Jedna od naših najvažnijih visokoškolskih ustanova ove godine u oktobru slavi 75 godina postojanja. Rođendan dočekuju sa dva velika državna priznanja, Svetosavskom nagradom i Sretenjskim ordenom, koja ih obavezuju da i dalje napreduju
Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti, na Mašinskom fakultetu se permanentno radi na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih. Zato i ne čudi što se nalaze u samom vrhu svih fakulteta u Srbiji po procentu zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju svršeni studenti.
Iako se mehanika i nauka o mašinama na Univerzitetu u Beogradu izučava 150 godina, Mašinski fakultet ove godine u oktobru slavi 75 godina postojanja. Sa kakvim rezultatima i planovima dočekujete rođendan?
Najpre želim da se zahvalim na interesovanju za aktivnosti i razvoj Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mi se ponosimo našom tradicijom i rezultatima u prošlosti, ali baš zbog toga i u ovoj godini velikih jubileja moramo biti na visini zadatka u svim segmentima rada. Ovo je prva godina rada novog rukovodstva, pa je normalno i da se pojavila nova energija. Prethodnu godinu je obeležilo izvanredno interesovanje studenata za upis na sve studijske programe našeg fakulteta, nastavak sjajnih rezultata naših studentskih timova, a posebno tima Beoavia, nastavak izgradnje novog identiteta fakulteta i povećana aktivnost na međunarodnim projektima. Ali uvek treba da imamo u vidu to da u kući sa tradicijom ništa niti počinje niti se završava sa nama i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće – Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Brojne investicije u Srbiji dovele su do toga da se na vašem fakultetu traži mesto više, ali to nije jedini razlog. Dobrim delom ste i sami tome doprineli, zar ne? Menjali ste se, prilagođavali novim tehnologijama? Koji se studijski programi trenutno najviše traže na osnovnim, a koji na master studijama?
Na tome se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, išle na ruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata, pa je prosečna srednjoškolska ocena naših brucoša ove godine 4,41, a oko 60% novih studenata su gimnazijalci. Permanentno radimo na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih.
Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi
Prilagođavamo se tržištu, ali još više razvoju novih tehnologija. Na osnovnim studijama imamo samo dva studijska programa – Mašinsko inženjerstvo (ukupno 620 mesta) i Informacione tehnologije u mašinstvu (60 mesta). Za ovaj drugi studijski program imamo veće interesovanje, kada se uzme u obzir broj prijavljenih kandidata na jedno budžetsko mesto, ali je i broj mesta mali (20). Kada je reč o popularnosti naših studijskih modula (master studije), tradicionalno najveći broj studenata se upisuje na termotehniku, proizvodno mašinstvo koje uključuje i veštačku inteligenciju, robotiku, inteligentne tehnološke sisteme, procesnu tehniku, industrijsko inženjerstvo, automatsko upravljanje, itd.
Nekada su studenti molili profesore da im pomognu u nalaženju posla, danas kompanije, i strane i domaće, dolaze kod vas da nude zaposlenje studentima. To nije došlo preko noći? Mnogo se radilo na tome?
Tome je najviše doprinelo povećanje ponude kvalitetnih poslova za inženjere, kao i povećanje zarada u kontinuitetu, posebno poslednjih pet godina. Veliki broj visokotehnoloških kompanija je otvorio svoje razvojne centre u našoj državi, što je ključno za budući razvoj. Jako retko dobijamo upite da nekom našem studentu pomognemo u pronalaženju posla.
Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi, čak i sa onima koje na prvi pogled imaju malo dodira sa tradicionalnim mašinstvom. Na tome stalno radimo, ništa ne dolazi samo od sebe. Nalazimo se u samom vrhu svih fakulteta u Republici Srbiji, kada se kao kriterijum uzme procenat zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju studenti kada završe fakultet.
Dualno obrazovanje je skoro uvedeno u sistem visokog školstva. Možete li nam reći šta su njegove specifičnosti, dobre strane i kako se do sada pokazao ovaj model obrazovanja?
Svaki novi model ima svoje prednosti i nedostatke, pa i model dualnog obrazovanja, zbog čega je potrebno da protekne određeno vreme njegove primene da bi doneli konačne zaključke. Iako podržavamo uvođenje dualnog obrazovanja u sistemu visokog školstva, mi nismo još akreditovali studijski program po tom sistemu, ali sa nekoliko velikih komanija (ZF, Bosch, Brose) intenzivno radimo na njegovom razvoju na master studijama.
Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u našoj državi
Specifičnost je da se mora obezbediti kvalitetna nastava na fakultetu, ali i paralelno u kompaniji, kao i veći broj kompanija koje su zainteresovane za jedan studijski program. Time studentima omogućavamo širi izbor poslova u budućnosti.
U bogatu zbirku priznanja nedavno ste dodali Svetosavsku nagradu i Sretenjski orden. Ukazana vam je velika čast, ali uz nju ide i velika odgovornost da nastavite istim putem i da budete još bolji?
Tako je, velika čast, ali i velika obaveza je dobiti dva tako visoka odlikovanja od svoje države. Smatram da smo svojim radom prethodnih decenija to i zaslužili, ali pred nama je i zadatak da dalje napredujemo. Jer samo tako možemo biti, kako kaže naš moto „Korak ispred svih“.
Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, Mašinski fakultet i dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas na njemu postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada, kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke.
Mnogi srednjoškolci ovih dana biraju šta će studirati. Imate li neki savet za sve njih, a posebno za one koji razmatraju mogućnost da upišu Mašinski fakultet?
Vreme u kome živimo je vreme inženjerstva i to je činjenica koja nam ide na ruku. Zadatak naše generacije profesora i ove uprave je da sve te mogućnosti iskoristi na pravi način. Našim budućim studentima mogu da poručim da je upis na Mašinski fakultet pravi izbor. Na taj način upisuju fakultet koji će ih naučiti kako da razmišljaju, ali i koji će im obezbediti siguran posao, dobru zaradu, ali i posao u svojoj zemlji. Poslednjih nekoliko godina jako mali procenat naših diplomaca odlazi van Srbije, što je važno za fakultet, ali još više za našu državu. Verujem da je to pravi zalog za budućnost.
