Mapa sajta

Zorana Mihajlović Ph.D., Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Moramo biti i brzi i promišljeni

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u model rasta i da iz energetske tranzicije izađemo kao dobitnici, sa novim investicijama i tehnologijama, radnim mestima, ali i čistijom životnom sredinom. Ozbiljno se pripremamo za ovaj veliki posao

Motor tih promena jesu investicije, a Srbija u tome kao zemlja već kasni i svako dalje kašnjenje plaćaćemo zaostajanjem ne samo u energetici već i u privrednom razvoju, smatra prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike. Promene u energetici ne dešavaju se preko noći, već se moraju dugoročno planirati. Ukoliko želimo ostvarenje naše vizije zelene Srbije, ako hoćemo da do 2050. godine 50 odsto energije dobijamo iz OIE, na toj viziji moramo početi da radimo koliko danas. Zato je ova godina prekretnica u razvoju energetike, kaže naša sagovornica.

Ministarstvo je donelo četiri nova zakona, kako bi napravilo povoljan okvir za ulaganja i pripremilo novi investicioni plan koji odražava nove prioritete u energetskoj politici. Pored toga, krenulo se i sa pripremom najvažnijih strateških dokumenata, Strategije razvoja energetike i Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana, koji će utvrditi ciljeve i put našeg razvoja do 2050. Plan Ministarstva je da nacrti oba dokumenta budu završeni do novembra i da iduće godine budu usvojeni i počne njihovo sprovođenje.

Koliko je za Srbiju ograničenje to što evropske finansijske institucije više nemaju nameru da ulažu u energetska postrojenja koja se zasnivaju na korišćenju uglja?

Razlog zašto finansijske institucije nemaju interes da ulažu u ovakva postrojenja jeste upravo u procesu energetske tranzicije, zelenoj agendi, kao i činjenici da će nove termoelektrane, zbog taksi za ugljenik koje će se u budućnosti samo uvećavati, biti ekonomski neisplative. To, naravno, ne znači da ne treba da ulažemo u smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu u postojećim termoelektranama, što i radimo, upravo uz podršku međunarodnih kreditora.

Energetski miks u decenijama ispred nas će sasvim sigurno izgledati drugačije nego što izgleda danas, kad dve trećine električne energije Srbija dobija iz uglja, ali taj proces će biti postepen i planski, sa težištem pre svega na izgradnji novih energetskih kapaciteta.

Koji sektori, kada govorimo o obnovljivim vrstama energije, privlače pažnju stranih investitora?

U prethodnim godinama najveća ulaganja u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) bila su u izgradnju vetroelektrana, tako da danas imamo blizu 400 MW iz ovog izvora na mreži i još 168 MW u izgradnji. Srbija je, međutim, bogata i drugim potencijalima kad je reč o OIE, i verujemo da ćemo sa novim Zakonom o korišćenju OIE ubrzo videti ne samo nove vetroparkove već i više investicija u iskorišćavanje solarne energije, biomase, nove biogasne elektrane…

Ukoliko želimo ostvarenje naše vizije zelene Srbije, ako hoćemo da do 2050. godine 50 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora energije, na toj viziji moramo početi da radimo koliko danas

U novom investicionom planu, vrednom ukupnom 17 milijardi evra, obnovljivi izvori energije zauzimaju važno mesto, pre svega projekti u oblasti solarne energije i energije vetra. Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru.

Koje bi preostale institucionalne prepreke trebalo otkloniti da bi ovaj sektor bio atraktivan za ulaganja?

Donošenjem četiri nova zakona iz oblasti energetike i rudarstva, ovaj sektor je u potpunosti otvoren za nove investicije. To se posebno odnosi na oblast OIE, koja je prvi put regulisana posebnim zakonom. Novim zakonom uvode se tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći koja važe u EU.

Zorana Mihajlović

Takođe, kroz novi zakon uveden je institut kupca-proizvođača, koji je fokusiran na proizvodnju električne energije iz OIE za sopstvene potrebe. To podrazumeva, na primer, i da će građani moći da proizvode električnu energiju iz solarnih panela kada ima najvise sunca, da tu količinu energije isporučuju u sistem, a da je troše u večernjim satima. Ukoliko u tom mesecu proizvedu više nego što su potrošili, višak mogu da iskoriste u narednom mesecu.

U tome ćemo ih podržati i subvencijama, po istom modelu kao i za program energetske sanacije, gde Ministarstvo i lokalna samouprava sufinansiraju investiciju sa po 25 odsto, a sami građani snose preostalih 50 odsto. Prvi javni poziv za sufinansiranje solarnih panela biće raspisan početkom septembra.

Vidljiv je interes Srbije da ubrza digitalnu transformaciju. Šta su u tom kontekstu vaši prioriteti u sektorima energetike i rudarstva?

Videli smo koliko je uvođenje e-dozvole pozitivno uticalo na celokupan poslovni ambijent i želeli smo da to iskustvo prenesemo i u sektor energetike i rudarstva. Jedna od novina u donetim zakonima je i digitalizacija procedura izdavanja različitih dozvola i saglasnosti, kroz reforme e-rudarstvo i e-energetika.

Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru

S jedne strane, Srbija je atraktivno tržište za kompanije koje se bave eksploatacijom rudnog bogatstva, a s druge strane, zemlje koje žele da nastave evrointegracije moraju da poštuju pravila zaštite životne sredine koje su propisane u EU. Koliko će Srbija u tom smislu uspeti da se drži ovih standarda?

Ne vidim da su te stvari u suprotnosti, naprotiv, svaki projekat u oblasti rudarstva u Srbiji može da se realizuje samo ukoliko su ispunjeni svi zahtevi koji se tiču zaštite životne sredine. Jer rudarstvo nije samo eksploatacija i prerada rude, ono je i briga o ljudima koji žive pored rudnika i briga o prirodi.

Rudarstvo je i veliki razvojni potencijal, jer vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara. Donošenjem izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima omogućili smo efikasno i održivo korišćenje ovih resursa, što podrazumeva najviše standarde u zaštiti životne sredine.

Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru

Verujemo da sa novim investicijama učešće rudarstva u BDP može da se udvostruči u narednih nekoliko godina, sa sadašnjih 1,9 odsto na 3,5 do 4 odsto BDP. Ali to nije jedini cilj, već težimo tome da kroz saradnju sa najvećim svetskim kompanijama imamo i najbolju rudarsku praksu, a to znači održivo i zeleno rudarstvo. Prvi zeleni rudnik u Srbiji biće rudnik Čukaru Peki , u kojem je otpočela probna proizvodnja, a trebalo bi da bude otvoren na jesen.

Verujem da je budućnost Srbije održivo, zeleno rudarstvo, koje doprinosi privrednom rastu, ali koje obavezno podrazumeva i najviše standarde zaštite životne sredine, i to će biti naš zahtev svim rudarskim kompanijama i u svim novim projektima. S druge strane, moramo da se borimo i protiv raznih neistina koje se pojavljuju u vezi sa rudarskim projektima, što smo najviše videli na primeru projekta „Jadar”.

Energetika je plodna oblast za primenu veštačke inteligencije, mašinskog učenja i inovacija. Koliko Srbija može u ovoj oblasti da se osloni na sopstvene akademske i inovacione potencijale?

Sve zemlje koje imaju razvijeni energetski sektor nisu do njega došli samo zahvaljujući svojim prirodnim resursima već i tako što su razvijali i koristili resurs bez kojeg nema razvoja, a to je znanje. Tako je bilo i u prošlosti, tako je i danas, kad ceo svet prolazi kroz energetsku tranziciju, i sve više će se oslanjati i na OIE, a u budućnosti i na vodonik.

Zorana Mihajlović

Ministarstvo je otvoreno za saradnju sa svima koji znanjem i iskustvom mogu da pomognu. Već smo potpisali i sporazume o saradnji sa više strukovnih udruženja, koja će zajedno sa nama raditi na izradi najvažnijih strateških dokumenata. Takođe verujem da je novi investicioni ciklus prilika i za naše inženjere koji će imati mogućnost da rade na novim projektima, jer nas očekuje izgradnja novih hidroelektrana, gasnih elektrana, novih kapaciteta koji koriste OIE, kao i prvi koraci u razvoju vodoničnih tehnologija, koje će biti poseban deo Strategije razvoja energetike.

U mandatu ministra građevinarstva postigli ste veliki uspeh u podizanju rejtinga Srbije na Doing Business listi, pritom blisko sarađujući sa privatnim sektorom gde, na primer, kompanije okupljene u FIC, imaju ekspertizu u ovoj oblasti. Koje su teme danas u fokusu vašeg rada kada govorimo o unapređenju poslovne klime?

Već dugo radimo zajedno sa poslovnim udruženjima i međunarodnim finansijskim institucijama na unapređenju poslovnog ambijenta, a najveći uspeh svakako je uvođenje e-dozvole, zahvaljujući kojoj je Srbija danas 9. u svetu po ovom kriterijumu na Doing Business listi Svetske banke. Sa tom reformom pokrenuli smo ili otkočili mnoge investicije i gradnju, doprinoseći i većem ekonomskom rastu.

Kad govorimo o resoru energetike, cilj nam je da, po uzoru na e-dozvole, imamo potpuno digitalizovane procedure i u energetici, ali i da učinimo efikasnijim procedure za dobijanje priključka na elektromrežu. Ova procedura, prema analizama Svetske banke, trenutno traje 125 dana, a naš cilj je da traje najviše 50 dana i na tome ćemo raditi sa Elektrodistribucijom Srbije.

STANDARDI

Verujem da je budućnost Srbije održivo, zeleno rudarstvo, koje doprinosi privrednom rastu, ali koje obavezno podrazumeva i najviše standarde zaštite životne sredine.

INVESTICIJE

Srbija već kasni u investiranju u energetski sektor i svako dalje kašnjenje plaćaćemo zaostajanjem ne samo u energetici već i u privrednom razvoju.

SARADNJA

Rad sa poslovnim udruženjima i međunarodnim finansijskim institucijama na unapređenju poslovnog ambijenta doneo nam je značajno bolji rejting.

Pročitajte još...

prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure

prof. dr Zorana Mihajlović: Građevinarstvo je naša razvojna šansa

Važno je da nastavimo sa ulaganjima infrastrukturu, da ulažemo u izgradnju auto-puteva, u modernizaciju železnica, da obnavljamo regionalne i magistralne puteve jer to znači...

Pred Srbijom važna odluka o okretanju novim izvorima energije

Pred Srbijom fundamentalna odluka o okretanju novim izvorima energije i na tome će se raditi kroz pripremu strategije razvoja energetike do 2050. godine i...

Rukotvorine Etno mreže dostupne u hotelu Hyatt

U susret praznicima u beogradskom hotelu Hajat otvoren je kiosk koji gostima nudi autentične proizvode iz Srbije i rukotvorine Etno mreže. Diplomatska i poslovna...

Biljana Vuksanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Mreža saradnje i razvoja

Smanjenje troškova trgovine i poboljšanje transportne efikasnosti na Zapadnom Balkanu kao i institucionalna, fizička i operativna modernizacija železničkog sektora, doprineće bržoj ekonomskoj integraciji u...

Skup Empowered Women održan u Beogradu

Snaga je u jednakosti Zakonski okvir za rodnu ravnopravnost uglavnom postoji, ali društveni tabui i navike su vrlo jaki i teško se ruše. Na skupu Empowered...

Predstavljen nacrt sadržaja nacionalne strategije navodnjavanja

Održan drugi sastanak Radne grupe za izradu nacrta Strategije navodnjavanja za period 2022-2031 godine sa petogodišnjim Akcionim i Investicionim planom. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede...

Veliki potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je pripremu posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, s obzirom na veliki potencijal Srbije u toj oblasti. "Srbija...

Obezbeđena dodatna sredstva za gasovod Niš – Sofija

Nova gasna interkonekcija povezivaće Grad Niš i bugarsku prestonicu Sofiju.  Ovo će značajno doprineti energetskoj bezbednosti i čistijoj životnoj sredini u Srbiji. Planirani kapacitet...

Više...

H.E. Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske u Srbiji

Kakvi smo susjedi?

Ne želim polemizirati s ovdje stvorenom javnom i medijskom atmosferom oko “slučaja Petrovačke ceste“, jer bih onda morao zaredati brojna pitanja:  zašto je uopće...

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Saborci na daskama

Predstave na ovogodišnjem 56. Bitef-u ne tretiraju sumorne teme rada na ljutit, ostrašćen, opor način; naprotiv, dominiraju topli i duhoviti tonovi, čak i kada...

Tatjana Matić, Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija

Nove tehnologije za nova radna mesta

Razvoj 5G mreža, kao i savremenih tehnologija će, bez sumnje, dati snažan impuls sveukupnom razvoju Srbije Iako su mnoge zemlje u okruženju uvele 5 G...

Renata Pindžo, direktorka komunikacija FIC

Turizam ima ključnu ulogu u inkluzivnom i održivom rastu

U momentu kada je evidentna promena međunarodne turističke tražnje i kada se pritisak na globalnom turističkom tržištu pojačava, važno je redefinisati strateško opredeljenje i...

Vesti

Borba protiv šverca budžetima donela 85 miliona evra

JTI podržava odluku Vlade Crne Gore o zabrani skladištenja duvana u Luci Bar i uništavanje zaplenjenih količina „Japan Tobacco International...

Rusija pripaja četiri ukrajinska regiona

Ruski predsednik Vladimir Putin dekretom je priznao nezavisnost još dva ukrajinska regiona, Hersona i Zaporožja, a Kremlj je najavio...

Vučić i Hil: Zajednička potreba da se saradnja intenzivira u svim oblastima

Sjedinjene Američke Države i Srbija izražavaju zajedničku potrebu da se saradnja između dve zemlje intenzivira u svim oblastima, pogotovo...

Ambasadorka Čen Bo: Saradnja Kine i Srbije će biti primer celom svetu

Kina i Srbija mogu da budu primer i tek će biti primer celom svetu za uzajamno poštovanje i saradnju,...

Vučić: Srbija neće priznati pripajanje ukrajinskih teritorija Rusiji

Srbija ne može i neće da prizna očekivanu odluku ruskog parlamenta u vezi sa prijemom teritorija Ukrajine na kojima...