Ohrabruje što polovina domaćih firmi planira da nastavi sa ulaganjima u opremu i osnovna sredstva i što velike, pre svega, nemačke kompanije koje su već na tržištu najavljuju nastavak poslovanja i investiranje u Srbiji. Ipak mogućnost povratka epidemije i geopolitički rizici navode na oprez.
Sasvim sigurno je da će brzina oporavka srpske ekonomije, između ostalog, zavisiti od toga koliko brzo će se oporavljati globalna i privreda Evropske unije, kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera i najvećeg investitora u Srbiji i regionu sa kojim ostvarujemo dve trećine ukupnog izvoza, uvoza i razmene svetom. Posebno, od brzine kojoj se budu revitalizovale ekonomije zemalja, kao što su Nemačka ili Italija, sa kojima smo imali najveću trgovinu i iz kojih je došlo najviše stranih investicija i kompanija koje ovde posluju.
Srpska privreda pokazala je tokom pandemije iznenađujuću i ohrabrujuću dozu vitalnosti, fleksibilnosti i sposobnosti da se prilagodi i u najtežim okolnostima, nastavi da proizvodi, izvozi i ispuni ugovorene obaveze prema partnerima iz sveta, a država je potvrdila izuzetnu veštinu upravljanja krizom i razumevanje za potrebe privrednika. To je doprinelo da sačuvamo radna mesta i kompanije, održimo likvidnost i obezbedimo realnu osnovu za brži oporavak i, po procenama nezavisnih međunarodnih finansijskih institucija, manji pad GDP u ovoj godini, snažniji rast od prosečnog u narednoj godini i srednjoročno i dugoročno bolje izglede od većine uporedivih ekonomija. To znači i veće šanse i veću privlačnost za međunarodnu poslovnu zajednicu koja će, u narednom periodu, više nego ikada tragati za sigurnim, podsticajnim i investicionim destinacijama koje garantuju bolje uslove poslovanja, veću predvidivost i profit, kao i za zdravijim lokalnim ekonomijama i dobavljačima na koje će moći da se oslone.
Uprkos tome što otvorenost srpske ekonomije i velika povezanost sa međunarodnim tržištem i lancima snabdevanja, u ovom trenutku izgledaju kao hendikep zbog velike zavisnosti od kretanja na eksternim tržištima, u prilog optimizmu ide niz povoljnih činjenica. Od očuvane makroekonomske stabilnosti, preko veće spremnosti srpske privrede u strukturnom smislu nego u vreme svetske finansijske krize 2008. godine, do prognoze visokog rasta u 2021 – od 5 do 8 odsto, više nego dovoljnog za pokriće gubitaka privrede nastalih u ovoj godini i dobrih izgleda za dalje unapređenje kreditnog rejtinga i prelazak u zonu investment grade.
Globalne neizvesnosti dodatno ukazuju na potrebu snaženja regionalne saradnje i brže izgradnje zajedničkog regionalnog tržišta radi olakšavanja i povećanja međusobne i trgovine sa svetom
Činjenica da je Agencija „Standard and Poors“ u uslovima globalne krize, potvrdila dosadašnji BB+ kreditni rejting Srbije od izuzetnog je značaja za domaću privredu i odličan signal investitorima i partnerima iz sveta. Uz očekivanje više od polovine domaćih kompanija, anketiranih u redovnom kvartalnom istraživanju Privredne komore Srbiije, da neće stati sa ulaganjima u opremu i osnovna sredstva, posebno nas ohrabruju potvrde velikih stranih kompanija, pre svega nemačkih, ovde već prisutnih, da nastavljaju poslovanje i investiranje u Srbiji, nastavak razgovara sa potencijalnim novim ulagačima i najave nekih krupnijih investicija.
Naravno, uprkos tome što ova globalna kriza, iako sa velikim posledicama po svetsku ekonomiju, po svojoj prirodi nije dubinska i kriza likvidnosti kao ona iz 2008. godine ( na šta ukazuje, između ostalog očuvana likvidnost velikih sistema i banaka i relativno povoljna berzanska cena bakra u odnosu na strmoglavi pad cene nafte), oprez nije na odmet. Pre svega, zbog nepredvidivosti daljih dešavanja – brzine otvaranja privreda najrazvijenijim zemljama, mogućnosti „drugog talasa“ epidemije i geopolitičkih rizika.
Globalne neizvesnosti dodatno daju na značaju i, kao nikada do sada, ukazuju na potrebu snaženja regionalne saradnje, brže izgradnje zajedničkog regionalnog tržišta radi olakšavanja i povećanja međusobne i trgovine sa svetom, podizanja privlačnosti regiona za domaća i strana ulaganja, kao i potrebu nastavka reformi koje će omogućiti brže i dublјe uklјučivanje regiona u jedinstveni pravni i ekonomski sistem Evropske unije.
