Potrebno je ovladati veštinom slušanja i razumevanja drugih
Život mi je namenio ulogu da dugo vremena upravljam raznim sistemima, najviše onima u kome treba pomoći i podržati drugačijeg i slabijeg. Iza mene je 20 godina rada u zaštiti ljudskih prava, posebno u sferi socijalne zaštite. To mi je pomoglo da savladam najtežu veštinu – veštinu slušanja. Potrebno je slušati druge čak i kad se to ne može, kad si i sam u takvom stanju da je potrebno da neko tebe sluša.
Nažalost, danas sve više govorimo, a sve se manje čujemo i razumemo i sve manje volje imamo da shvatimo jedni druge. Opšta buka vlada, pa niko više ne čuje tihe i slabe. To je ključ u bavljenju i mojim trenutnim poslom – zaštitom ravnopravnosti. Moraš naći način da čuješ te najtiše, kojima je ćutanje najčešće način pobune i nepristajanja. Nije svaki neistomišljenik neprijatelj, kao što ni svaki podržavalac nečega ne mora nužno biti iskren i pravi sledbenik neke ideje, stava ili namere. U startu verujem ljudima i ne kajem se zbog toga, niti mislim da svoj pristup menjam – bez obzira na brojna iskustva koja me upućuju da donesem suprotan zaključak kada je poverenje u pitanju.
Saglasje sa svojim sistemom vrednosti i ličnim moralom trebale bi svakome da budu granice postupanja ili nepostupanja, ispoljavanja kao ljudskog bića
Svako postignuće u životu, svaki ostvareni rezultat i na ličnom i na profesionalnom planu, zapravo je amalgam potreba, želja, mogućnosti, motiva, znanja i subjektivnih i objektivnih okolnosti. To je, pre svega, voljni napor da se postigne, da se bude, da se postane i, u slučaju da se htenje ostvari, i ostane, zadrži, sačuva i unapredi dostignuto – bez obzira da li se radi o stvarima iz privatnog života, kao što su porodica, brak, odnosi sa decom i sl, ili je to karijera, socijalni odnosi, društveni ugled i status. Nema lakih rešenja, iako se ponešto, što nalikuje čudu, sporadično i događa. Nema ni nerešivih problema ili situacija, samo je pitanje u kolikoj je meri čovek spreman da se sa njima, problemima i/ili teškim životnim situacijama, suoči i krene im u susret, ali, takođe, i koliko je spreman da se sa, eventualno, pogrešnim posledicama svojih odluka, uhvati u koštac. Mada i u slučaju greške ne znači nužno da je odluka bila pogrešna, jer se ne vode sve bitke samo radi pobede.
Ostvarivanje sebe neprekidan je proces, svakodnevni, čak svakosatni. To je nemoguće postići na ispravan, po unutrašnje čovekovo biće sadržajan način, bez poznavanja sebe, bez iskrene i poštene slike o sebi, svojim vrlinama i manama, svojim prednostima i ograničenjima. Nije problem nešto hteti i želeti. Potrebno je i znati i umeti da se to postigne. Neretko, i smeti. Saglasje sa svojim sistemom vrednosti i ličnim moralom, dakle – onim stavkama u svakom čoveku koje mu omogućavaju da ima punu i pravu svest o sebi i da, kroz tu svest i samospoznaju, ostvari samopoštovanje – trebale bi svakome da budu granice postupanja ili nepostupanja, ispoljavanja kao ljudskog bića. Kompromisi su, naravno, nužni, ali ne svi, i ne po svaku cenu – jer ako je to tako, ako se uvek i u svemu kalkuliše, procenjuje, odmerava – onda to i nisu kompromisi, nisu najmanji mogući zajednički sadržitelj oko koga postoji saglasnost, ili odluka da se nešto učini ili ne učini, već je to moranje, nužnost, odnosno nesloboda, odsustvo izbora u krajnjem.
Svakodnevica je zadata stvarnost, omeđena obavezama, odgovornostima i različitim problemima, realnost koja je koncipirana tako da traži celog čoveka i svaki njegov napor, i umni i fizički. Ona postoji kao zadata konstanta, ne može se negirati, niti se može ne testirati. Ima svoje zakone, svoja pravila, često nametnuta, propisana, neretko i iznuđena objektivnim činiocima, na koje čovek nema uticaja. Nasuprot stoji čovekova potreba da bude slobodan od svakog nametnutog ograničenja, bez obzira na društvenu opravdanost takvog ograničavanja. Pronalaženje sopstvenog puta između te dve krajnosti, onog koji može da ih pomiri i učini korisnim po ličnost u svakom njenom aspektu – formula je uspeha. Do sada mi je uspevalo da, bez obzira na vrstu i veličinu teškoća i problema sa kojima sam se susretala u životu, uvek pronađem snagu u sebi da te teškoće i probleme prevaziđem, rešim ili ih učinim takvima da, i uz njih, nastavim dalje. Verujem da je realno procenjivanje sopstvenih snaga, moći, znanja i umenja – način da se uspe u toj borbi sa nedaćama ili različitim životnim izazovima i dilemama.
