Kome bi Srbija mogla biti privlačna destinacija kad ima najniže zarade u Evropi, koje ni većini zaposlenih građanka/a ove zemlje ne omogućavaju da bez teškoća sastave kraj sa krajem?
U pogledu osnovnih indikatora tržišta rada (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti i neaktivnosti) svakako beležimo poboljšanje. Ipak treba imati u vidu da je povećanje zaposlenosti dobrim delom rezultat i smanjenja broja stanovnika radnog uzrasta. Njih je u odnosu na 2014. godinu manje za 361.600. Sa druge strane poboljšanje indikatora je praćeno smanjivanjem kvaliteta zaposlenosti: smanjuje se učešće zaposlenih sa ugovorima na neodređeno vreme, izuzetno je visoko učešće ranjive zaposlenosti (samozaposleni bez zaposlenih i pomažući članovi domaćinstva), stotine hiljada ljudi radi u neformalnom sektoru, zarade većine zaposlenih ne obezbeđuju dovoljno sredstava za pristojan životni standard.
Ako govorimo o načinu rešavanja problema nedostatka radne snage, treba imati u vidu da u Srbiji nema ni jednog relevantnog istraživanja o nedostajućim zanimanjima, niti se rade prognoze budućih potreba. Ipak, ne verujem da bi utomatizacija mogla biti opcija, ne samo zbog strukture privrede (dominacija delatnosti niske i srednje niske tehnologije) već i zbog niskog ulaganja poslovnog sektora u istraživanja. Prema podacima Eurostata u 2019. godini ta ulaganja su iznosila 23 EUR po glavi stanovnika što je 50 puta manje od ulaganja u Švedskoj, 15 puta manje nego u Sloveniji, sedam puta manje nego u Mađarskoj i dva puta manje nego u Bugarskoj. Što se tiče „uvoza“ radne snage treba odgovoriti na pitanje kome je Srbija privlačna destinacija sa najnižim zaradama u Evropi, zaradama koje ni većini zaposlenih građanka/a ove zemlje ne omogućavaju da bez teškoća sastave kraj sa krajem.
Uprkos opštem poboljšanju indiktora na tržištu rada, nepovoljan položaj žena i mladih se ne menja. Uporedimo li Srbiju sa zemljama EU ona je i dalje na dnu lestvice po ovim indikatorima.
Da podsetimo, vlasti ove zemlje nisu uspele da nađu rešenje ni za svoje frilensere pa ne vidim da bi bile uspešnije ni sa nomadima. To što zarađujete više nego što trošite nije jedini faktor koji je presudan da se odlučite gde ćete poslovati. Kvalitet života, funkcionisanje institucija, vladavina prava su samo neki od faktora koji utiču na odluku, a svaki od njih u toj jednačini u Srbiji ima negativan predznak.
Ako govorimo o postizanju stanja cirkularne migracije, ona zaisi od nekoliko faktora. Ukoliko se ne promene razlozi zbog kojih desetine hiljada ljudi godišnje ode iz Srbije, neće biti moguće te iste ljude vratiti. Da podsetim na neke od tih razloga: nemogućnost nalaženja odgovarajućeg uz to dobro plaćenog posla, korupcija, nepotizam, odsustvo vladavine prava, nefunkcionalne institucije, nekvalitetno obrazovanje (od predškolskog pa na dalje), nizak kvalitet zdravstvene zaštite.
