Mapa sajta

Lideri nemačkih stranaka zahtevaju dodatno oporezivanje “ratnih profitera”

CorD Recommends

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje...

EU otvorila Kancelariju za veštačku inteligenciju

Evropska unija zvanično je tvorila Kancelariju za...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

HONOR debituje sa potpuno novom „AI za sve situacije“ strategijom na MWC 2024

HONOR najavljuje globalno lansiranje HONOR Magic6 Pro i AI PC HONOR MagicBook Pro 16,  demonstrirajući svoju inovativnu otvorenu saradnju...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Turistička organizacija Zlatibora i Turistička zajednica Labina potpisale Protokol o saradnji

Turistička organizacija Zlatibora i Turistička zajednica Grada Labina potpisale Protokol o saradnji koji podrazumeva unapređenje saradnje u oblasti turističke...

Na vodećem svetskom sajmu organske hrane srpske firme ugovorile poslove koji premašuju 8 miliona evra

Srpske kompanije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu ugovorile su poslove čija vrednost premašuje...

Nemačke kompanije koje naročito profitiraju zbog trenutne ekonomske situacije i rata  Ukrajini mogle mogle bi da postanu predmet takozvanog poreza na višak profita.

Nakon Levice i Zelenih, sada je i lider nemačkog SPD-a Lars Klingbajl otvoren za uvođenje takvog instrumenta.

“Porez na ratni i krizni profit je instrument koji je na stolu i mislim da je itekako vredan razmatranja”, rekao je Klingbajl navodeći da su  Velika Britanija i Italija već uvele takav porez, i da je za to i Evropska komisija.

S obzirom na pakete pomoći u milijardama evra, on je rekao da se intenzivno bavi tom problematikom i pitanjem kako se nositi sa onima koji su profitirali od krize i rata, te izvukli veliku korist iz sadašnje situacije.

Kristijan Lindner, ministar finansija, Foto: Odd Andersen/AFP via Getty Images

Levica i delovi Zelenih već sedmicama traže uvođenje poreza na višak profita. Liderka Zelenih Rikarda Lang pojasnila je sredinom sedmice da je takav porez logičan korak kada naftne kompanije očigledno koriste trenutnu krizu kako bi ostvarile ogroman profit.

Međutim, ministar finansija Kristijan Lindner odbacuje porez na višak profita, jer bi to, kako je naglasio, takođe pogodilo proizvođače vakcina, vetro i solarnih elektrana ili poluprovodnika.

“Oni ostvaruju profit jer koriste svoje znanje da eliminišu nestašice. Ne želim da im oduzmem impulse da proizvode više”, rekao je Lindner.

Međutim, tokom narednih dana savezna pokrajina Bremen pokrenuće inicijativu za uvođenje poreza na višak profita. Cilj inicijative je da se uvede poseban namet na udeo u dobiti ostvaren isključivo zbog rata u Ukrajini.

Andreas Bovenšulte, gradonačelnik Bremena , Foto: spd-fraktion-bremen.de

“Ne sme se dogoditi da pojedine kompanije ostvaruju zaradu u milijardama samo zbog poskupljenja uzrokovanih ratom, dok savezne i pokrajinske vlade moraju da izdvajaju milijarde za podršku privatnim domaćinstvima i kompanijama koje su posebno pogođene povećanjem cena”, rekao je gradonačelnik Bremena Andreas Bovenšulte, a prenosi Dojče vele.

S tim u vezi, Italija je jedan od pionira u uvođenju poreza na višak profita – u martu je uvela takav porez energetskim kompanijama. U početku je iznosio deset posto, a sada 25 posto, ukoliko je promet bar deset posto veći nego u istom periodu prethodne godine i iznosi više od pet miliona evra.

Prema procenama, u državnu kasu će se tako dodatno sliti oko šest i po milijardi evra.

Pročitajte još...

Olaf Šolc: Bilo bi nepravedno prema Balkanu da Ukrajina prečicom uđe u EU

Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio da napori Ukrajine da se pridruži EU ne mogu biti ubrzani, uprkos ruskoj invaziji. On je u obraćanju Bundestagu, pred...

Inflacija u Nemačkoj na rekordnom nivou, u Srbiji 9,1 odsto

Rastuće cene energenata usled ukrajinske krize značajno su poskupele život u Nemačkoj, koja je suočena sa rekordnom inflacijom. Inflacija je u martu dostigla nivo od...

I Mađarska je ostvarila dobit od energetskih kompanija i banaka naplatom zbog dodatnog “ratnog profita”. One će tokom ove i naredne godine državi morati plaćati posebne takse, a vlada u Budimpešti se nada prihodu većem od dve milijarde evra.

S obzirom na visoke cene energenata, i vlada SAD razmatra uvođenje posebnih poreza za proizvođače nafte i gasa kako bi taj novac dala siromašnijim građanima.

Pročitajte još...

Pivo bi zbog klimatskih promena moglo da bude skuplje i drugačijeg ukusa

Sve je teže uzgajati kafu, čaj i grožđe na toplijoj planeti, a poslednja studija koja se bavi načinima na koje klimatske promene utiču na...

Nemci i Francuzi kreiraju prvi evropski superkompjuter vredan 500 miliona evra

Konzorcijum koji čine nemački Partec i francuski Atos saopštio je da su udružili snage kako bi kreirali prvi evropski superkompjuter JUPITER, koji će vršiti...

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Mnogo je razloga za optimizam

U 2023. i 2024. godini otvara se prostor za dalje značajno unapređenje privredne saradnje sa Nemačkom i obaranje dosaddašnih rekorda. Privredna komora Srbije pruža...

Medeja Lončar, generalna direktorka Siemensa

Odgovorno ponašanje danas, naše nasleđe za sutra

Od osnivanja Siemens nastoji da poboljšava život ljudi uz pomoć tehnologije. U 19. veku svet je uveo u elektrifikaciju, a danas donosi digitalizaciju kao...

Aleksandar Goračinov, Project director, SME HUB

Podsticaj rastu i razvoju domaćih proizvođača

Projekat SME HUB rezultat je javno-privatnog partnerstva između Vlade Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i srpske kompanije ICT HUB Cilj...

Miloš Manić, generalni direktor, Leoni

Spremni za novi uzlet kompanije

Kompanija LEONI je jedan od najvežih izvoznika, ali i najveći poslodavac u industrijskom sektoru u Srbiji, jer ima oko 13.200 zaposlenih u četiri fabrike....

Dragan Čigoja, generalni direktor, Lidl Srbija

Ponosni na prvih pet

Lidl Srbija otvorio je za pet godina čak 67 prodavnica u 38 gradova, koje snabdevaju dva savremeno opremljena i „zelena“ logistička centra. Njihovih 3.300...

Miloš Milovanović, generalni direktor, Ekotehnika viljuškari

Lider ostaje lider

Ekotehnika viljuškari se duže od četvrt veka bavi popravkom i prodajom viljuškara. Na teritoriji Srbije posluju sa oko 300 klijenata i imaju sjajnu saradnju...