Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Srbija korača u susret svim promenama koje savremeni globalni tokovi diktiraju i spremna je da odgovori na sve izazove koje u sferi obrazovanja nameću digitalizacija i četvrta industrijska revolucija

Iako veštačka inteligencija, kao i nove tehnologije, pred sistem obrazovanja i vaspitanja postavljaju nove i velike izazove, one stvaraju i šanse, kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.  Na primer, izazov je pripremiti učenike i studente za poslove budućnosti, a školu i nastavnike za korišćenje novih tehnologija u svom radu i pristupu nastavi u učenju. Baš zato jedan od ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. jeste i unapređivanje nastavnih sadržaja u osnovnim i srednjim školama u skladu sa potrebama uslovljenim napretkom veštačke inteligencije. Stoga, kaže Đukić Dejanović, veštačka inteligencija ima svoje mesto u programima nastave i učenja u okviru predmeta Informatika i računarstvo i Tehnika i tehnologija a osvrt na ovu temu primetan je i u predmetu Digitalni svet.

Digitalni svet je od školske 2020/2021. godine obavezan školski predmet u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja od 1. do 4. razreda osnovne škole. Opšti cilj nastave i učenja u Digitalnom svetu je razvoj digitalnih kompetencija učenika kako bi im se omogućilo da bezbedno i mudro koriste digitalne uređaje za učenje, komunikaciju, saradnju i razvoj algoritamskog mišljenja.

U drugom ciklusu obrazovanja, od petog do osmog razreda osnovne škole postoji obavezan predmet Informatika i računarstvo, koji je uveden od školske 2017/18. godine. Osim toga, učenici od 5. do 8. razreda imaju i obavezan predmet Tehnika i tehnologija.

U srednjem obrazovanju veštačka inteligencija je deo nastavnog plana i programa nekoliko školskih predmeta, uglavnom izbornih. Na primer, u četvrtom razredu gimnazije, pored ostalih izbornih predmeta, učenici mogu da izaberu Savremenu tehnologiju i uče o veštačkoj inteligenciji.

„Kako veštačka inteligencija igra značajnu ulogu u životima ljudi, tako je i pored svih drugih oblasti, i obrazovni sistem prepoznao važnost ovog segmenta razvoja i veštačka inteligencija ima jasno mesto u programima nastave i učenja“, zaključuje Đukić Dejanović.

Koliko je glas nastavnika uključen u reformske procese u obrazovanju?

Rad Ministarstva definiše Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i prateći Akcioni plan i u skladu sa tim i radimo uz konsultaciju sa svim relevantnim činiocima.

Među prioritetima je da obrazovanje učinimo još dostupnijim i da povećamo podršku osetljivim grupama, kao i da darovite i talentovane učenike i studente dodatno podržimo. Nastavićemo da unapređujemo uslove za rad i učenje sprovodeći infrastrukturne projekte za renoviranje i izgradnju vrtića, škola, fakulteta, domova, ali i kroz modernizaciju rada i programa. Ministarstvo, nadležni zavodi, kao i stručna tela nastaviće da budu podrška unapređivanju obrazovanja i nastavne paradigme, kreiranju nove savremene koncepcije škole. To, naravno obuhvata i obuke za nastavnike u najrazličitijim oblastima i njihov cilj je unapređivanje kompetencija zaposlenih u prosveti.

Rezultati PISA istraživanja bili su isti 2003. od 2019 i ne suviše povoljni. Šta vama daje razloge za optimizam da će ovi pokazatelji biti bolji?

PISA testiranje ne može se posmatrati iz perspektive samo jednog ciklusa. Rezultati Pisa istraživanja 2022 objavljeni su u decembru 2023. godine i u tom istraživanju učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje, dok je iz Srbije učestvovalo 6.413 petnaestogodišnjaka iz 183 škole. Oni su rešavali testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Do sada su objavljeni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće ove godine.

Vršnjačko nasilje je složen društveni fenomen koji zahteva angažovanje ne samo obrazovnog sistema, već i sistema socijalne i zdravstvene zaštite, tužilaštva, policije, lokalne zajednice i roditelja

Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.

Iako se prava slika obrazovnog sistema ne stvara samo na osnovu ovog rezultata, na ovaj način dobijamo mogućnost da se poredimo i sa drugim obrazovnim sistemima, a ovo istraživanje treba da nas usmeri kako da napravimo bolje, kvalitetnije i efikasnije obrazovanje.

Masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” je na najbolniji mogući način otvorilo pitanje bezbednosti u školama. Šta je vaše Ministarstvo uradilo da unapredi bezbednost u školama i pruži podršku deci i roditeljima?

Mnogo toga se promenilo, počev od načina na koji je počela ova školska godina. Više smo se posvetili razgovoru o vrlinama i vrednostima sa učenicima, kao i tematskoj nastavi.

Izmenili smo zakonsku regulativu na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi procedure i postupanja u slučajevima nasilja bili jasniji.

Set zakonskih izmena predviđa jačanje vaspitne funkcije škola, kao i realizaciju ranije utvrđenih mera za bolju prevenciju i efikasnije reagovanje i postupanje u slučajevima nasilja u školama. Osim toga, to će doprineti i povećanju odgovornosti svih aktera u školskom životu, ali i proširiti mogućnosti kada je vaspitni rad u pitanju. Novine donose i mogućnost pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole, mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada, skraćene rokove za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika, kao i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole dok se vodi disciplinski postupak. Takođe, predviđena je intenzivnija saradnja i komunikacija svih ustanova koje se bave nasiljem – škole, MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice i drugih.