Sve je teže uzgajati kafu, čaj i grožđe na toplijoj planeti, a poslednja studija koja se bavi načinima na koje klimatske promene utiču na poznate napitke pokazuje da globalno zagrevanje igra važnu ulogu kada je reč o količini i kvalitet hmelja, ključnog sastojka većine piva.
Kao rezultat toga, pivo će u budućnosti verovatno biti skuplje i proizvođači će morati da prilagode metode proizvodnje.
Naučnici, naime, predviđaju da će prinosi hmelja u evropskim regionima u kojima se hmelj gaji pasti za 4-18% do 2050. godine, ako se farmeri ne prilagode toplijem i sušnom vremenu. Takođe, sadržaj alfa kiselina u hmelju, koje pivu daju prepoznatljiv ukus i miris, pašće za 20-31%.
“Oni koji piju pivo sigurno će se uveriti u klimatske promene, bilo zbog cene ili zbog kvaliteta piva. Prema našim podacima, to je neizbežno”, rekao je Miroslav Trnka, naučnik sa Instituta za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka i koautor studije, objavljene u časopisu Nature Communications.
Pivo, treće najpopularnije piće na svetu posle vode i čaja, obično je začinjeno aromatičnim hmeljem koji se uzgaja uglavnom u srednjim geografskim širinama koje su osetljive na promene svetlosti, toplote i vode.
Iz tog razloga naučnici su uporedili prosečan godišnji prinos aromatičnog hmelja tokom perioda 1971-1994 i 1995-2018, te otkrili značajan pad proizvodnje od 0,13-0,27 tona po hektaru. Najveći pad prosečnog godišnjeg prinosa hmelja zabeležen je u Sloveniji, u Celju, i to od 19,4%, dok su u Nemačkoj, drugom po veličini proizvođaču hmelja u svetu, prosečni prinosi hmelja pali za 19,1%.
Proizvodnja piva u centralnoj Evropi datira hiljadama godina unazad i predstavlja kamen temeljac kulture. Ljudi u Češkoj, primera radi, piju više piva nego bilo gde u svetu, navodi se u izveštaju japanskog proizvođača piva Kirin. U Nemačkoj, gde je pravljenje piva već 500 godina regulisano takozvanim zakonom o čistoći, Oktoberfest svake godine u svojim šatorima ugosti milione ljudi iz celog sveta koji piju pivo.
Studija je, međutim, otkrila da je sadržaj alfa kiselina u hmelju, koji pivu daje izrazitu aromu, opao u svim regionima u kojima se proizvodi pivo, a smanjenje proizvodnje hmelja najviše će se osetiti u Sloveniji, Portugaliji i Španiji.
Pa iako je klimatska pretnja hmelju važna, to ipak nije najveći faktor u ceni piva. Visoki troškovi energije, vođeni rastućom cenom gasa zbog rata u odigrali su do sada veću ulogu za pivare.
“Hmelj u pivu ne košta ni koliko čep na vrhu flaše”, zaključuje se u izveštaju.