NATO bi brzo i raširenih ruku primio Finsku i Švedsku u svoje redove ako one odluče da to zatraže, rekao je u najviši civilni zvaničnik te vojne alijanse, generalni sekretar Jens Stoltenberg dok stanje u Ukrajini podstiče javnu podršku te dve nordijske zemlje za ulazak članstvo.
Ta vojna organizacija bi takođe mogla da pruži bezbednosne garancije tim zemljama ako bi bilo kakva potencijalna kandidatura za članstvo u NATO naljutila Rusiju, rekao je Stoltenberg.
Prošlomesečna anketa finske televizije ILE pokazala je da, prvi put, više od 50 odsto Finaca podržava pridruživanje zapadnom vojnom savezu.
U susednoj Švedskoj, slična anketa je pokazala da je broj onih koji su za članstvo u NATO veći od onih koji su protiv.
„Ako odluče da se prijave, očekujem da će ih svi saveznici pozdraviti“, rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu dok su se ministri spoljnih poslova NATO-a sastajali da razgovaraju o ratu u Ukrajini.
S druge strane, pre nego što je počeo rat protiv Ukrajine, predsednik Rusije Vladimir Putin je zahtevao da NATO, koji ima 30 zemalja članica, prestane da se širi i da povuče svoje trupe s ruskih granica. Zato izgledi da se susedna Finska i Švedska pridruže NATO-u verovatno neće biti dobrodošli u Moskvi.
Finski ministar inostranih poslova Peka Havisto rekao je da poslanici njegove zemlje ovog meseca treba da raspravljaju o „beloj knjizi“ Vlade o bezbednosti, uključujući opciju za pristupanje NATO-u.
On je naveo da je ruska invazija na Ukrajinu promenila javno mnjenje.
„Tri ili četiri nedelje imamo većinu za pridruživanje, prvi put do sada“, rekao je Havisto i dodao da su finski lideri u vezi s NATO-om bili u kontaktu s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Foto: nato.int