Mapa sajta

dr Ivan Nikolić, urednik biltena MAT, Institut društvenih nauka

Tajna otpornosti srpske industrije i rasta izvoza

Tehnološki kvalitetnija proizvodnja je ključno sredstvo i katalizator ekonomske otpornosti Srbije na eksterne udare i rezultat je uspešnog tehnološkog restrukturiranja industrije u prethodnih deset godina

Sredinom marta, prilikom započinjanja razgovora sa Vladom Srbije u vezi treće revizije aranžmana, šef misije IMF-a Mr Donal McGettigan je upotrebio reč „otporna“ kako bi na najbolji način opisao srpsku ekonomiju. Srbija se prema njegovoj oceni sa nedavnim globalnim udarima izborila na impresivan način. Pritom, januarski podaci ukazuju da se rast nastavlja uprkos  nesmanjenim eksternim ograničenjima i geopolitičkim izazovima. Posebno je intrigantan rast robnog izvoza, koji se održao i lane, kada su ekstremno varirali troškovi sirovina i logistike, rasla cena kapitala i oscilovale izvozne narudžbine.

Dostignuti nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje u ovom trenutku je najviši u poslednje tri decenije. Ubrzani oporavak industrije je otpočeo nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije dok je Prerađivački sektor dao zamašan doprinos privrednom rastu od 2015. Od njega je i potekao rast robnog izvoza (oko 86% ukupnog robnog izvoza generiše Prerađivački sektor).

Međutim, pomenuta „otpornost“ nije slučajna, već pre svega ishod uspešnog tehnološkog restrukturiranja industrije u prethodnih deset godina. Investicije u proširenje kapaciteta bile su presudne za izvozno-orijentisani rast – i to one koje su išle ka srednjetehnološkim i visoko-tehnološkim granama proizvodnje. Uglavnom, su investicije generisale strane, ali nije zanemarljiv učinak i domaćih kompanija.

Tehnološke mogućnosti unapređuju efikasnost procesa proizvodnje, čime umanjuju ranjivost zemlje na eksterne rizike i tržišne fluktuacije. Zemlje koje imaju veći stepen tehnološkog intenziteta u svom izvozu koji je pritom i široko rasprostranjen po delatnostima, pokazuju znatno viši stepen otpornosti.

Otvorenost za nove tehnologije, fleksibilnost, agilnost, inovativno razmišljanje, su nove osobine koje krase srpsku industriju

Industrijska proizvodnja Srbije više nije inferiorna, kako zlonamerni vole da kažu. Istina, možda joj nedostaje još samopouzdanja, ali njene performanse nesumnjivo svedoče o pozitivnim promenama i tehnološkom napretku. Za dugoročnu izvoznu ekspanziju su presudni konkurentni proizvodi. Srbija ih ima sve više. Otvorenost za nove tehnologije, fleksibilnost, agilnost, inovativno razmišljanje, su nove osobine koje krase srpsku industriju. Proizvođači intenzivno prihvataju promene, kako bi se na vreme prilagodili i diversifikovali svoje aktivnosti, jer je opstanak na globalnom tržištu moguć jedino uz racionalnu percepciju makroekonomskih kretanja, korišćenje najnovije tehnologije i modernizaciju poslovanja.

Brojke za Srbiju pokazuju stabilnu tehnološku nadogradnju sa niskotehnološkog na srednje-tehnološki i visokotehnološki izvoz.

Prerađivački sektor industrije ostvario je u 2023. izvoz vredan 24.675,8 miliona evra (što je 35,5% BDP-a; u 2010. taj udeo jedva da je prelazio petinu BDP-a). Pokrivenost uvoza izvozom ovog sektora iznosila je 93,5% (što je, uz 2017. kada je izvoz pokrivao 93,9% uvoza, do sada najbolji rezultat).

Šest grana prerađivačkog sektora je tokom prošle godine realizovalo izvoz vredniji od jedne milijarde evra. To je: Proizvodnja delova za motorna vozila i motore (2,55 milijardi), Proizvodnja elektromotora i opreme za distribuciju (1,82 milijarde), Proizvodnja proizvoda od gume (1,19 milijardi), Proizvodnja mašina opšte namene (1,03 milijarde), Proizvodnja plemenitih i ostalih obojenih metala (1,02 milijarde) i Proizvodnja proizvoda od plastike (1,01 milijarda).

Prve tri navedene grane su istovremeno realizovale i najveći pozitivan saldo u razmeni sa inostranstvom. Pritom, suficit u Proizvodnji delova za motorna vozila i motore premašuje dve milijarde evra (2,04 milijarde), dok je u Proizvodnji elektromotora i opreme za distribuciju i Proizvodnji proizvoda od gume suficit iznosio 849,1 i 765,0 miliona evra, respektivno posmatrano.

Izvoz proizvoda srednje-visoke tehnološke intenzivnosti (izolovano posmatrano) u 2023. godini osim što je rekordan po obimu, prvi put u istoriji je izjednačen sa uvozom

Ukoliko robnu razmenu sa inostranstvom razvrstamo prema tehnološkoj složenosti proizvodnje, lane je u odnosu na 2022. celokupan prirast izvoza prerađivačkog sektora (u vrednosti od 1.270,9 miliona evra) potekao od izvoza proizvoda tzv. Srednje-visoke tehnološke složenosti (1.163,8 miliona evra, tj. rast od 12,5%) i proizvoda koji pripadaju tzv. Visokoj tehnologiji (135,7 miliona evra, tj. rast od 15,6%). 

Iz priložene slike je jasno i da u prethodne tri godine najbrže raste upravo izvoz proizvoda tzv. Srednje-visoke tehnološke složenosti (izvoz je sa 6.043,2 miliona evra u 2020. povećan na 10.490,6 miliona evra u 2023. godini, rast od 73,6%). Od 2010. izvoz ove grupe je porastao čak za 5,2 puta.

Apsolutni rast izvoza ove tehnološke grupe praćen je i dramatičnim popravljanjem spoljnotrgovinskog salda. Početkom prethodne decenije jedva nešto više od dve petine uvoza proizvoda Visoke i Srednje-visoke tehnologije, uzetih zajedno, pokrivano je izvozom. Lane je, pak, njihov izvoz pokrivao više od četiri petine uvoza.

Izvoz proizvoda Srednje-visoke tehnološke intenzivnosti (izolovano posmatrano) u 2023. godini osim što je rekordan po obimu, prvi put u istoriji je izjednačen sa uvozom. Tehnološki kvalitetnija proizvodnja zato jeste ključno sredstvo i katalizator ekonomske otpornosti Srbije na eksterne udare.

Hronično nepovoljna izvozna struktura Srbije, nakon rapidnog pogoršanja u poslednjoj dekadi dvadesetog veka te stagnantnog i bojažljivog pomaka nabolje nakon 2000-te, konačno je bitno promenjena poslednjih godina. Performanse prerađivačkog sektora i robnog izvoza u ovom trenutku jesu zadovoljavajuće, pritom se i tehnološka intenzivnost srpskog izvoza menja u željenom pravcu. Kvalitetnija industrijska proizvodnja obezbeđuje konkurentniji, tehnološki napredniji i sve vredniji robni izvoz.  Ali, ukoliko želimo da održimo takvu dinamiku rast izvoza proizvoda srednje i visoke tehnologije treba da prati rast nivoa tehnološke inovativnosti. Približno sličan izvoz među zemljama, čak i u najvišim tehnološkim segmentima, kvalitativno se razlikuje po tome na koji način se koriste lokalni fizički i tehnološki inputi. Oni moraju nadvladati. To je moguće ukoliko se dodatno uveća ulaganje u visokotehnološke i srednje-tehnološke aktivnosti istraživanja i razvoja i prevaziđu različite tehnološke barijere.

CorD Recommends

Više...

Slađana Prica, ambasador u penziji, članica Foruma za međunarodne odnose, počasna predsednica Udruženja za Ujedinjene nacije Srbije

Zakasnela diplomatska reakcija

Pitanje prijema takozvanog samoproglašenog Kosova kao države članice u najstariju političku evropsku organizaciju je pitanje koje je dugo otvoreno. Činjeni su pokušaji, lobirano je,...

Slobodan G. Marković, Institut za evropske studije i Fakultet političkih nauka

Američki izbori važniji za budućnost Unije nego izbori za Evropski parlament

Iako se očekuje da će desničarske partije u EU ostvariti dobre rezultate, ne treba očekivati da će ti rezultati znatno promeniti sastav Parlamenta ili...

Ivana Radić Milosavljević, docent na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka

Nisu sve partije desnice istomišljenici

Ishod izbora za EP verovatno neće doneti dramatičan zaokret u politici EU, posebno u spoljnom delovanju, ali bi mogao da oteža postizanje konsenzusa o...

dr Rajko Petrović, naučni saradnik, Institut za evropske studije

Idea EU je jača od ishoda  jednih manje važnih izbora

Pomeranje biračkog tela na desno neće promeniti prirodu i suštinu ideje Evropske unije, a samim tim ni nastavak političkog, ekonomskog, pa i bezbednosnog uvezivanja...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

U Golupcu pušten u rad prvi vetropark u istočnoj Srbiji

"Krivača", prvi vetropark u istočnoj Srbiji, svečano je otvoren u Golupcu u prisustvu predsednika Vlade Miloša Vučevića, ministarke rudarstva...

Održana konferencija „Thinking Green & Living Clean“

Povodom izlaska desetog broja specijalnog izdanja CorD Magazina „Thinking Green & Living Clean“ u sredu 15. maja u „Sava...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

CorD Magazin medijski partner 3. Finticipate – SEE Fintech Foruma

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo ove godine medijski partner Trećeg Finticipate – SEE Fintech Foruma, vodećeg regionalnog...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...