Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS)

Ostajemo odlučni da i u uslovima pojačane geopolitičke neizvesnosti sa širokim rasponom regulatornih mehanizama bez odlaganja preduzmemo sve potrebne mere u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa građana i privrede.

Sudeći  po razvoju događaja na globalnom nivou, ulazimo u eru borbe sa inflacijom. Narodna banka Srbije bila je nedavno, posle dugo vremena prisiljena da podigne referentnu kamatnu stopu u okviru širih mera Vlade Srbije na obuzdavanju efekata  inflacije.  

Jorgovanku Tabaković, guvernerku Narodne banke Srbije pitali smo kakve su prognoze NBS o tome koliko će ovi inflatorni pritisci trajati. „Odluku o povećanju referentne kamatne stope doneli smo u uslovima jačih i postojanijih inflatornih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu od očekivanih, pri čemu treba imati u vidu da smo mi započeli umereno pooštravanje monetarnih uslova još u oktobru prošle godine“, objašnjava naša sagovornica. „Kada je reč o trajanju pritisaka, oni su u velikoj meri povezani sa dužinom sukoba u Ukrajini, pa i sa njegovim ishodom i posledicama, tako da nije moguće u potpunosti predvideti njegov uticaj na cene hrane i energenata“.

Ipak, pod pretpostavkom da se u narednim mesecima nađe rešenje za aktuelnu krizu u Ukrajini, Tabaković veruje da se može reći da će se inflacija od sredine ove godine naći u padu, čemu treba da doprinesu i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i manji planirani fiskalni deficit. Padu inflacije doprinosiće i mere Vlade o ograničenju cena goriva, kao i o privremenoj zabrani izvoza određenih žitarica i prehrambenih proizvoda.

Kako će se po vašem mišljenju očekivani rast kamatnih stopa na kredite na domaćem tržištu odraziti na ukupnu kreditnu aktivnost i rezultate poslovanja banaka?

Od oktobra 2021. postepeno pooštravamo monetarne uslove i to se za sada nije u većoj meri odrazilo na uslove finansiranja privrede i građana u dinarima, koji su ostali povoljni. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi u februaru je iznosila 3,2%, a na kredite stanovništvu 8,7%, što je oko nivoa u 2021. godini. Iako se po osnovu povećanja referentne kamatne stope i prethodnog pooštravanja monetarnih uslova može očekivati blagi rast kamata, treba imati u vidu da često prođe i nekoliko meseci dok se efekat viših kamatnih stopa na tržištu novca ne odrazi kamate na kredite.

Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti upućuju da tražnja za kreditima raste i da na njen rast kod privrede vodi i finansiranje investicija, pored potrebe za likvidnim sredstvima, a kod stanovništva potreba za kupovinom nepokretnosti. 

Pored toga, zbog pojačane konkurencije u bankarskom sektoru i, deo povećanja referentne kamatne stope banke mogu kompenzovati smanjenjem svojih marži, što se u praksi često i dešava. Kada je reč o domaćoj kreditnoj aktivnosti, očekujemo da će ona nastaviti da raste i podržava privredni rast, iako projektujemo da će stope rasta kreditne aktivnosti biti nešto niže nego prethodnih godina kada su bile dvocifrene, pri čemu uzimamo u obzir i visoku bazu iz prethodnog perioda.

Sa inflacijom najčešće rastu i kamatne stope na štednju. Da li će se to vremenom desiti uprkos tome što banke i dalje raspolažu sa obiljem novca koji nije lako plasirati?

Kao što sam već pomenula, NBS je donela niz mera kako bi na pravi način – blagovremeno i adekvatno, reagovala na povećanje inflacije. U skladu sa tim, očekuje se i određeno povećanje kamatnih stopa na finansijske instrumente izražene u dinarima, uključujući i dinarsku štednju. U kriznim vremenima se savetuje izbegavanje impulsivne potrošnje i ishitrenih odluka – kao što je i konverzija dinarske štednje u strane valute. U uslovima pojačane neizvesnosti, posebno je važna činjenica da je NBS svojim pravovremenim i odlučnim reakcijama uspela da sačuva stabilnost i sigurnost poslovanja svih banaka u Srbiji, kao i da je očuvano poverenje građana u bankarski sektor. Tome su u značajnoj meri doprinele i aktivnosti kojima je održana relativna stabilnost deviznog kursa. Takođe, redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.

U krizu usled Covid – 19 ušli smo mnogo spremniji nego u vreme finansijske krize, kada govorimo o bankarskom sektoru. Kakvo je sada stanje i da li očekujete da pojedina preduzeća ili građani ne budu u mogućnosti da redovno servisiraju svoj obaveze imajući u vidu da privrednici koje rade sa Rusijom i Ukrajinom obustavljaju proizvodnju i šalju radnike na prinudne odmore?

Zahvaljujući svim aktivnostima NBS u prethodnom periodu, a uprkos pandemiji, očuvana je likvidnost, profitabilnost i visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, uz zadržane visoke stope rasta kreditne aktivnosti. Učešće problematičnih kredita dodatno je smanjeno u odnosu na pretkrizni period na 3,46% na kraju februara, tako da je i u novim okolnostima, uz podršku NBS, bankarski sektor spreman i sposoban da odgovori na sve potencijalne izazove.

Odgovoran pristup NBS, koji je nedavno potvrđen i brzim delovanjem u vezi sa dešavanjima sa Sberbank grupom, pažljivo praćenje izazova i blagovremeno reagovanje na rizike, uvek je u funkciji očuvanja makroekonomske stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema.

Koji instrumenti stoje na raspolaganju Vladi Srbije i NBS u obuzdavanju ovih nepovoljnih trendova koji mogu imati dugoročniji efekat i na rast društvenog proizvoda? 

Od izbijanja krize u Ukrajini sve državne institucije rade na tome da preduzećima koja imaju određene probleme u poslovanju pomognu da te probleme reše. Referentna kamatna stopa se između ostalog i povećava da bi se postepeno uticalo na domaću tražnju i destimulisalo prekomerno kreditiranje i na taj način uticalo na smanjenje inflacije, što je preduslov da u srednjem roku imamo održive i visoke stope privrednog rasta. Odluka da povećamo kamatnu stopu utiče i na umirivanje inflacionih očekivanja, što je posebno važno sa stanovišta očuvanja cenovne stabilnosti u srednjem roku.

Pre mesec dana morali ste da intervenišete jer je zbog stvorene psihoze o krizi naglo ojačao evro prema dinaru. Koliko NBS može da ide daleko sa intervencijama iz deviznih rezervi u svetlu velikih nestabilnosti na globalnom tržištu?

Više od deset godina uspešno održavamo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Ni u uslovima aktuelne geopolitičke krize i rasta neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, relativna stabilnost kursa niti normalno funkcionisanje deviznog tržišta nisu bili ugroženi ni u jednom trenutku. Tome je doprinela postignuta makroekonomska stabilnost, kao i visok nivo deviznih rezervi koje su poslednjih godina dodatno ojačane kada smo u uslovima aprecijacijskih pritisaka kupovali devize. Narodna banka Srbije će sa tako ojačanim sredstvima nastaviti da kontinuirano deluje kako bi stabilnost bila očuvana.

Opredeljeni smo da po svim značajnim pitanjima za učesnike na tržištu osiguranja, razmenom mišljenja i iskustava doprinesemo unapređenju stabilnosti tržišta, a samim tim i kvaliteta pružanja usluge osiguranja.

Takođe, od druge polovine februara započeli smo sprovođenje dodatnih operacija i aktivnosti, putem kojih smo bankama obezbedili i dinarsku i deviznu likvidnost u dovoljnoj meri. NBS je banke pojačano i bez odlaganja snabdevala stranom gotovinom, radi prevazilaženja problema sa snabdevanjem građana efektivom, čime je sprečeno dodatno širenje panike. Pored toga, naložili smo bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom, kako bi brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana. Tim povodom NBS je pojačala i kontrolu rada menjača.

Neke od osiguravajućih kuća najavili su da posle okončanja pandemije, očekuju intenzivniji zajednički rad regulatora, osiguravajućih kompanija i UOS-a kao i Vlade na daljem razvoju „meke infrastrukture“ finansijskog tržišta. Šta je na vašem dnevnom redu na ovom planu?

Aktivno sarađujemo sa svim učesnicima na tržištu osiguranja, kao i sa Udruženjem osiguravača Srbije, radi zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja. Jedna od oblasti saradnje je izrada nacrta propisa iz oblasti osiguranja gde se organizuje javna rasprava, sa glavnim učešćem industrije osiguravača pri davanju sugestija i predloga na nacrte propisa, u skladu sa najboljom praksom u oblasti supervizije osiguranja. Takođe, UOS je učesnik u okviru radne grupe za izradu novog propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju, a očekuje se i puna saradnja u pogledu izmena propisa koji se tiču finansijskog izveštavanja.

Tokom Covid 19, naglo je porastao obim e usluga, e plaćanja i uopšte digitalizacije kako među akterima na finansijskom tržištu tako  među građanima.  U kom pravcu treba da krene dalja modernizacija na ovom planu?

Tokom pandemije porastao je broj bezgotovinskih transakcija i, generalno, veće je korišćenje digitalnih servisa, ali ne radi se o naglom skoku već stalnom i visokom rastu. Recimo, u proteklih 10 godina kvartalni broj transakcija koje izvršimo upotrebom mobilnog bankarstva povećan je 100 puta. Naravno, to jeste rezultat razvoja tehnologije, izmenjenih navika korisnika, ali i našeg posvećenog rada. Posebnu pažnju posvećujemo digitalizaciji finansijskih usluga, naročito bezgotovinskih plaćanja, kroz naše normativne aktivnosti i pružajući građanima i privredi najsavremeniju platnu infrastrukturu. Pandemija je samo učinila vidljivijim ono što smo već uradili na tom planu i usmerila korisnike da u potpunosti komunikaciju sa finansijskim institucijama vrše putem digitalnih servisa, uključujući i korišćenje video-identifikacije koju smo regulatorno omogućili.

Ulazak banaka i osiguravajućih društava u proces korišćenja veštačke inteligencije se u mnogim zemljama sveta prati sa velikom pažnjom regulatora i naporima da ne dođe do zloupotrebe AI.  Ko u našim uslovima treba da vrši nadzornu ulogu nad etičkom upotrebom AI u bankarskom i sektoru osiguranja?

Regulatori i supervizori imaju odgovornu ulogu da pronađu ravnotežu između zaštite potrošača finansijskih usluga, poštene konkurencije, s jedne strane, i uklanjanja regulatornih prepreka i aktivnog podsticanja razvoja tehnologije, s druge strane. Zaštita klijenata banaka i osiguranika od mogućih zloupotreba, kao i zaštita njihovih podataka, jeste jedan od naših prioriteta, a NBS, kao supervizor nad finansijskim institucijama, takođe svojim supervizorskim delovanjem utiče na primenu adekvatnih mera i kontrola kako bi finansijske institucije primenile mere zaštitite prilikom korišćenja savremenih tehnoloških rešenja. Veoma je važna i finansijska edukacija potrošača, na čemu takođe kontinuirano radimo.