U skladu sa zelenim dogovorom, samo do kraja decenije evropskom tržištu trebaće 15 puta više baterija za električne automobile, a glavni snabdevač mogla bi da bude Nemačka jer prednjači u otvaranju pogona za proizvodnju litijumskih baterija i planira vađenje litijuma iz podzemnih geotermalnih voda.
Uslov za to je ekološka tehnologija koju razvijaju.
Dubine “slanih jezera” ispod toka reke Rajne su, naime, najveća nalazišta litijuma u Evropi. Na svetskoj listi po rezervama, koje premašuju 2,7 miliona tona litijuma, Nemačka je na devetom mestu. Uprkos tim ogromnim resursima i dalje se bojažljivo pristupa i ispitivanju i eventualnoj eksploataciji litijuma.
“Ljudi su zabrinuti, kao i svuda u Evropi gde imate gustu naseljenost, jer ne vole da žive pored skladišta otpada. Ali uzimamo litijum iz zemalja kao što su Čile i Argentina, u budućnosti verovatno i Bolivija. Mislim da moramo da preuzmemo odgovornost i, ukoliko imamo resurse i možemo da proizvedemo litijum ovde, trebalo bi da ga i proizvodimo ovde”, naveo je dr Jens Grimer sa Tehnološkog instituta “Karlsrue”.
Aktuelna su četiri projekta, kako navodi RTS, a dva razvijaju nove tehnologije pokušavajući da izbegnu ekološku štetu u eksploataciji. Proces predviđa vađenje geotermalnih podzemnih voda koje su bogate litijumom iz dubine od tri do pet kilometara. Litijum bi se izdvajao filtriranjem u elektranama, a otpadna voda ponovo vraćala u te dubine čime se, tvrde geolozi, sprečava zagađenje.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da se zbog toga u Nemačkoj najviše uzdaju u jednu državnu nemačku i jednu privatnu australijsku kompaniju, koje pokušavaju da naprave proizvodnju litijuma iz dubinskih geotermalnih voda.
“Prema njihovim očekivanjima, komercijalna proizvodnja bi mogla da počne 2024. godina, a 2025. godine, kako kažu, iz pet geotermalnih elektrana moglo da bude proizvedeno litijuma dovoljno za oko milion električnih automobila godišnje”, navodi Radičević.
Australijska kompanija koja se oslanja na te nemačke resurse je “Vulkan enerdži risorsis” i već ima sklopljene ugovore sa vodećim svetskim proizvođačima automobila. Samo “Stelantisu”, koji je nastao spajanjem “Fijat Krajsler automobili” i “Pežo-Sitroen” do 2026. treba da isporuči 99 hiljada tona litijum hidroksida za automobilske električne baterije.
“Njihova ulaganja u pogone za proizvodnju baterijskog litijum hidroksida uklapaju se u planove koje je Stelantis tada obelodanio, a to su ekološka mobilnost i prelazak na hibridne i električne automobile čak 14 marki na kojima će intenzivno raditi, a plan isporuke je početak 2026”, navodi dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić.
“Vulkan enerdži” je početkom februara objavio da je dobio dozvolu za istraživanje litijuma u Italiji, nadomak Rima. Planovi su ambiciozni, a njihovu realizaciju diktiraće rigorozni ekološki zahtevi.
Foto: EnergySource