Group, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem...

Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave otvoreno za posetioce

Park Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave zvanično je otvoren za posetioce. Otvaranju je prethodila revitalizacija Spoljnog dvorišta tvrđave u  vrednosti od 556.650 eura,...

Srbija će 2025. imati suficit u trgovini sa Nemačkom, 40 odsto nemačkih kompanija planira uvećanje investicija

Srbija jedan od 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke i nemačka privreda nastavlja da ulaže u Srbiju, što će dovesti do toga da će Srbija...