Finski predsednik Sauli Ninisto potvrdio je da će njegova zemlja formalno aplicirati za članstvo u NATO.
Premijerka Finske Sana Marin takođe je kazala da se nada da će finski parlament u narednih nekoliko dana potvrditi odluku da njena zemlja uđe u NATO, dodajući da se nada da će to biti zasnovano na čvrstom mandatu, prenosi Bi-Bi-Si.
Marin je navela da su i predsednik i ona u bliskom kontaktu sa članicama NATO, a sama alijansa im je zahvalila na podršci koju su joj do sada pružali.
“Pred nama u Finskoj je i dalje parlamentarni proces, ali verujem da će parlament o ovoj istorijskoj odluci raspravljati odlučno i odgovorno”, rekla je premijerka.
Finski predsednik i premijerka su u zajedničkom saopštenju pre tri dana objavili svoju podršku pridruživanju NATO, što tu skandinavsku zemlju, koja deli granicu sa Rusijom u dužini od skoro 1.300 kilometara, za korak približava članstvu u severno-atlantskoj alijansi, preneo je Si-En-En.
“Članstvo u NATO bi ojačalo bezbednost Finske. Kao članica NATO, Finska bi ojačala ceo bezbednosni savez. Finska mora da podnese zahtev za članstvo bez odlaganja. Nadamo se da će još neophodni nacionalni koraci za ovu odluku biti brzo preduzeti u narednih nekoliko dana”, istakli su oni u saopštenju.
A nakon Finske, i Švedska je potvrdila da će raditi na tome da postane članica NATO saveza. Premijerka Švedske Magdalena Anderson izjavila je da će time njena zemlja postati bezbednija i više doprinositi bezbednosti.
“Švedska će biti izvoznik bezbednosti“, rekla je Anderson nakon odluke vladajućih socijaldemokrata da se radi na tome da ta zemlja postane članica NATO.
Anderson je upozorila da će Švedska biti ranjiva tokom procesa pridruživanja, pre nego što dobije svu podršku koju imaju druge članice alijanse.
Premijerka je takođe rekla da bi Švedska bila u “veoma ranjivom položaju” ako bi ostala jedina zemlja Baltika koja se ne bi pridružila NATO.
S tim u vezi, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je posle sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Berlinu, da bi ako Finska i Švedska odluče da se pridruže severnoatlantskoj alijansi to bio istorijski čin, te bi pokazalo da su vrata NATO otvorena i da se agresija ne isplati.
Stoltenberg, koji se na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok obratio video linkom jer je zaražen koronavirusom, kazao je da ruski predsednik Vladimir Putin želi da porazi Ukrajinu a Evropu i Severnu Ameriku da podeli, ali oni su jedinstveni, a Ukrajina može da pobedi u ratu.
Berbok je poručila da su vrata NATO širom otvorena za Finsku i Švedsku.
“Švedska, Finska, ako ste spremni, i mi smo spremni”, kazala je Berbok i dodala da će njihov ulazak ojačati NATO i ujediniti severnoevropske zemlje.
Stoltenberg je dodao da će na predstojećem samitu NATO u Madridu biti donesene važne odluke, kao odgovor na novu situaciju u Evropi.
Saveznici su se obavezali da će Ukrajini obezbediti pomoć vrednu milijarde dolara, kao i obuku, naveo je Stoltenberg.
Upitan o protivljenju Turske ulasku Finske i Švedske u alijansu, on je kazao da je važno da se ukaže da će NATO poštovati odluke Finske i Švedske, ali i da je Turska važan saveznik.
“Uveren sam da ćemo moći da pronađemo zajedničko tle”, rekao je Stoltenberg.
Photo: Heikki Saukkomaa/ Lehtikuva/via REUTERS