“A odakle si ti i odakle su tvoji” – je pitanje koje svaki “dinarac” zna od rođenja. Naravno, ovo pitanje ne označava samo geografsko poreklo, već i niz drugih informacija utkanih u odgovor. I skoro svaki dinarac zna da odgovori sa mnogo znanja i neverovatno detaljnim opisima ličnih i porodičnih istorija.. Ovo je pitanje na koje sam naučio odgovor pre nego što sam naučio da hodam, poput čitanja Had Gadije za Seder “Žarko Spasojev, Spasoje Markov, Marko Mijailov…” i tako 15 generacija sa svim lokacijama.
Arheologija, naročito u Evropi, je često “oboljenje” romantičara, i ljudi koji se njome bave iz tih razloga su fascinirani velikim umetničkim delima, graditeljskim poduhvatima, imenima velikih ljudi i njihovim sudbinama.
Međutim, mene je u arheologiju i antropologiju odvelo upravo ono pitanje s početka, jer je žuljalo kao kamen u cipeli. Iako sam se u mladosti bavio muzikom i prirodnim naukama, to pitanje je stalno odzvanjalo u glavi “odakle smo mi zapravo”, naročito zato što su ga u podsvest kao u mermer uklesala tragična dešavanja 90ih godina, kada se zbog toga gubila glava, neretko u sukobima ljudi koji već u 6.kolenu dolaze do iste osobe. Zbog toga sam morao da počnem da tražim odgovor na to pitanje.
Odakle smo je sada dobilo i dodatke “zašto smo ovakvi kakvi smo”. Potraga me odvodi do Univerziteta u Pitsburgu, gde upisujem doktorske studije na Odeljenju za Antropologiju na temu analize pojave organizovanog nasilja i društvene kompleksnosti, gde osvajam nagradu National Science Foundation za temu. Tada mi je postalo jasno da je pitanje “odakle smo” postalo najbitnije pitanje koje postoji. Naravno, više ne pričamo o geografskom poreklu, već mnogo dubljim i bitnijim temama. Odakle nam potreba za životom u velikim zajednicama? Odakle nam hijerarhija i prihvatanje iste? Odakle nam kapacitet za altruizam ali i nasilje? Odgovor na ovo pitanje postavlja mapu za budućnost. Naša sposobnost komunikacije, koja se 150.000 godina razvijala za potrebe lovačko-sakupljačkih družina, proizvela je Bibliju, Kuran, Lunyu, 9. simfoniju, internet, ali takođe i dovela do izbora koji su osudili stotine društava na kolaps i nestanak iz istorije.
Naša vizija je da na prostoru gde su ljudi pre 7000 godina bili inspirisani da naprave nove ideje, tehnologije i materijale, inspirišemo nove generacije da transformišu svet.
Naravno, da bi tražio ovaj odgovor, postalo je potrebno oljuštiti nagomilane slojeve istorijskog bagaža, sa mnogo “podrazumevanih vrednosti” modernog čoveka. Tako sam počeo da kopam dublje, figurativno i bukvalno, do neolitskih slojeva, gde se udaraju temelji modernog društva. Deluje kao prejaka izjava, ali prateći postulate koje je postavio E. Lorenc, početni skup faktora prouzrokuje sve kasnije rezultate. Srećom, kod nas na prostoru centralnog Balkana, tokom neolita cveta jedna od najintrigantnijih i najrazvijenijih neolitskih kultura – Vinčanska kultura.
U periodu između 5300-4600 BCE, 2000 godina pre izgradnje velikih piramida u Gizi, u Srbiji nastaje preko 600 naselja ove kulture, uključujući gradove sa više hiljada stanovnika, i potiču prve kapljice topljenog bakra, dodajući još jedan set faktora za čovečanstvo – metalurgiju. Značaj ovakve kulture prepoznaje i kancelarija Predsednice Vlade Srbije i Ambasade SAD, koji obezbeđuju i sredstva za remedijaciju eponimnog lokaliteta te kulture, koji je imenovao celu kulturu – Vinča Belo Brdo. Naša vizija je da na prostoru gde su ljudi pre 7000 godina bili inspirisani da naprave nove ideje, tehnologije i materijale, inspirišemo nove generacije da transformišu svet. Na Univerzitetu u Kragujevcu osnivamo Centar za arheologiju “Dragoslav Srejović” koji nastavlja da se bavi pitanjima kompleksnih društava, u nadi da ćemo doprineti mapi za bolje sutra, te da će pitanje “odakle su tvoji” pomoći u odgovoru na jedno drugo pitanje “kuda idemo”.