Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor za poslovno savetovanje u kompaniji Pricewaterhouse Coopers

Najvažnije je da kontinuirano radimo na podizanju svesti o značaju digitalne transformacije i da kroz različite inicijative podsećamo građane i privredu na životne koristi koje im ona donosi. Tu nas očekuje još mnogo posla.

Digitalna transformacija je i pre pandemije bila visoko pozicionirana na agendi NALEDA a u narednom periodu ova privatno-javna asocijacija će nastaviti da podržava razvoj digitalnih servisa i njihovo korišćenje.

„Veoma je važno da podstaknemo privredu da primenom i razvojem novih tehnologija podiže svoju konkurentnost i bude deo inovativne svetske poslovne prakse“, kaže Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor za poslovno savetovanje u kompaniji Pricewaterhouse Coopers .

NALED je zajedno s kompanijom Philip Morris International i uz podršku Vlade Srbije krajem 2020. lansirao StarTech projekat čija je okosnica dodela bespovratnih grantova malim domaćim biznisima koji žele da transformišu svoje poslovanje i uvedu nove i inovativne proizvode i usluge. „Ove godine dodelili smo prvih 29 grantova u ukupnoj vrednosti od 1.000.000 dolara, a u naredne dve godine očekuju nas još dva konkursa. To je novi način podrške razvoju preduzetništva, gde jedna privatna kompanija obezbeđuje sredstva, i želeli bismo da to bude primer i drugima da se na sličan način uključe i podstaknu digitalnu transformaciju naše privrede“, kaže Cvetković. „Drugi važan projekat koji bih izdvojio jeste Mali biznis informator kroz koji želimo takođe da pomognemo malim biznisima da kroz prihvatanje bezgotovinskih plaćanja, uvođenje opcije onlajn prodaje svojih proizvoda i gugl mapiranje, otvore nove prilike za razvoj.“

Kako sada održati ovaj sistem živim i ubrzati ga?

Važno je da država prati proces transformacije kroz digitalizaciju svog rada i procedura. U tome poslednjih godina uspeva jer pored digitalizacije poreskih procedura i uvođenja novih usluga na portalu eUprava, u poslednjih godinu dana uspostavljena je i elektronska procedura javnih nabavki i tokom ove godine oglašeno je više od 88.000 postupaka i započeto 36.000. Sada se ubrzano na radi na pripremama za početak primene eFiskalizacije i sistema eFaktura, gde NALED pomaže privredi i javnom sektoru kroz seriju obuka koje organizujemo, kao i kroz tek pokrenutu Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje gde želimo da podržimo i do 25.000 malih biznisa da uz nabavku kase dobiju i POS terminale odnosno nabave savremene „2-u-1“ uređaje. Najvažnije je da kontinuirano radimo na podizanju svesti o značaju digitalne transformacije i da kroz različite inicijative podsećamo građane i privredu na životne koristi koje im ona donosi. I tu nas očekuje još mnogo posla. Rezultati istraživanja koje je NALED sproveo pokazuje da se građani iz ruralnih sredina teže odriču šaltera – čak 40% izjasnilo se da nema nameru da koristi usluge eUprave.

Uz podršku Evropske unije pokrenuli smo projekat uspostavljanja Indeksa lokalne e-uprave koji će nam omogućiti da analiziramo nivo razvijenosti lokalnih administracija i ocenimo njihovu sposobnost da pružaju elektronske usluge

Ima glasova da nam u ovom trenutku nije potreban veoma skup proces e fiskalizacije. Šta je vaše mišljenje?

Elektronska fiskalizacija je pitanje da li želimo da pratimo trendove u razvoju tehnologija i izgradimo efikasan sistem nadzora, uz istovremeno velike koristi koje to donosi gradjanima. Postojeći sistem fiskalizacije je uveden pre više od 15 godina i tehnološki je zastareo. eFiskalizacija donosi i početni trošak zamene opreme i dobro je što je država obezbedila subvencije, ali zapravo na duži rok ona donosi višemilionsku uštedu privredi, jer prosečan godišnji trošak održavanja i korišćenja starih fiskalnih kasa iznosi oko 120 evra, ne računajući troškove skladištenja i arhiviranja računa i dokumentacije. Kada novi sistem bude započeo sa radom, neće više biti godišnjih plaćanja servisiranja kasa, a kao fiskalne uređaje privrednici će moći da koriste svoje mobilne telefone, računare i tablete. Pored toga, primena novog modela fiskalizacije obezbediće značajnu uštedu vremena, ali i drastično smanjiti potrošnju papira, što je važan korak u pravcu očuvanja životne sredine.

Koliko smo institucionalno spremni da nastavimo sa daljom ubrzanom digitalnom transformacijom? Šta je po vašem mišljenju sledeća oblast u kojoj je potrebno napraviti radikalan pomak?

Naše istraživanje sprovedeno među predstavnicima lokalnih administracija pokazalo je da se stariji službenici nešto teže prilagođavaju promenama i da ne žele da se usavršavaju. Iako sa mlađima to nije slučaj, usled preopterećenosti poslom i oni lako gube entuzijazam. Pored toga, proces digitalizacije dodatno usporava i nedovoljna informisanost građana, posebno među starijom populacijom. Ovo je razlog više da se još snažnije posvetimo popularizaciji elektronskih usluga među lokalnim stanovništvom, jer konkretne rezultate možemo očekivati samo i ukoliko digitalizacija zaživi u svim sferama društva.

Pre Covid-19 imali smo nekoliko istraživanja koja su se pokazivala da mala i srednja preduzeća nemaju nameru da uđu u ovaj proces. A onda je kovid učinio da su, sudeći po nekim novim istraživanjima, oni koji su zakasnili, bili gotovo izbrisani sa tržišta. Kakvi danas stavovi preovlađuju među kompanijama?

Iako su pre izbijanja krize izazvane pandemijom mala i srednja preduzeća ulaganja u digitalizaciju doživljavala kao suvišan trošak, čini se da to više nije dominantno mišljenje. Sudeći po NALED-ovoj anketi koja je nedavno sprovedena među poslovnom zajednicom, svaki drugi privrednik ističe da radije bira elektronske usluge kao način za obavljanje administrativnih poslova, a preko 80% ih pozitivno ocenjuje. Kada je reč o elektronskoj trgovini, broj radnji i preduzeča koje vrše prodaju preko internet prodavnice gotovo je dupliran tokom prošle godine. Da mala i mikro preduzeća i preduzetnici pokazuju želju da modernizuju svoje poslovanje, dokazuje i interesovanje za kampanju Mali biznis informator koji sm lansirali u pet gradova. Planirali smo da obiđemo najmanje 500 malih biznisa, ali sigurni smo da će ih zbog interesovanja za uvođenje bezgotovinskih plaćanja i onlajn prodaje biti mnogo više.

Mnoge javne uprave su takođe u veoma kratkom periodu počele da nude relativno širok dijapazon e usluga. Šta su danas pokretači koji podstiču dalji razvoj e-uprave na lokalnom nivou, a šta su izazovi?

Od osnivanja Kancelarije za IT i eUpravu, država je mnogo uložila u razvoj elektronskih usluga i izazov leži u spremnosti lokalnih samouprava da se prilagode novinama. Kako bismo utvrdili kojim sredinama je pomoć najpotrebnija i mapirali potrebe i izazove različitih gradova i opština, uz podršku Evropske unije pokrenuli smo projekat uspostavljanja Indeksa lokalne e-uprave (LEI). U okviru ovog indeksa analiziraćemo nivo razvijenosti lokalnih administracija i oceniti njihovu sposobnost da pružaju elektronske usluge na osnovu njihove tehničke opremljenosti, IT osposobljenosti, osposobljenosti službenika, kapaciteta korisnika usluga i drugih kriterijuma. Onda ćemo znati sa kojim se izazovima tačno suočava koja lokalna samouprava i pomoći im da prevaziđu poteškoće.

Kroz tek pokrenutu Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje želimo da podržimo i do 25.000 malih biznisa da uz nabavku kase dobiju i POS terminale odnosno nabave savremene „2-u-1“ uređaje

Koliko su silom prilika građani postali digitalno pismeni i gde vidite glavne „džepove“ gde je potrebno unaprediti digitalne veštine?

Pandemija korona virusa i rad od kuće sigurno su uticali u velikoj meri na građane da promene neke stare navike i većinu poslova počnu da završavaju onlajn. Međutim, iako je prema našem istraživanju dve trećine građana upoznato sa mogućnostima e-uprave, samo 14% njih administrativne poslove završava onlajn. Kako bismo ohrabrili ljude da postanu e-građani, početkom godine pokrenuli smo i istoimeni projekat i u skoro 140 lokalnih samouprava otvorili namenske šaltere na kojima se gradjani mogu obratiti za podršku u kreiranju naloga na portalu e-uprave.

Jedna od vaših velikih tema je digitalizacija zdrastva. Odakle u ovom procesu treba početi, i kako u tom procesu obezbediti bezbednost ličnih podataka?

Jedna od prvih i ključnih aktivnosti u oblasti digitalizacije zdravstva sada je donošenje Programa i akcionog plana za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu, čiji se nacrt nalazi na javnoj raspravi i nakon toga ćemo znati u kojem pravcu će se kretati digitalizacija. Osnovni principi su da digitalizujemo usluge i da objedinimo podatke o pacijentu u okviru eKartona. NALED svojim preporukama doprinosi ovom procesu, a pitanje bezbednosti ličnih podataka identifikovano je kao prioritet i u samom cilju programa. Izuzev u kontekstu digitalizacije zdravstva, bezbednost podataka jedna je od tema kojoj i u drugim oblastima pristupamo sa mnogo pažnje. Tokom 2019. i 2020. uradili smo analizu informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti koja prikazuje stanje stvari na lokalu. Takođe, zaštita ličnih podataka jedna je od osnovnih ciljeva LEI projekta, a ovu temu uključićemo u kurikulum za obuke koje ćemo organizovati za lokalne samouprave i nevladine organizacije.

Potpis u klaudu je još jedna od tema koju ste stavili na dnevni red. Kakav je redosled koraka u ovoj oblasti potreban da bismo došli do željenog cilja?

Zakon o elektronskom poslovanju iz 2017. omogućio je korišćenje elektronskog potpisa u klaudu, što je pre toga bilo izvodljivo samo putem kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Sada građani mogu da se prijave kod provajdera i koriste svoj potpis, što je drastično olakšalo korišćenje usluga elektronske uprave. Kada je reč o rezultatima u praksi, novina je da se nedavno sertifikovala i Kancelarija za IT i eUpravu. Ono što nas očekuje u narednom periodu jeste da i svi ostali portali javne uprave počnu da prihvataju potpis u klaudu te da se povežu sa portalom eUprava, kako bi ova usluga mogla da zaživi u punom kapacitetu. Zahvaljujući tome, u skorijoj budućnosti više neće biti neophodni čitači pametnih kartica i komplikovane procedure kako bismo bili u mogućnosti da lako i brzo elektronski potpisujemo dokumenta ili pristupamo željenim elektronskim servisima.