Finski parlament odobrio je predlog apliciranja za članstvo u NATO u istorijskoj promeni kursa, uzrokovanoj ruskom invazijom na Ukrajinu, piše Rojters.
Predsednik Sauli Ninisto i vlada odlučili su da će Finska aplicirati za članstvo, ali je odluka bila na čekaju do odluke parlamenta.
Od 200 poslanika, 188 glasalo je “za“, a osam protiv prijave, a ministar spoljnih poslova Peka Havisto rekao je da odluka nije razlog za slavlje jer je, kako je napomenuo, u Evropi rat.
Istovremeno, i švedska ministarka spoljnih poslova An Linde potpisala je zahtev za članstvo svoje zemlje u NATO, javljaju lokalni mediji, izjavivši pri tome da će aplikacioni dokument, zajedno sa zahtevom iz Finske, uskoro biti dostavljen NATO.
Decenijama su Švedska i Finska zauzimale neutralan spoljnopolitički stav u regionu, ali rat Rusije i Ukrajine koji je počeo 24. februara izazvao je promenu u njihovom pristupu, pri čemu su i javnost i većina političara bili za ulazak u NATO savez.
Međutim, Švedska i Finska, koje su izrazile nameru da traže članstvo u NATO, nisu pozitivno odgovorile na zahteve Turske, koja je članica saveza više od 70 godina, za izručenje ukupno 33 terorista.
Ranije je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izrazio rezerve u pogledu mogućeg članstva Finske i Švedske u NATO, rekavši da skandinavske zemlje podržavaju terorističku grupu PKK.
Teroristička organizacija PKK nalazi se na listi terorističkih organizacija EU, ali Turska se žali da mnoge evropske zemlje tolerišu njihovo prisustvo i dozvoljavaju im da regrutuju i prodaju narkotike kako bi finansirali svoje napade.
U više od 35 godina terorističke kampanje protiv Turske, ta teroristička grupa odgovorna je za smrt više od 40.000 osoba, uključujući žene i decu. YPG je sirijski ogranak terorističke organizacije PKK.
U ponedeljak je švedsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će visoki predstavnici Švedske i Finske posetiti Tursku u narednim danima kako bi u Ankari obavili zvanične razgovore o zahtevima za članstvo u NATO.
Foto: Markku Ulander / Lehtikuva