Mapa sajta

Pivo bi zbog klimatskih promena moglo da bude skuplje i drugačijeg ukusa

CorD Recommends

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje...

EU otvorila Kancelariju za veštačku inteligenciju

Evropska unija zvanično je tvorila Kancelariju za...

Novo rukovodstvo u kompaniji Schneider Electric Srbija i Crna Gora

Schneider Electric, globalni lider u oblasti digitalne transformacije upravljanja energijom i automatizacije, sa ponosom najavljuje imenovanje Miloša Vuksanovića za...

Nestlé u Surčinu otvorio fabriku hrane na biljnoj bazi

Potrošači nastavljaju da biraju hranu koja je dobra za njih kao i za planetu. Zato je Nestlé danas svečano...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

HONOR debituje sa potpuno novom „AI za sve situacije“ strategijom na MWC 2024

HONOR najavljuje globalno lansiranje HONOR Magic6 Pro i AI PC HONOR MagicBook Pro 16,  demonstrirajući svoju inovativnu otvorenu saradnju...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Sve je teže uzgajati kafu, čaj i grožđe na toplijoj planeti, a poslednja studija koja se bavi načinima na koje klimatske promene utiču na poznate napitke pokazuje da globalno zagrevanje igra važnu ulogu kada je reč o količini i kvalitet hmelja, ključnog sastojka većine piva.

Kao rezultat toga, pivo će u budućnosti verovatno biti skuplje i proizvođači će morati da prilagode metode proizvodnje.

Naučnici, naime, predviđaju da će prinosi hmelja u evropskim regionima u kojima se hmelj gaji pasti za 4-18% do 2050. godine, ako se farmeri ne prilagode toplijem i sušnom vremenu. Takođe, sadržaj alfa kiselina u hmelju, koje pivu daju prepoznatljiv ukus i miris, pašće za 20-31%.

“Oni koji piju pivo sigurno će se uveriti u klimatske promene, bilo zbog cene ili zbog kvaliteta piva. Prema našim podacima, to je neizbežno”, rekao je Miroslav Trnka, naučnik sa Instituta za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka i koautor studije, objavljene u časopisu Nature Communications.

Pivo, treće najpopularnije piće na svetu posle vode i čaja, obično je začinjeno aromatičnim hmeljem koji se uzgaja uglavnom u srednjim geografskim širinama koje su osetljive na promene svetlosti, toplote i vode.

Iz tog razloga naučnici su uporedili prosečan godišnji prinos aromatičnog hmelja tokom perioda 1971-1994 i 1995-2018, te otkrili značajan pad proizvodnje od 0,13-0,27 tona po hektaru. Najveći pad prosečnog godišnjeg prinosa hmelja zabeležen je u Sloveniji, u Celju, i to od 19,4%, dok su u Nemačkoj, drugom po veličini proizvođaču hmelja u svetu, prosečni prinosi hmelja pali za 19,1%.

Pročitajte još...

Najveće evropske banke prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra

Najveće evropske banke su prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra, pošto je povećanje kamatnih stopa omogućilo rekordnu zaradu za većinu...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u okviru Bezbednosne konferencije kojoj su...

Proizvodnja piva u centralnoj Evropi datira hiljadama godina unazad i predstavlja kamen temeljac kulture. Ljudi u Češkoj, primera radi, piju više piva nego bilo gde u svetu, navodi se u izveštaju japanskog proizvođača piva Kirin. U Nemačkoj, gde je pravljenje piva već 500 godina regulisano takozvanim zakonom o čistoći, Oktoberfest svake godine u svojim šatorima ugosti milione ljudi iz celog sveta koji piju pivo.

Studija je, međutim, otkrila da je sadržaj alfa kiselina u hmelju, koji pivu daje izrazitu aromu, opao u svim regionima u kojima se proizvodi pivo, a smanjenje proizvodnje hmelja najviše će se osetiti u Sloveniji, Portugaliji i Španiji.

Pa iako je klimatska pretnja hmelju važna, to ipak nije najveći faktor u ceni piva. Visoki troškovi energije, vođeni rastućom cenom gasa zbog rata u odigrali su do sada veću ulogu za pivare.

“Hmelj u pivu ne košta ni koliko čep na vrhu flaše”, zaključuje se u izveštaju.

Pročitajte još...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u okviru Bezbednosne konferencije kojoj su...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog Balkana 2023. godine (365 miliona evra...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva (OCD) u ukupnom iznosu od...

Dogovor u EU donosi potrošačima pravo na popravljanje proizvoda i nakon isteka garancije

Pregovarači unutar Evropske unije postigli su politički dogovor o direktivi koja će potrošačima osigurati pravo na popravljanje proizvoda i po isteku garancije, čime će...

Indija najavljuje da će uskoro prestići Japan i Nemačku i postati treća najveća ekonomija sveta

Indija bi do 2027. godine mogla da postane treća najveća ekonomija sveta, čiji će BDP narasti na pet biliona dolara, objavilo je indijsko ministarstvo...

MMF podigao prognozu rasta svetske ekonomije u ovoj godini

Međunarodni monetarni fond (MMF) podigao je prognozu rasta svetske ekonomije u ovoj godini, ukazujući na jačanje potrošnje i niže cene energije i robe. MMF za...

Aerodrom Istanbul drugu goditrnu zaredom najprometniji u Evropi

Aerodrom Istanbul je prošle godine postao najprometniji aerodrom u Evropi sa prosečno 1.375 letova dnevno, navodi se u izveštaju Evropske organizacije za bezbednost vazdušne...

Novi dogovor unutar EU zabranjuje gotovinska plaćanja veća od 10.000 evra

Pregovarači Evropske unije postigli su dogovor o planovima za strože odredbe za borbu protiv pranja novca, uključujući i kriptovalute, kao i za ograničavanje gotovinskih...