Današnji svet karakteriše široka primena digitalnih tehnologija koje omogućavaju automatizaciju intelektualnih poslova. Suština ovih promena je u pomeranju granica onoga što podrazumevamo kao kreativno. Sve veći broj intelektualnih poslova danas se mogu automatizovati i prepustiti mašinama. Posledice ovog fenomena su dalekosežne i još do kraja nejasne. Da li će za pedeset godina ljudski rad u potpunosti biti zamenjen mašinskim, da li ćemo svi živeti od univerzalnog prihoda koji obezbeđuju roboti, ili budućnost ima bar malo ljudskosti u sebi?
Na ova i slična pitanja koja iz njih proističu u sadašnjem vremenu pokušavam da pronađem odgovore u svom akademskom delovanju i u poslovnoj praksi. Široko obrazovanje koje sam stekao, dva osnovna obrazovna profila, dva odbranjena master rada, multidisciplinarna doktorska teza, kao i veliki broj završenih onlajn edukacija, od kojih uvek sa ponosom izdvajam obrazovanje koje sam sa velikom zahvalnošću primio od profesora Donalda Kejgana sa Univerziteta Jejl, omogućava mi da u poslovnoj praksi primerom stalno ukazujem da savremeni svet ne deli granica digitalnog i tradicionalnog, već pristup problematici fenomena koji taj svet u potpunosti menjaju. Posle 18 godina provedenih u Univerzitetskoj biblioteci u Beogadu, pretežno na inovativnim, novim poslovima čiji je ishod, pored ostalog, bilo i više od deset projekata nacionalne važnosti u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, marta 2021. godine najvećim delom svog radnog vremena prelazim u Poštu Srbije, gde počinjem da rukovodim delom zaduženim za filateliju.
Odlučan sam da i dalje nastavim ovim putem, uprkos olako obećanoj brzini, koju većina nas gotovo isto tako olako prihvata, ovde aludiram na naslov jedne knjige stare trideset i pet godina, jer neodsutajanje uprkos svemu nas možda i najviše od svega čini ljudima
Poštanske marke kao medijum nacionalnog sećanja i alat za diplomatske aktivnosti, da pomenem samo dve od njihovih mnogih uloga, pružaju važnu perspektivu, pre svega mladima, da upoznaju svet strpljivosti i temeljnosti u kome posmatranje jednog malog parčeta papira donosi potencijalno mnogo veća uzbuđenja i koristi nego brza rešenja i prividan osećaj moći, koji nam, često i nenamerno, ali veoma efektivno i efikasno, nude digitalne tehnologije. U tome poštanske marke nose neverovatnu sličnost sa štampanom knjigom, ali i mnogim drugim iskazima ljudske kreativnosti koji traže vreme, a nude dugoročne koristi za onoga ko ima dovoljno volje, strpljenja i znanja da u njima uživa. U nadi da ću uspeti da pronađem još više saveznika koji će pomoći da se bar u nekoj meri i za neko vreme usmeri neumitni i za sada pretežno stihijski marš digitalnog i ubedi što veći broj ljudi da proučavaju ne samo osobine novih digitalnih tehnologija, već i vrednosti tradicionalnih medijuma za prenos znanja i umetničkih iskaza, kako bismo svi zajedno kao društvo mogli da iskoristimo prednosti oba sveta, a izbegenmo u što većoj meri njihove tamne strane, odlučan sam da i dalje nastavim ovim putem, uprkos olako obećanoj brzini, koju većina nas gotovo isto tako olako prihvata, ovde aludiram na naslov jedne knjige stare trideset i pet godina, jer neodsutajanje uprkos svemu nas možda i najviše od svega čini ljudima.