Oko sadašnjosti i budućnosti Kosova dva su ishoda prilično izvesna: Teško da će ikada celo Kosovo biti ponovo pod punim suverenitetom Srbije (kao njena južna pokrajina), kao što će teško Kosovo biti građanska država pod albanskom vlašću. Rešenje, pa i u okviru nemačko-fracuskog (američkog i evropskog) plana treba tražiti u praksi između ta dva nerealna, utopijska, ishoda – povratka Kosova u sastav Srbije, odnosno izgradnje na Kosovu uzornog građanskog društva
Apsurdno je kad Aljbin Kurti kaže da zajednica srpskih opština projektovana još Briselskim sporazumom pred deset godina nije u saglasju sa kosovskim multietničkim i građanskim ustavom, jer je upravo multietnički i građanski bio i ustav Srbije protiv koga su kosovski Albanci digli pobunu i uz presudnu pomoć NATO ostvarili svoj cilj iz demonstracija 1981. – sa parolom Kosovo republika.
Dakle, famozna zajednica srpskih opština znači manjinsku etničku autonomiju kosovskih Srba nasuprot većinski etničkom albanskom Kosovu. I takva dogovorena, a još neformirana briselska tvorevina (iako znači Vučićevo odustajanje od maksimalističke politike na Kosovu), je neprihvatljiva za albanski etnounitarizam. Srpska strana bi mogla da bude cinična pa da kaže da će zajednica srpskih opština imati građanski karakter pod uslovom da njene ingerencije imaju odlike suštinske autonomije. Bar „lajt“ Republike srpske. Izbori koje je Kurtijev režim organizovao na Severu Kosova, uz glasanje u kontejnerima i opšti bojkot srpskih glasača, pokazali su svu opskurnost fingiranja demokratije i ignorisanje etnodemokratije.
Briselski sporazum je Vučiću obezbedio deceniju razvojne politike Srbije, ali istovremeno i deceniju zapadnog tolerisanja demokratskih deficita u Srbiji. Ohridskim sporazumom Vučić bi želeo još jednu takvu dekadu, a praksa već pokazuje da se Zapad i dalje neće mnogo sekirati oko demokratskih deficita bude li kosovskih pomaka. Rat u Ukrajini koga nije bilo u vreme Briselskog sporazuma danas daje dinamiku događajima. Pa i Vučićevom prostoru za manevrisanje.
Apsurdno je kad Aljbin Kurti kaže da zajednica srpskih opština projektovana još Briselskim sporazumom pred deset godina nije u saglasju sa kosovskim multietničkim i građanskim ustavom, jer je upravo multietnički i građanski bio i ustav Srbije protiv koga su kosovski Albanci digli pobunu i uz presudnu pomoć NATO ostvarili svoj cilj iz demonstracija 1981. – sa parolom Kosovo republika.
Vučić u komentarima na „kontejner izbore“ kaže kako „jednom okupaciji mora doći kraj.“ I pojašnjava da ako postoji neka prednost u ovoj situaciji to je da mi (Srbi) biramo trenutak kada će biti kraj okupacije. „Oni (Albanci) su odlučili da okupiraju i narod i teritoriju na kojoj nikad nisu bili prustni i niko ih nije želeo, i nikada se to nije dobro završilo po okupatora“ kazao je Vučić. Ali, pazite: Vučić valjda misli na okupaciju Severa Kosova, jer od 2012, kada je došao na vlast, Vučić ne govori da je celo Kosovo okupirano. Nikada nije rekao, kako neki desničari u Srbjui traže, da se „proglasi okupacija“. Što se Vučića tiče kompromisna politika je i dalje na stolu. I može se sprovoditi, pa i zvanično nepotpisana. I dobro, Vučić ne bi bio Vučić kad ne bi bilo stilskih figura, pa je za Kurtija rekao da će postati „okupacioni gaulajter.“ Gaulajter je termin za regionalne vođe Hilterove partije. Opet budimo precizni: Vučić ne govori da će Kurti biti „okupacioni gaulajter“ celog Kosova, već samo prostora projektovanih za zajednicu srpskih opština, niti misli da je Kurti „gaulajter“ imenovan od onoga što se kolokvijalno po ruskom novogovoru zove „kolektivni Zapad“, odnosno „kolektivni Hitler“.
Kosovo je primljeno u Savet Evrope. Mađarsko protiv na glasanju je posebno oduševilo Vučića. Pre svake EU, Vučić bi izgleda najviše voleo da Srbija postane deo neke nove „Austro-Ugarske“. Ovoga puta ako može nekako bez Hrvatske.