Krajem juna ove godine štednja stanovništva u bankama dostigla je 13,2 milijarde evra i 85,9 milijardi dinara, što je u protivvrednosti 730 miliona evra, a u vreme krize nastavila je da raste.
Kako se navodi u analizi štednje u prethodnih 10 godina, koju je objavila Narodna banke Srbije, dinarska štednja je povećana pet puta u ovom periodu, a polovina tog prirasta nastala je u prethodne tri godine i pored pandemije i krize u Ukrajini.
Rast devizne štednje relativno je manji u poslednjih 10 godina i iznosi 67 odsto, ali je nominalno iznosio 5,3 milijarde evra, što je višestruko više od ukupne dinarske štednje.
Uprkos rastu inflacije koja je dostigla 12,8 odsto u julu, dinarska štednja i dalje je isplativija od devizne, pokazuje analiza NBS.
Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.
Štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2022. godine imao 158.658 dinara (1.351 evro), dok je štediša koji je 2012. uložio 864 evra (protivvrednost 100.000 dinara) na kraju juna ove godine imao 973 evra, ili 114.294 dinara.
Dinarski štediša je na 100.000 dinara tokom deset godina dobio 44.363 dinara više na ime kamate od deviznog štediše.
I štednja koja nije zanavljana opet je isplativija u dinarima za 1.300 dinara nego u evrima za 10 godina.
Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima.
“Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, pre svega, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje. Uz to, na veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem ublažavanja negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini“, zaključuje se u izveštaju NBS.