Stanislas Pierret, savetnik za saradnju i kulturu Ambasade Francuske, direktor Francuskog instituta u Srbiji

Tokom kovid 19 Francuski institut je više nego ikada bio oaza frankofone kulture, i simbol slobode u kontekstu pandemije. Ovo divno leto koristimo da kroz različite manifestacije obnovimo stare i uspostavimo nove veze sa širokom publikom i pozovemo ih da nas posete i koriste naše resurse.

Tokom dve duge godine gotovo da nije bilo putovanja. Ipak, poštovaoci Francuskog instituta mogli su tokom tog vremena da virtuelno putuju u Francusku i druže se sa francuskom kulturom.

„Bio je to period kada je Francuski institut više nego ikada bio oaza frankofone kulture, simbol slobode u kontekstu pandemije. Bili smo jedna od prvih ustanova kulture koja je, svesna neophodnosti podrške svim kulturnim akterima, stvaraocima, izvođačima, piscima, i njihovim fanovima, svoje aktivnosti premestila u virtuelnu sferu i još intenzivnije nastavila sa radom na promociji frankofonije i francuskog jezika“, kaže nam na   početku razgovora  Stanislas Pierret (Stanislas Pjere), savetnik za saradnju i kulturu Ambasade Francuske, direktor Francuskog instituta u Srbiji. „Uspeli smo da virtuelno organizujemo naše tradicionalne manifestacije, ali i brojne debate u vezi sa aktuelnim svetskim temama. Prešli smo na časove jezika onlajn, koji su, zahvaljujući našim dinamičnim profesorima, ne samo zadržali kvalitet dotadašnje nastave, već su i privukli još veći broj zainteresovanih širom Srbije.“

Nedavno smo, u okviru francuskog predsedavanja Evropskom unijom, imali prilike da ugostimo veliku akademsku konferenciju na temu budućnosti regionalne saradnje na Balkanu, i evropskih integracija. U svetlu aktuelnog trenutka koje biste poruke konferencije izdvojili?

Konferenciju smo organizovali uz dragocenu pomoć srpskih stručnjaka, ali ideja je bila da ona dobije regionalni karakter, tako da smo uključili predavače iz drugih zemalja, uz veliku podršku evropskih organizacija. Posebno u ovom periodu ruske agresije na Ukrajinu, važno je razgovarati o evropskim pitanjima i o balkanskim zemljama za koje je pitanje pomirenja od presudnog značaja na putu ka Evropskoj uniji. Istakao bih izlaganje o pomirenju turskog predavača Ahmeta Insela koji je govorio o značaju pokušaja poboljšanja odnosa Turske sa Jermenijom i Kiprom.

Pisce Pjera Asulina i Tahar Ben Želuna koji su nedavno gostovali na Molijerovim danima i prisustvovali završnom većanju studenata francuskog jezika za „Gonkurov izbor studenata Srbije“ oduševio je njihov kritički duh i prefinjenost izražavanja na francuskom, kakve su retko sreli na svojim brojnim književnim gostovanjima širom sveta.

Pomirenje je suštinska evropska vrednost. Bitno je izvući pouke iz prošlosti, kao što je to uradila Nemačka. Nemačka i Francuska, nekadašnji neprijatelji, načinili su veliki korak i na osnovama svog pomirenja izgradile Evropsku uniju. Ova konferencija pružila je priliku da se čuju mišljenja stručnjaka, a jedan od bitnih ciljeva njenog organizovanja u okviru francuskog predsedavanja Savetom Evropske unije bilo je buđenje interesovanja mladih za kulturnu i svaku drugu diplomatiju.

U vreme ovog našeg razgovora u toku je bio Festival Francuskog filma koji se održavao na otvorenom. Da li ste sa svim svojim aktivnostima vratili u pre kovid vreme?

Da, želeli smo da ovo divno leto iskoristimo da kroz ovu manifestaciju obnovimo stare i uspostavimo nove veze sa širokom publikom. Projekcije na Kosančićevom vencu i u Silosima, ovim izuzetnim francuskim filmovima, daju jednu novu, kvalitativnu dimenziju ovim prostorima, doprinoseći da ova jedinstvena mesta kulturnog života Beograda dobiju novi sjaj.

Tokom protekle dve godine započeli smo renoviranje naše medijateke u Beogradu, nedavno su završeni prvi radovi i dobili smo novi, atraktivniji ulaz u njen prostor. Pored toga, naš Francuski institut u Novom Sadu se uskoro otvara na novoj lokaciji. Verujemo da će ove promene podstaći još više ljubitelja frankofonije da dolaze, koriste naše bogate sadržaje i prate naše aktivnosti. Naš ogranak u Nišu takođe aktivno radi na promociji francuskog jezika i savremene francuske kulture.

Koliko je učenje francuskog danas popularno u Srbiji. Da li je danas francuski i dalje jezik ljubavi ili jezik koji polaznici iz Srbije žele da savladaju da bi ostvarivali svoje profesionalne ili poslovne ciljeve?

Mada se danas francuski jezik relativno manje uči u školama nego ranije (posebno ako uporedimo sa vremenom, npr. između dva svetska rata), to ne remeti lepotu frankofone slike u Srbiji, jer oni koji krenu da uče francuski u Srbiji dostižu neverovatno visok nivo. O tome su govorili i pisci Pjer Asulin i Tahar Ben Želun koji su nedavno gostovali na Molijerovim danima i prisustvovali završnom većanju studenata francuskog jezika za „Gonkurov izbor studenata Srbije“ (nagrada koju studenti dodeljuju jednoj od 4 knjige iz poslednje selekcije za francuskog Gonkura prethodne godine). Oduševio ih je njihov kritički duh i prefinjenost izražavanja na francuskom, kakve su retko sreli na svojim brojnim književnim gostovanjima širom sveta.

Srednje škole u kojima je uvedena dvojezična francusko-srpska nastava, kao i Francuska škola u Beogradu, rasadnici su frankofonije u Srbiji. Da, francuski ostaje jezik kulture, ljubavi, umetnosti, ali je on sve više i jezik karijere. U Srbiji postoje mnoga francuska preduzeća koja prilikom zapošljavanja daju prednost poznavaocima našeg jezika.

Ogranak „Campus France Serbie“ u Beogradu je vrlo dugo bio zatvoren zbog pandemije. Kakve vesti imate za sve one koji žele da nastave svoje visoko obrazovanje u Francuskoj?

Mobilnost studenata u oba pravca je veoma važna za Francusku. U okviru našeg instituta studenti i njihovi roditelji mogu da dođu u kancelariju Campus France, koja će uskoro dobiti modernije izdanje, i da dobiju sve potrebne informacije i dragocenu pomoć, kao i razne savete oko procedura i upisa ukoliko žele da studiraju u Francuskoj. Jedno vreme studenti nisu fizički mogli da dođu kod nas zbog pandemijskih mera, ali smo uvek održavali kontakt sa njima putem mejla, telefona ili onlajn razgovora. Ove godine je više značajnih francuskih obrazovnih ustanova učestvovalo zajedno sa nama na studentskim sajmovima i namera nam je da što više francuskih univerziteta i renomiranih škola poseti Srbiju, upozna univerzitete – partnere i promoviše svoje studijske programe kod studenata. Univerzitetska saradnja se ostvaruje i kroz zajedničke Erasmus projekte i želja nam je da na ovaj način povežemo što više visokoškolskih institucija, utoliko više što je region Zapadnog Balkana jedan od prioriteta za Francusku u ovoj oblasti.

Svake godine izdvajamo oko 270.000 evra za stipendije i dodeljujemo oko 30 stipendija Vlade Francuske za master 2 nivo ili za doktorate u komentorstvu. Krajem prošle godine je započeo i naš novi projekat Study in France, work in Serbia, kojim želimo da podstaknemo stipendiste i studente koji su samostalno otišli na studije da se nakon boravka i iskustva u Francuskoj vrate i zaposle u Srbiji. Kroz program kratkih naučnih boravaka u Francuskoj „It makes s(ci)ense“ želimo da ojačamo saradnju između naučnih institucija obe zemlje i omogućimo istraživačima iz Srbije da na 15 dana odu u Francusku i posete svoje partnere radi zajedničkih projekata.

Kroz naš novi projekat Study in France, work in Serbia, kojim želimo da podstaknemo stipendiste i studente koji su samostalno otišli na studije da se nakon boravka i iskustva u Francuskoj vrate i zaposle u Srbiji

U aprilu ove godine organizovali smo Srpsko francuski Inovacioni Forum, čiji je cilj upostavljanje saradnje između srpskih i francuskih startapova.

U toku je i poziv za prijavu projekata za program bilateralne naučne saradnje Pavle Savić koji već dugi niz godina  povezuje francuske i srpske laboratorije. U okviru ovog programa od 2003. godine, francuska i srpska strana zajedno su finansirale više od 150 projekata, koji su bili polazna tačka za razvijanje intezivnije saradnje kroz konkurisanje za razne evropske projekte.

Koliko ste uspevali da uprkos izazovima pandemije uspete da očuvate dinamičnu univerzitetsku saradnju?

Nadam se da je pandemija iza nas. Bili smo veoma oprezni, a sada ponovo pokrećemo aktivnosti. Koliko su nam studenti važni pokazuje i činjenica da je studentima bio dozvoljen ulazak u Francusku sve vreme, bez obzira na pandemijske mere i strogu izolaciju. Kad je reč o istraživačima, tu je putovanje bilo zahtevnije, ali zahvaljujući novim tehnologijama kontakt je održan i svi se raduju obnovljenim aktivnostima.

Koliko mladih ljudi godišnje kroz konkurse i stipendije stekne mogućnost da proširi svoja znanja?

Svake godine oko 650 studenata se odluči  da nastavi svoje visokoškolsko obrazovanje u Francuskoj. Naša institucija dodeljuje oko 30 stipendija za dugi boravak, ali postoje i druge stipendije kao što su stipendije samih visokoškolskih ustanova, kompanija, francuskih regiona i opština. Posebno bih izdvojio i stipendiju „Dositeja“ Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije za studiranje u inostranstvu. Studenti koji se odluče za studije u Francuskoj mogu da koriste i ovu stipendiju. Ukoliko je dobiju, mogu da računaju na nju kao dodatnu stipendiju koja može da pokrije troškove upisa na fakultet i socijalnog osiguranja.