Titula šampiona u privlačenju direktnih stranih investicija rezultat je dobrih makro-ekonomskih pokazatelja, kao i bolje klime za ulaganja. Ipak, to je i upozorenje da se mora održati obećanje o ubrzanim reformama
Mnogo se priča o rang-listi „Indeks učinka grinfild SDI 2019“ (Greenfield FDI Performance Index 2019), koju je napravilo „fDi Intelligence“, odeljenje „Fajnenšal tajmsa“ (Financial Times) za podatke, po kojima je Srbija rangirana na prvom mestu po broju novih projekata u 2018. godini u odnosu na veličinu svoje ekonomije. Zaista, niko ne bi mogao da ospori da je privlačenje gotovo 12 puta većeg iznosa grinfild stranih direktnih investicija od očekivanog, s obzirom na veličinu srpske ekonomije, dobra vest. Još je važnije to da rangiranje nije jednokratan uspeh, već održivo dostignuće. Srbija je zauzela prvo mesto na istoj listi 2016. godine i drugo mesto godinu dana kasnije.
Jasno je da strani investitori sve više vide Srbiju kao mesto gde bi bilo pametno ulagati. Ova tvrdnja se očigledno zasniva na rezultatima koje je Srbija postigla u reformama prethodnih godina, kao i na svedočanstvima investitora koji već posluju u Srbiji. Ipak, postoji i dodatna dimenzija. Nove investicije dolaze na osnovu pretpostavke da će se povoljni trendovi – u smislu prelaska zemlje na tržišnu ekonomiju u potpunosti u skladu sa standardima EU i poslovnom klimom koja doprinosi privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta – nastaviti i ubrzati.
Rejting koji uživa Srbija uglavnom imaju zemlje u razvoju, čiji je BDP srazmerno mali. Kao što ekonomista Vladimir Gligorov ističe, očekivanja za velike i razvijene zemlje su mnogo veća s obzirom na veličinu njihovog BDP-a, tako da bi bilo potrebno mnogo projekata kako bi one bile među vodećim prema ovom kriterijumu.
„Ubrzajte reforme“, ovo je univerzalna poruka koja već neko vreme proizlazi iz makroekonomskih podataka, stručnih diskusija i poslovnih krugova
Još jedan važan podatak koji otkriva rang-lista „fDi Intelligencea“ jeste taj da je Srbija na vrhu liste na osnovu broja projekata, a ne njihove vrednosti. Većina novih investicija usmerena je u automobilsku industriju, nekretnine, proizvodnju hrane i tekstilnu industriju, dakle dobro poznate industrije koje stvaraju mnogo radnih mesta za jeftinu radnu snagu, ali koje imaju nisku dodatu vrednost. Povrh toga, ovakva vrsta investicija takođe pokazuje da se Srbija posmatra kao zemlja sa rastućim, ali relativno skromnim životnim standardom i jakom i rastućom dijasporom koja šalje novac kući.
Kada postignete mnogo, kao što je to učinila Vlada Srbije u prethodnom periodu, često je taj uspeh značajan jer se krenulo od veoma niske tačke. Sada kada su savladane osnove, kao što su fiskalna konsolidacija i stabilan budžet, nije lako brzo napredovati. Ipak, međunarodne finansijske organizacije, od kojih je MMF u ovom trenutku poslednja koja je to učinila, kao i strane i domaće kompanije i ekonomski stručnjaci šalju upozorenje Vladi da ju je uhvatila reformska letargija. „Ubrzajte reforme“, ovo je univerzalna poruka koja već neko vreme proizlazi iz makroekonomskih podataka, stručnih diskusija i poslovnih krugova.
Vlada i privreda sve više vide digitalizaciju kao obećavajući put ne samo ka rastu već i ka privlačenju složenijih investicija koje se zasnivaju na inovacijama i stvaranju visoko plaćenih radnih mesta i boljem kvalitetu života kao rešenje za uznemirujući odliv mozgova.
Ako Vlada ozbiljno pristupi stvaranju digitalne ekonomije, ovakav način rada verovatno neće Srbiju dovesti do slične pozicije na listi „fDi intelligencea“. Zapravo, kako s pravom naglašava Gligorov, „ako se očekivanja zasnovana na trendovima BDP koriguju naviše, treba očekivati da se Srbija postepeno spušta na lestvici, što bi bio pozitivan trend“.