Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski...

Uroš Đorđević, Account Executive, Dell Technologies

Začetnici nove ere digitalnih tehnologija

Dell Technologies, korporacija koja je orijentisana ka...

Ana Toskić Cvetinović, Executive Director, Partneri za demokratske promene Srbija

Vladavina prava je imperativ

Partneri Srbija su organizacija posvećena unapređenju vladavine...

Počela izgradnja nemačke fabrike PWO u Čačku

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad položila je kamen temeljac za izgradnju nove fabrike u Čačku PWO Group, zajedno...

Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave otvoreno za posetioce

Park Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave zvanično je otvoren za posetioce. Otvaranju je prethodila revitalizacija Spoljnog dvorišta tvrđave...

Koncept Mercedes-AMG PureSpeed

Afalterbah.  Uzbudljiv, pun energije i oduzima dah – Mercedes-AMG PureSpeed koncept je glavna atrakcija uoči Formule 1™ Velike nagrade...

Savet EU usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji, prvi te vrste u svetu

Savet Evropske unije usvojio je Akt o veštačkoj inteligenciji, prvi takav zakon u svetu koji, ako se na njega...

Članice Evropske unije odobrile reformu tržišta električne energije

Članice Evropske unije odobrile su reformu tržišta električne energije u EU, kao odgovor na energetsku krizu povezanu sa ratom...

Prof. dr Vladimir Popović, dekan, Mašinski fakultet

Ovo je vreme inženjerstva

Jedna od naših najvažnijih visokoškolskih ustanova ove godine u oktobru slavi 75 godina postojanja. Rođendan dočekuju sa dva velika državna priznanja, Svetosavskom nagradom i Sretenjskim ordenom, koja ih obavezuju da i dalje napreduju

Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti, na Mašinskom fakultetu se permanentno radi na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih. Zato i ne čudi što se nalaze u samom vrhu svih fakulteta u Srbiji po procentu zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju svršeni studenti.

Iako se mehanika i nauka o mašinama na Univerzitetu u Beogradu izučava 150 godina, Mašinski fakultet ove godine u oktobru slavi 75 godina postojanja. Sa kakvim rezultatima i planovima dočekujete rođendan?

Najpre želim da se zahvalim na interesovanju za aktivnosti i razvoj Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mi se ponosimo našom tradicijom i rezultatima u prošlosti, ali baš zbog toga i u ovoj godini velikih jubileja moramo biti na visini zadatka u svim segmentima rada. Ovo je prva godina rada novog rukovodstva, pa je normalno i da se pojavila nova energija. Prethodnu godinu je obeležilo izvanredno interesovanje studenata za upis na sve studijske programe našeg fakulteta, nastavak sjajnih rezultata naših studentskih timova, a posebno tima Beoavia, nastavak izgradnje novog identiteta fakulteta i povećana aktivnost na međunarodnim projektima. Ali uvek treba da imamo u vidu to da u kući sa tradicijom ništa niti počinje niti se završava sa nama i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće – Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Brojne investicije u Srbiji dovele su do toga da se na vašem fakultetu traži mesto više, ali to nije jedini razlog. Dobrim delom ste i sami tome doprineli, zar ne? Menjali ste se, prilagođavali novim tehnologijama? Koji se studijski programi trenutno najviše traže na osnovnim, a koji na master studijama?

Na tome se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, išle na ruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata, pa je prosečna srednjoškolska ocena naših brucoša ove godine 4,41, a oko 60% novih studenata su gimnazijalci. Permanentno radimo na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih.

Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi

Prilagođavamo se tržištu, ali još više razvoju novih tehnologija. Na osnovnim studijama imamo samo dva studijska programa – Mašinsko inženjerstvo (ukupno 620 mesta) i Informacione tehnologije u mašinstvu (60 mesta). Za ovaj drugi studijski program imamo veće interesovanje, kada se uzme u obzir broj prijavljenih kandidata na jedno budžetsko mesto, ali je i broj mesta mali (20). Kada je reč o popularnosti naših studijskih modula (master studije), tradicionalno najveći broj studenata se upisuje na termotehniku, proizvodno mašinstvo koje uključuje i veštačku inteligenciju, robotiku, inteligentne tehnološke sisteme, procesnu tehniku, industrijsko inženjerstvo, automatsko upravljanje, itd.

Nekada su studenti molili profesore da im pomognu u nalaženju posla, danas kompanije, i strane i domaće, dolaze kod vas da nude zaposlenje studentima. To nije došlo preko noći? Mnogo se radilo na tome?

Tome je najviše doprinelo povećanje ponude kvalitetnih poslova za inženjere, kao i povećanje zarada u kontinuitetu, posebno poslednjih pet godina. Veliki broj visokotehnoloških kompanija je otvorio svoje razvojne centre u našoj državi, što je ključno za budući razvoj. Jako retko dobijamo upite da nekom našem studentu pomognemo u pronalaženju posla.

Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi, čak i sa onima koje na prvi pogled imaju malo dodira sa tradicionalnim mašinstvom. Na tome stalno radimo, ništa ne dolazi samo od sebe. Nalazimo se u samom vrhu svih fakulteta u Republici Srbiji, kada se kao kriterijum uzme procenat zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju studenti kada završe fakultet.

Dualno obrazovanje je skoro uvedeno u sistem visokog školstva. Možete li nam reći šta su njegove specifičnosti, dobre strane i kako se do sada pokazao ovaj model obrazovanja?

Svaki novi model ima svoje prednosti i nedostatke, pa i model dualnog obrazovanja, zbog čega je potrebno da protekne određeno vreme njegove primene da bi doneli konačne zaključke. Iako podržavamo uvođenje dualnog obrazovanja u sistemu visokog školstva, mi nismo još akreditovali studijski program po tom sistemu, ali sa nekoliko velikih komanija (ZF, Bosch, Brose) intenzivno radimo na njegovom razvoju na master studijama.

Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi

Specifičnost je da se mora obezbediti kvalitetna nastava na fakultetu, ali i paralelno u kompaniji, kao i veći broj kompanija koje su zainteresovane za jedan studijski program. Time studentima omogućavamo širi izbor poslova u budućnosti. 

U bogatu zbirku priznanja nedavno ste dodali Svetosavsku nagradu i Sretenjski orden. Ukazana vam je velika čast, ali uz nju ide i velika odgovornost da nastavite istim putem i da budete još bolji?

Tako je, velika čast, ali i velika obaveza je dobiti dva tako visoka odlikovanja od svoje države. Smatram da smo svojim radom prethodnih decenija to i zaslužili, ali pred nama je i zadatak da dalje napredujemo. Jer samo tako možemo biti, kako kaže naš moto „Korak ispred svih“.

Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, Mašinski fakultet i dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas na njemu postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada, kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke.

Mnogi srednjoškolci ovih dana biraju šta će studirati. Imate li neki savet za sve njih, a posebno za one koji razmatraju mogućnost da upišu Mašinski fakultet?

Vreme u kome živimo je vreme inženjerstva i to je činjenica koja nam ide na ruku. Zadatak naše generacije profesora i ove uprave je da sve te mogućnosti iskoristi na pravi način. Našim budućim studentima mogu da poručim da je upis na Mašinski fakultet pravi izbor. Na taj način upisuju fakultet koji će ih naučiti kako da razmišljaju, ali i koji će im obezbediti siguran posao, dobru zaradu, ali i posao u svojoj zemlji. Poslednjih nekoliko godina jako mali procenat naših diplomaca odlazi van Srbije, što je važno za fakultet, ali još više za našu državu. Verujem da je to pravi zalog za budućnost.

Pročitajte još...

Pobednički tim Ekonomskog fakulteta posetio Ball packaging u Beogradu

Pobednički tim Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je osvojio prvo mesto na takmičenju 17 timova iz poslovne analitike na poslovnoj školi prestižnog Univerziteta u...

Ivana Radić Milosavljević, docent na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka

Nisu sve partije desnice istomišljenici

Ishod izbora za EP verovatno neće doneti dramatičan zaokret u politici EU, posebno u spoljnom delovanju, ali bi mogao da oteža postizanje konsenzusa o...

dr Ratko Ristić, redovni profesor, Prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu

Srbija nema ekološki suverenitet

Srbija je primer zemlje u kojoj ugrožavanje životne sredine i javnog zdravlja predstavlja posledicu loših političkih odluka, slabosti ekonomije, korupcije i slabih standarda zaštite...

Mihail Arandarenko Ph.D., Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Korisno, ali skromno

Otvoreni Balkan nema kapacitet da reši problem oskudice radne snage, ali može da ga nešto ublaži. Koristi od migracije biće relativno ravnomerno raspoređene između...

Univerzitet u Beogradu postao deo najvećeg svetskog naučnog projekta u CERN-u

Univerzitet u Beogradu i Evropska organizacija za nuklearno istraživanje CERN zaključili su u Ženevi Memorandum o razumevanju, čime je beogradski Univerzitet postao deo najvećeg...

Prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Vratiti dignitet nastavniku

Predlozi izneti u našoj Platformi su izvodljivi u kratkom roku, ne zahtevaju nikakve krupne i dugotrajne reforme i mogu dovesti do krupnog i vidljivog...

Studenti iz Srbije dvostruki svetski šampioni u debati

Studenti iz Srbije su postali prvaci sveta u dve od tri kategorije na Svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Vijetnamu, saopštila je nevladina organizacija Otvorena...

Tri mlade naučnice iz Srbije dobitnice priznanja Žene u nauci

Ani S. Dobrota, Isidora Kešelj i Milica Radaković dobitnice su priznanja "Žene u nauci" za 2023. godinu, koja su svečano dodeljena u Vladi Srbije. Ana...