Zorana Mihajlović Ph.D., Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u model rasta i da iz energetske tranzicije izađemo kao dobitnici, sa novim investicijama i tehnologijama, radnim mestima, ali i čistijom životnom sredinom. Ozbiljno se pripremamo za ovaj veliki posao

Motor tih promena jesu investicije, a Srbija u tome kao zemlja već kasni i svako dalje kašnjenje plaćaćemo zaostajanjem ne samo u energetici već i u privrednom razvoju, smatra prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike. Promene u energetici ne dešavaju se preko noći, već se moraju dugoročno planirati. Ukoliko želimo ostvarenje naše vizije zelene Srbije, ako hoćemo da do 2050. godine 50 odsto energije dobijamo iz OIE, na toj viziji moramo početi da radimo koliko danas. Zato je ova godina prekretnica u razvoju energetike, kaže naša sagovornica.

Ministarstvo je donelo četiri nova zakona, kako bi napravilo povoljan okvir za ulaganja i pripremilo novi investicioni plan koji odražava nove prioritete u energetskoj politici. Pored toga, krenulo se i sa pripremom najvažnijih strateških dokumenata, Strategije razvoja energetike i Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana, koji će utvrditi ciljeve i put našeg razvoja do 2050. Plan Ministarstva je da nacrti oba dokumenta budu završeni do novembra i da iduće godine budu usvojeni i počne njihovo sprovođenje.

Koliko je za Srbiju ograničenje to što evropske finansijske institucije više nemaju nameru da ulažu u energetska postrojenja koja se zasnivaju na korišćenju uglja?

Razlog zašto finansijske institucije nemaju interes da ulažu u ovakva postrojenja jeste upravo u procesu energetske tranzicije, zelenoj agendi, kao i činjenici da će nove termoelektrane, zbog taksi za ugljenik koje će se u budućnosti samo uvećavati, biti ekonomski neisplative. To, naravno, ne znači da ne treba da ulažemo u smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu u postojećim termoelektranama, što i radimo, upravo uz podršku međunarodnih kreditora.

Energetski miks u decenijama ispred nas će sasvim sigurno izgledati drugačije nego što izgleda danas, kad dve trećine električne energije Srbija dobija iz uglja, ali taj proces će biti postepen i planski, sa težištem pre svega na izgradnji novih energetskih kapaciteta.

Koji sektori, kada govorimo o obnovljivim vrstama energije, privlače pažnju stranih investitora?

U prethodnim godinama najveća ulaganja u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) bila su u izgradnju vetroelektrana, tako da danas imamo blizu 400 MW iz ovog izvora na mreži i još 168 MW u izgradnji. Srbija je, međutim, bogata i drugim potencijalima kad je reč o OIE, i verujemo da ćemo sa novim Zakonom o korišćenju OIE ubrzo videti ne samo nove vetroparkove već i više investicija u iskorišćavanje solarne energije, biomase, nove biogasne elektrane…

Ukoliko želimo ostvarenje naše vizije zelene Srbije, ako hoćemo da do 2050. godine 50 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora energije, na toj viziji moramo početi da radimo koliko danas

U novom investicionom planu, vrednom ukupnom 17 milijardi evra, obnovljivi izvori energije zauzimaju važno mesto, pre svega projekti u oblasti solarne energije i energije vetra. Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru.

Koje bi preostale institucionalne prepreke trebalo otkloniti da bi ovaj sektor bio atraktivan za ulaganja?

Donošenjem četiri nova zakona iz oblasti energetike i rudarstva, ovaj sektor je u potpunosti otvoren za nove investicije. To se posebno odnosi na oblast OIE, koja je prvi put regulisana posebnim zakonom. Novim zakonom uvode se tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći koja važe u EU.

Takođe, kroz novi zakon uveden je institut kupca-proizvođača, koji je fokusiran na proizvodnju električne energije iz OIE za sopstvene potrebe. To podrazumeva, na primer, i da će građani moći da proizvode električnu energiju iz solarnih panela kada ima najvise sunca, da tu količinu energije isporučuju u sistem, a da je troše u večernjim satima. Ukoliko u tom mesecu proizvedu više nego što su potrošili, višak mogu da iskoriste u narednom mesecu.

U tome ćemo ih podržati i subvencijama, po istom modelu kao i za program energetske sanacije, gde Ministarstvo i lokalna samouprava sufinansiraju investiciju sa po 25 odsto, a sami građani snose preostalih 50 odsto. Prvi javni poziv za sufinansiranje solarnih panela biće raspisan početkom septembra.

Vidljiv je interes Srbije da ubrza digitalnu transformaciju. Šta su u tom kontekstu vaši prioriteti u sektorima energetike i rudarstva?

Videli smo koliko je uvođenje e-dozvole pozitivno uticalo na celokupan poslovni ambijent i želeli smo da to iskustvo prenesemo i u sektor energetike i rudarstva. Jedna od novina u donetim zakonima je i digitalizacija procedura izdavanja različitih dozvola i saglasnosti, kroz reforme e-rudarstvo i e-energetika.

Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru

S jedne strane, Srbija je atraktivno tržište za kompanije koje se bave eksploatacijom rudnog bogatstva, a s druge strane, zemlje koje žele da nastave evrointegracije moraju da poštuju pravila zaštite životne sredine koje su propisane u EU. Koliko će Srbija u tom smislu uspeti da se drži ovih standarda?

Ne vidim da su te stvari u suprotnosti, naprotiv, svaki projekat u oblasti rudarstva u Srbiji može da se realizuje samo ukoliko su ispunjeni svi zahtevi koji se tiču zaštite životne sredine. Jer rudarstvo nije samo eksploatacija i prerada rude, ono je i briga o ljudima koji žive pored rudnika i briga o prirodi.

Rudarstvo je i veliki razvojni potencijal, jer vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara. Donošenjem izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima omogućili smo efikasno i održivo korišćenje ovih resursa, što podrazumeva najviše standarde u zaštiti životne sredine.

Vrednost potencijalnih projekata u oblasti solarne energije i energije vetra iznosi više od pet milijardi evra i to su projekti namenjeni pre svega privatnom sektoru

Verujemo da sa novim investicijama učešće rudarstva u BDP može da se udvostruči u narednih nekoliko godina, sa sadašnjih 1,9 odsto na 3,5 do 4 odsto BDP. Ali to nije jedini cilj, već težimo tome da kroz saradnju sa najvećim svetskim kompanijama imamo i najbolju rudarsku praksu, a to znači održivo i zeleno rudarstvo. Prvi zeleni rudnik u Srbiji biće rudnik Čukaru Peki , u kojem je otpočela probna proizvodnja, a trebalo bi da bude otvoren na jesen.

Verujem da je budućnost Srbije održivo, zeleno rudarstvo, koje doprinosi privrednom rastu, ali koje obavezno podrazumeva i najviše standarde zaštite životne sredine, i to će biti naš zahtev svim rudarskim kompanijama i u svim novim projektima. S druge strane, moramo da se borimo i protiv raznih neistina koje se pojavljuju u vezi sa rudarskim projektima, što smo najviše videli na primeru projekta „Jadar”.

Energetika je plodna oblast za primenu veštačke inteligencije, mašinskog učenja i inovacija. Koliko Srbija može u ovoj oblasti da se osloni na sopstvene akademske i inovacione potencijale?

Sve zemlje koje imaju razvijeni energetski sektor nisu do njega došli samo zahvaljujući svojim prirodnim resursima već i tako što su razvijali i koristili resurs bez kojeg nema razvoja, a to je znanje. Tako je bilo i u prošlosti, tako je i danas, kad ceo svet prolazi kroz energetsku tranziciju, i sve više će se oslanjati i na OIE, a u budućnosti i na vodonik.

Ministarstvo je otvoreno za saradnju sa svima koji znanjem i iskustvom mogu da pomognu. Već smo potpisali i sporazume o saradnji sa više strukovnih udruženja, koja će zajedno sa nama raditi na izradi najvažnijih strateških dokumenata. Takođe verujem da je novi investicioni ciklus prilika i za naše inženjere koji će imati mogućnost da rade na novim projektima, jer nas očekuje izgradnja novih hidroelektrana, gasnih elektrana, novih kapaciteta koji koriste OIE, kao i prvi koraci u razvoju vodoničnih tehnologija, koje će biti poseban deo Strategije razvoja energetike.

U mandatu ministra građevinarstva postigli ste veliki uspeh u podizanju rejtinga Srbije na Doing Business listi, pritom blisko sarađujući sa privatnim sektorom gde, na primer, kompanije okupljene u FIC, imaju ekspertizu u ovoj oblasti. Koje su teme danas u fokusu vašeg rada kada govorimo o unapređenju poslovne klime?

Već dugo radimo zajedno sa poslovnim udruženjima i međunarodnim finansijskim institucijama na unapređenju poslovnog ambijenta, a najveći uspeh svakako je uvođenje e-dozvole, zahvaljujući kojoj je Srbija danas 9. u svetu po ovom kriterijumu na Doing Business listi Svetske banke. Sa tom reformom pokrenuli smo ili otkočili mnoge investicije i gradnju, doprinoseći i većem ekonomskom rastu.

Kad govorimo o resoru energetike, cilj nam je da, po uzoru na e-dozvole, imamo potpuno digitalizovane procedure i u energetici, ali i da učinimo efikasnijim procedure za dobijanje priključka na elektromrežu. Ova procedura, prema analizama Svetske banke, trenutno traje 125 dana, a naš cilj je da traje najviše 50 dana i na tome ćemo raditi sa Elektrodistribucijom Srbije.