Mapa sajta

Violeta Jovanović, Izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže

Jednake šanse za žene i muškarce

Iako su žene obrazovaniji deo srpskog stanovništva, one se suočavaju sa većom nezaposlenošću, nižim zaradama i diskriminacijom. Da bi se ova statistika menjala u korist rodne ravnoteže, potreban je zajednički napor svih činilaca: države, preduzeća, politike, medija i samih žena koje bez treba da se bore za svoja prava.

Posledice tradicionalnog vaspitanja i patrijarhalnog društva najviše trpe žene u unutrašnjosti i na selu, ali ih osećaju i obrazovane i zaposlene žene od kojih se očekuje da se dominantno brinu o porodici i deci, što ih ograničava u napredovanju i postizanju jednakosti, kaže Violeta Jovanović, Izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže.

Uslovi pandemije su pojačali rodne stereotipe, jer su zbog prestanka rada škola i vrtića, roditelji, a kod nas pretežno majke, primorane da se posvete porodici na teret posla i da u kući rade još jednu smenu za koju nisu plaćene, a često ni vrednovane, navodi naša sagovornica.

I pre pandemije, prepreke ka većem učešću žena na pozicijama od uticaja u javnom i privatnom sektoru dolaze od društveno nametnutog tereta van posla i postizanja ravnoteže između poslovnih i porodičnih obaveza. Nedostaje i veća podrška javnih ustanova za negu dece, kao i lična ambicije usled patrijarhalnog vaspitanja jer se smatra da karijera ugrožava porodične obaveze za koje su žene tradicionalno predodređene, primećuje Jovanović.

„O problemu rodnog jaza u domaćinstvu govori i prva ekonomska studija o neplaćenom radu, koja je pokazala da su žene dvostruko više opterećene kućnim poslovima i brigom o deci i starima. Pandemija sa kojom se ceo svet suočava dodatno je opteretila žene dodatnim poslovima, iako su baš one često na prvim linijama borbe protiv virusa, u bolnicama, apotekama i supermarketima“, kaže izvršna direktorka NALED.

„Zato onim što radimo u NALED-u i Etno mreži nastojimo da gradimo društvo jednakih šansi u kojem i žene i muškarci imaju sve prilike da se razvijaju, afirmišu i ostvare ono što u životu žele.“

Inicijativa 1000žena koju sprovodi Etno mreža u saradnji s Koordinacionim telom i NALED-om, predstavlja odličan primer međusobne podrške

Mnogi veruju da će ovo biti trajna promena koja će poništiti sve pobede feminističkog pokreta. Šta vi mislite o tome?

Verujem da nijedna promena pozitivna ili negativna, nije trajna i sigurna sam da se i ovaj korak unazad može prevazići radom na razvoju svesti društva o potrebi rodne jednakosti i većom spremnošću žena da se zauzmu za sebe u svojoj porodici, u radnom kolektivu i u društvu. Zapazila sam pre par meseci sjajnu kampanju UN women i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koja podstiče ravnomernu podelu brige o deci i zajedničko roditeljstvo. Kampanja je nazvana “#PolaPola – Briga nije (samo) ženski posao” i poziva na priznavanje i ravnopravnu raspodelu neplaćenih poslova staranja oko dece i porodice. Važan aspekt ove kampanje je da ohrabri i motiviše muškarce da se više uključe u brigu o deci od najranijeg uzrasta, i shvate da nisu pomažući članovi domaćinstva već ravnopravni učesnici. U tom smislu, u okviru kampanje postavljene su previjalice za bebe u muškim toaletima u pet javnih objekata u zemlji kako bi gradili svest o jednakosti i aktivnom roditeljstvu.

Srpska vlada ima 50% članova koje su žene. Da li vam je do pre neku godinu to delovalo kao nemoguć cilj?

Prethodnih godina su napravljeni pomaci u unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji, uspostavljeno je Koordinaciono telo i institut Poverenika za ovu oblast, uvedene su dobre prakse poput rodnog budžetiranja, programa za prevenciju porodičnog nasilja i jačanje reproduktivnog zdravlja. Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine obuhvata niz mera za poboljšanje položaja Srbije na lestvici Indeksa rodne ravnopravnosti i najavljuje uvođenje rodne kvote od 40% u sastavu organa izvršne vlasti na svim nivoima zajedno sa uvođenjem rodnog budžetiranja. Ova najava predstavlja važan podsticaj za dostizanje rodne ravnopravnosti imajući u vidu da rodne kvote predstavljaju najefikasnije rešenje. Iskustva su pokazala da su zakonske rodne kvote najdelotvornija mera za postizanje rodne ravnoteže zbog čega je zakonom potrebno što pre sistemski urediti ovu oblast.

Ohrabruje sve veći broj žena koje preuzimaju na vodećim pozicijama u Vladi, skupštini i lokalnoj samoupravi i nadam se da će žene kao donosioci odluka doprineti ravnopravnijim javnim politikama koje su dobre ne samo za žene već i za društvo u celini. Da bi se to desilo potrebno je i da žene veruju u sebe i svoje sposobnosti, da vredno rade i da samostalno donose odluke za koje su po funkciji i pred zakonom preuzele odgovornost.

Koliko žene podržavaju žene, a koliko su vojnici svojih partija ili svojih preduzeća kojima rukovode muškarci?

Apsolutno je važno da se žene međusobno umreže kako bi stvorile ekosistem za podršku i ukazivale na prednosti ekonomske samostalnosti žena i njihovog budućeg doprinosa društvu. Udruživanje u sektorske i strukovne asocijacije poput Etno mreže ili Udruženja poslovnih žena, pruža mogućnost za povezivanje i razmenu iskustava kao i priznanja za izuzetnost, dok promocija sportskih i karijernih programa za devojčice pomaže u razvoju ličnosti i svesti o pravu na lični izbor. Uloga porodice i jednakog tretmana muške i ženske dece je zato ključna za dalji razvoj pojedinca i društva u celini. Zanimljiv je i podatak da su uspešne žene preduzetnice u Srbiji često jedina deca u svojim porodicama, čija sigurnost u poslu i osećanje sopstvene vrednosti se kažu zasniva i na pažnji i ohrabrivanju tokom odrastanja.

Nasuprot tome, iako su žene obrazovaniji deo srpskog stanovništva, trenutno je u Srbiji uposleno tek 43,7% žena naspram 56% muškaraca. Čak 71% muškaraca su na rukovodećim pozicijama a pored velikog jaza u zaposlenosti, ostaje i razlika u zaradama u korist muškaraca kao ključnih donosilaca odluka. Da bi se ova statistika menjala u korist rodne ravnoteže, potreban je zajednički napor svih činilaca: države, preduzeća/politike, medija i samih žena koje treba da preuzmu odgovornost za svoju karijeru i da bez ustručavanja u javnosti predstavljaju rezultate svog rada, koje često prepuste muškarcima.

Koje biste iskustvo iz rukovođenja Naledom podelile sa svojim mladim koleginicama koje se tek uspinju na rukovodeće pozicije?

Nastojimo da vodimo primerom, da ističemo dobre uzore i da budemo podrška koleginicama na početku karijere, da im pomognemo da se umreže i izgrade samopouzdanje kao temelj za postizanje jednakosti. Vodimo i programe mentorskog rada i stručnog usavršavanja kako bi se žene na početku karijere osnažile i shvatile da su stvaralački deo društva i zanemaren privredni potencijal čije sposobnosti i znanje mogu značajno da doprinesu našem bržem razvoju. Važan element jednakosti u društvu a tako i u NALED-u su i muškarci koji čine 30% naših zaposlenih i rame uz rame sa koleginicama ostvaruju rezultate najveće javno privatne asocijacije u Srbiji.

Odličan primer međusobne podrške je i inicijativa 1000žena koju sprovodi Etno mreža u saradnji s Koordinacionim telom i NALED-om, a koja okuplja žene u godinama i one na početku karijere koje zajedničkim radom grade uslove za svoju društvenu i ekonomsku afirmaciju. Ova inicijativa je pomogla da se stotine žena radno osposobe i osnaže da nakon godina nezaposlenosti i istiskivanja sa tržišta rada, izgrade veštine izrade rukotvorina i tako sebi stvore kreativan posao iz kojeg ostvaruju prihod. Još važnije, ovom akcijom vratili smo značaj i status rukotvorinama kao nosiocima našeg identiteta i ženama kao čuvarkama kulturnog nasleđa.

U fokusu su nam je izmene propisa koja će omogućiti poslodavcima da legalno i uz minimalnu administraciju angažuju radnike, odnosno onima koji ostaju bez posla

Šta je po vašem mišljenju neophodan preduslov da bismo uspeli da izađemo što manje oštećeni kao privreda i društvo iz ovog perioda?

Neophodno je da nastavimo da razgovaramo i da se čujemo, makar online dok se uslovi ne promene. Potrebno je i da vodimo dijalog u institucijama i negujemo razmenu mišljenja kako bismo brže došli do usaglašenih rešenja za pandemiju i krizu, a zajedno s tim i rodnu jednakost.

Dijalog treba da se nastavi na uspehe u pojednostavljenju procedure za porodiljsko bolovanje, automatskom upisu svojine stečene u braku kao zajedničke, i da iznedri izmene propisa i rodno osetljive javne politike zapošljavanja i rada koja jednako vrednuje muškarce i žene i pruža prilike za ravnopravno učešće žena na rukovodećim pozicijama.

Društvena platforma za osnaživanje žena treba da se uvede u strateška dokumenta i da se primenjuje intersektorski tako da bude sastavni deo svih programa i mera Vlade kako bi se postigao svobuhvatniji efekat. Potrebno je da se o jednakosti uči od malih nogu, kroz obrazovni sistem i javne kampanje koje će decu učiti da jedni druge poštuju. Na javne politike treba nadograditi i programe podrške koji će uvažiti potrebe žena i šire zajednice i ponuditi pažljivo osmišljene mere koje mogu da ostvare ekonomski efekat i pomognu u afirmaciji žena. Važna mera podrške za zaposlene roditelje je i povećanje broja javnih ustanova i niže cene privatnih ustanova za brigu o deci sa fleksibilnim radnim vremenom i tolerantnijim stavom društva prema ženama koje su uspešne i ostvarene u poslu.

Kakvi su prioriteti Naleda u ovom domenu?

Posebnu pažnju NALED-a u ovom periodu ima podrška u zapošljavanju i održavanju zaposlenosti. U fokusu su nam i izmene propisa iz ove oblasti koje će omogućiti poslodavcima da legalno i uz minimalnu administraciju angažuju radnike, odnosno onima koji ostaju bez posla biće omogućen angažman kako bi došli do prihoda. Poseban fokus je na poslovima za pomoć u kući na kojima je angažovano više od 50.ooo žena, koje bi promenom propisa dobile priliku da budu osigurane i ostvare pravo na penziju. Država će ovakvim pristupom svakako biti na dobitku kroz očuvanje prihoda od poreza na zarade i smanjenje socijalnih tenzija zbog rasta nezaposlenosti.

Pročitajte još...

Vesna Kukić Lončarić, Country Manager, JYSK

Vreme je za ekspanziju

JYSK je u fiskalnoj godini 2019/20 ostvario najveći promet jer su mnogi građani ulagali u svoje domove. Novac planiran za putovanja trošen je na...

NALED predstavio Sivu knjigu i 100 preporuka za bolje uslove poslovanja

Uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona, unapređenje sistema prečišćavanja voda i ukidanje naknade za konverziju, nove su prioritetne preporuke NALED-ove Sive knjige birokratskih procedura. Među 10...

En Godfri: Oduševljena sam “zlatnim rukama” žena Srbije

Srbija je divna zemlja puna prelepih predela, bogatog kulturnog nasleđa, a kada imate priliku da je obiđete, upoznate se sa mentalitetom naroda i naučite...

Jelena Bojović, direktorka odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u

Prioritetne preporuke za dan posle

U ovim izazovnim vremenima kada se suočavamo sa posledicama pandemije, a istovremeno moramo da razmišljamo o danu posle i potrebi da imamo što brži...

Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu Danas

Naša uloga je da ljudima govorimo kako stvari stoje

Fokusirani smo na teme od suštinskog značaja za napredak Srbije kao društva, a posebno srpske ekonomije. Otuda naše usmerenje ka temama kao što su...

Dušan Vujović, predsednik Naučnog veća NALED-a

Siva knjiga je autentična slika našeg poslovnog okruženja

Tokom 2020. godine od 100 predloženih preporuka Sive knjige samo dve su sprovedene u celosti i 11 delimično. Iako se ovo može objasniti delovanjem...

Ilija Cerović, v.d. direktora televizije Srbije i glavni i odgovorni urednik obrazovnonaučnog programa RTS

Postigli smo – nemoguće!

Učili smo u hodu, savladavali prepreke, unapređivali proces nastave na daljinu i sve to uz ogromnu podršku timova iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog...

Vladimir Novaković, predsednik UO NALED-a

Nastavak saradnje sa Vladom

Zajednički imenitelj top tri reforme koje će NALED zagovarati iskristalisao se više nego ikad tokom Covid krize. To je digitalizacija procedura, smanjenje sive ekonomije...

Više...

Nj.E. Jahel Vilan, Izraelski ambasador u Srbiji

Prijatelji koji se povremeno ne slažu

Nedavno sam se susreo sa predsednikom Vučićem i bio sam impresioniran i ganut njegovom ličnom posvećenošću komemoraciji Starog sajmišta, i ulozi koju Jevreji vekovima...

Jürgen Schreder, Commercial Counsellor, Advantage Austria

Dualno obrazovanje treba da postane još atraktivnije

With direct investments totalling 2.83 billion euros, Austria is among the top foreign investor countries in Serbia. For Austrian companies, the availability of a...

Nj.E. gđa Čen Bo, ambasadorka NR Kine u Srbiji

Svetu treba solidarnost, a ne podela

Kina je uvek poštovala suverenitet i teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova. Insistiramo na tome da je najbolji način da zainteresovane strane vode dijalog...

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Partnerstvo na duge staze

Pre i posle svega, naš najveći saveznik u privlačenju novih nemačkih investitora upravo su nemačke kompanije koje već rade u Srbiji, a njihovo uspešno...

Vesti

Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom izabrana za članicu, saopšteno je...

U okolini Srebrenice otkriveni zlato, srebro, olovo i cink

Generalni direktor firme "Drina resurs" iz Srebrenice Aleksandar Mišković rekao je na prezentaciji dosadašnjih rezultata geoloških istraživanja, obavljenih na...

Vatikan ponudio da bude domaćin pregovora Rusije i Ukrajine

Šef spoljnopolitičkog odeljenja Katoličke crkve, nadbiskup Pol Ričard Galaher, rekao je za "Mediaset" da je Vatikan ponudio da organizuje...

Poseta ambasadorke Savezne Republike Nemačкe gradu Pirotu

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Кonrad posetila je grad Pirot, gde je pored sastanka sa gradonačelnikom prisustvovala i...

EEA: Zagađenje vazduha najveća opasnost po zdravlje u Evropi

Izloženost takozvanim finim česticama u vazduhu dovela do najmanje 238.000 prevremenih smrti u Evropskoj uniji 2020. godine, saopštila je...