Akademik Zoran Knežević, predsednik SANU

Verovatno bi se moglo reći da Akademijin raison d’etre  bar u izvesnoj meri može da se poistoveti sa njenim permanentnim aktivnim učešćem u ambicioznom poduhvatu kreiranja savremenog, humanijeg i tolerantnijeg društva, u tom okviru i društvene i političke svesti, i to mnogi vide kao Akademijinu prirodnu, podrazumevajuću obavezu ~ akademik Zoran Knežević

Nema garancije da ćemo u tom nastojanju bar u neko dogledno vreme uspeti, posebno  kada je u pitanju obaranje impresivnog rekorda Galerije SANU iz 1984., ali bismo bar mogli mirne savesti da kažemo da smo učinili napor da svojoj deci ostavimo svet bolji od onoga koji smo nasledili od svojih roditelja, dodaje akademik Zoran Knežević za CorD.

Gospodine Kneževiću, SANU obeležava 100 godina rođenja Miodraga Miće Popovića, velikog slikara, pisca, reditelja i člana Akademije. Uz dve izložbe koje su otvorene, jedna manja u biblioteci SANU i retrospektivna u galeriji Akademije, na koji će još način SANU podsetiti na nasleđe svog uglednog člana?

Dozvolite mi da podsetim vaše čitaoce da Srpska akademija nauka i umetnosti ove godine obeležava sto godina od rođenja dva značajna slikara-akademika, Miodraga Miće Popovića i Milorada Bate Mihailovića. Tim izuzetnim povodom u Galeriji SANU su priređene velike retrospektivne izložbe na kojima je predstavljeno stvaralaštvo dvojice velikih umetnika i prijatelja, buntovnika protiv dogme socrealizma u umetnosti, povezanih između ostalog i pripadnošću poznatoj „Zadarskoj grupi” koju su osnovali sa grupom kolega studenata.  Izložbe prate izvanredni katalozi u izdanju Akademije, pri čemu je onaj koji predstavlja Popovićevo stvaralaštvo pripremila dr Vesna Kruljac, istoričarka umetnosti i docent Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Tokom trajanja izložbe posetioci mogu pogledati kraće odlomke iz Popovićevih filmova, a organizovana su i predavanja dr Kruljac i drugih stručnjaka posvećenih istraživanju i interpretaciji stvaralaštva Miodraga Popovića. Pored izložbi, centralni događaj kojim SANU podseća na nasleđe svog istaknutog  člana predstavlja naučni skup pod radnim nazivom „Polemički aspekti srpskog modernizma posle 1945. sa posebnim osvrtom na delovanje pripadnika ’Zadarske grupe’“, koji se održava u Akademiji 17. i 18. oktobra 2023. godine, a u čijem će fokusu biti osvetljavanje srpskog modernizma iz novog ugla i ponovno vrednovanje doprinosa „Zadarske grupe” našoj likovnoj sceni. Već ste pomenuli i manju, kamernu, izložbu posvećenu Mići Popoviću u Biblioteci Akademije, a SANU je sa Popovićevim delima koje čuva u svojoj zbirci učestvovala na izložbama u drugim galerijama u Beogradu i Kikindi itd.

Retrospektivna izložba u naslovu sadrži i opis “Slikarstvo permanentne pobune”. U slučaju akademika Miće Popovića ta pobuna nije bila samo umetnička, podrazumevala je i angažovan, kritički pogled na događaje u društvu. To nas dovodi do neizbežnog, večnog pitanja kakav treba da bude odnos Akademije i politike?

Mislim da to pitanje treba posmatrati u kontekstu Zakonom o SANU i Statutom Akademije definisanog položaja Akademije kao „najviše naučne i umetničke institucije u Republici Srbiji“, pa onda i takvom određenju odgovarajuće njene uloge u društvu. U širem smislu, taj položaj  određen je i dvojakom prirodom Akademije, odnosno njenom i radnom i počasnom ulogom.

Moglo bi se reći da je u našem naučnom i umetničkom okruženju autoritet SANU neupitan, uvažava se ono što Akademija čini i šta ima da kaže; izvan njega, u političkoj sferi, Akademija se, u skladu sa pomenutim određenjem, retko oglašava, naročito ne oko dnevno-političkih pitanja, jer ona nije organizacija ustrojena poput političke partije koja formira neko mišljenje ili zajednički stav pa ga promoviše u javnosti. Akademija je po svom ustrojstvu skup nezavisnih pojedinaca, intelektualaca koji mogu da imaju, i često i imaju, sasvim različite političke stavove i mišljenja, sa kojima po svom osećanju i potrebi sami, nezavisno od Akademije, pojedinačno ili grupno, izlaze u javnost. U vezi s tim, postavlja se i pitanje u kojoj meri su donosioci društvenih odluka spremni da saslušaju dobronamerne i naučno utemeljene procene i savete svojih vrhunskih naučnika, formirane, između ostalog i kroz nacionalne akademije, ali onda i odgovornosti akademija za savete koje daju.

Dozvolite mi da podsetim vaše čitaoce da Srpska akademija nauka i umetnosti ove godine obeležava sto godina od rođenja dva značajna slikara-akademika, Miodraga Miće Popovića i Milorada Bate Mihailovića

Odnose sa državom i njenim izvršnim organima Akademija održava pre svega putem  otvorenog i konstruktivnog dijaloga,  ali i putem saradnje u svakoj prilici u kojoj kompetencije Akademije mogu da budu od koristi državi i društvu. Pri tome Akademija uvažava različite društvene okvire u kojima delujemo, uz neophodnu političku distancu koja proističe iz potrebe da Akademija bude nezavisna i u službi pre svega opšteg, a ne bilo kojeg partikularnog interesa.

Za predsednika SANU izabrani ste u martu ove godine. Prihvatajući dužnost obećali ste kontinuitet i usmeravanje SANU “ka sigurnim lukama”. Sta biste pomenuli kao svoje prioritete?

Mnogobrojne su obaveze i odgovornosti sa kojima se rukovodstvo Akademije suočava, kao  i poslovi koje svakodnevno obavlja. Ovom prilikom izdvojio bih samo nekoliko najvažnijih aktivnosti koje su u velikoj meri obeležile prve mesece mog mandata.

Pomalo i sticajem okolnosti, novo rukovodstvo SANU je u prvih nekoliko meseci svog mandata, pored  redovnih poslova  u vezi sa obezbeđivanjem uslova za rad i funkcionisanje institucije, najveću pažnju posvetilo unapređenju međunarodne saradnje naše Akademije sa akademijama u regionu, ali i u širem, evropskom i svetskom okruženju, kao i saradnji sa međunarodnim akademijskim asocijacijama, univerzitetima i sl. Ostvareni su brojni kontakti, održano je više sastanaka, imali smo nekoliko poseta i susreta, tako da se može reći da smo neke važne saradnje obnovili, neke unapredili i da sa onim što je nasleđeno na tom planu iz prethodnog perioda, SANU sada može da se pohvali da ima veoma široku međunarodnu saradnju i vidljivost. 

U Akademiji se neprestano odvijaju brojne aktivnosti koje su u fokusu pažnje i angažovanja rukovodstva, održavaju se brojni naučni skupovi, predavanja, tribine i okrugli stolovi, izložbe i koncerti; sve te aktivnosti u punom su zamahu i, dozvolite mi da sa zadovoljstvom istaknem, veoma su kvalitetno pripremljene i dobro posećene. 

U narednoj godini predstoje nam izbori za nove redovne, dopisne i inostrane članove, pa se i Akademija i njeno rukovodstvo u ovom trenutku, kroz niz pripremnih aktivnosti, već pomalo okreću ka tom izazovu i važnom poslu koji nas čeka .

Nastavlja se rad na kapitalnim nacionalnim projektima, kao što su izrada Rečnika SANU i Srpske enciklopedije, koji zahtevaju stalnu brigu i angažman rukovodstva i članova SANU, uskoro se očekuju novi tomovi i knjige; vodi se stalna briga o srpskom jeziku i pismu itd.

U proteklom periodu SANU je odgovarala na brojna aktuelne izazove. Naučnim skupovima davala je doprinos diskusijama o zdravlju, (za vreme kovida), energetici (o mini-hidroelektranama i rudarenju), izjašnjavala se o Kosovu i Metohiji. Treba li Akademija da nastavi tim putem?

SANU je, slobodan sam da ustvrdim, radom i aktivnostima koje je sprovodila u prethodnom periodu, vrednostima koje promoviše i standardima koje primenjuje ostvarila značajne rezultate i postala uzorna, dobro organizovana, funkcionalna ustanova i centar kulturnog, naučnog, umetničkog i, uopšte, intelektualnog života u našoj sredini. Sasvim je onda očigledno da okosnicu programa rada novog rukovodstva SANU čini „racionalan i realno ostvariv kontinuitet rada i aktivnosti Akademije, odnosno upravljanja njenim poslovima, u skladu sa najvišim standardima primerenim našoj kući“. 

U narednoj godini predstoje nam izbori za nove redovne, dopisne i inostrane članove, pa se i Akademija i njeno rukovodstvo u ovom trenutku, kroz niz pripremnih aktivnosti, već pomalo okreću ka tom izazovu i važnom poslu koji nas čeka

Odgovor na Vaše pitanje je, dakle, jednostavno – da: Akademija treba da nastavi, a to i čini, da nastavi istim putem i odgovara na aktuelne izazove, uz dodatno neophodno pojašnjenje – tamo gde za dati problem ima potrebne kompetencije i gde realno i konstruktivno može da doprinese njegovom rešavanju.

Posle tragičnih događaja u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Srbiji se govori o krizi obrazovanja i poremećenom sistemu vrednosti koji se, velikim delom, razvija u tokom školovanja. Šta biste Vi rekli o stanju obrazovnog sistema u Srbiji?

Srpska akademija nauka i umetnosti veoma mnogo pažnje posvećuje obrazovanju, o čemu, između ostalog, svedoči i činjenica da u okviru Akademije aktivno rade Akademijski odbor za obrazovanje i Akademijski odbor za visoko obrazovanje. U kontekstu Vašeg pitanja najbolji odgovor, kome  lično nemam šta da dodam,  dat je pre dve godine kada je u SANU održan veliki naučni skup pod naslovom „Obrazovanje: stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije“.

Na skupu je predstavljena iscrpna publikacija sa ključnim podacima o stanju obrazovanja u Srbiji,  definisane su preporuke za unapređivanje obrazovanja u Srbiji koje su zatim dostavljene javnosti i svim relevantnim državnim organima, nacionalnim telima i institucijama u obrazovanju,  a objavljen je i  Zbornik radova sa transkriptom autorizovanih diskusija sa skupa. Da pomenem još i da je više predavanja i tribina održanih u SANU u poslednje vreme takođe bilo posvećeno raznim aktuelnim obrazovnim temama, organizovano je nekoliko izložbi sa obrazovnom tematikom u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Vraćajući se na izložbu slika Miće Popovića, navodi se podatak da je pola miliona ljudi videlo njegovu izložbu 1984, čime je postavljen rekord Galerije SANU. U vremenu kada se mnogo govori i o potrebi redefinisanja kulturnog obrasca, naročito među mladima, šta je potrebno učiniti da taj rekord iz 1984. bude oboren?

Verovatno bi se moglo reći da Akademijin raison d’etre  bar u izvesnoj meri može da se poistoveti sa njenim permanentnim aktivnim učešćem u ambicioznom poduhvatu kreiranja savremenog, humanijeg i tolerantnijeg društva, u tom okviru i društvene i političke svesti, i to mnogi vide kao Akademijinu prirodnu, podrazumevajuću obavezu. Verovatno će se mnogi složiti i sa konstatacijom da je našem društvu potrebna radikalna promena vladajućeg  kulturološkog obrasca, ako ne i „osmišljavanje potpuno novog sveta“ – da parafraziram reči  mog uvaženog prethodnika na mestu predsednika SANU, akademika Vladimira S. Kostića. Ne bih mogao reći da pouzdano znam šta i kako treba u tom smislu konkretno činiti, ali sam siguran da bi to, bar u načelu, morao da bude  cilj kome težimo svi, uključujući i Akademiju. Nema garancije da ćemo u tom nastojanju bar u neko dogledno vreme uspeti, posebno  kada je u pitanju obaranje impresivnog rekorda Galerije SANU koji pominjete, ali bismo bar mogli mirne savesti da kažemo da smo učinili napor da svojoj deci ostavimo svet bolji od onoga koji smo nasledili od svojih roditelja.