Nada Knežević, direktorka Predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji

Čvrsto uspostavljene veze između privrednika, ali i podrška koju su im nesebično pružale privredne komore i konzulati omogućili su da nijedan dogovoreni posao srpskih privrednika ne trpi, čak i u najtežim fazama pandemije. Rezultati trgovinske razmene i potencijalne investicije o tome rečito govore.

Iako se tokom kovid 19 saradnja između srpskih i austrijskih kompanija obavljala na način koji je daleko od uobičajenog zahvljujući maksimalnom angažovanju preduzeća očuvan je postignut nivo poslovne saradnje. Tako je pad trgovinske razmene tokom 2020. godine, kada je Srbija u pitanju, bio daleko niži nego što je bio slučaj kod drugih austrijskih partnera, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

„Trgovinska razmena se tokom 2021. godine brzo oporavila te se očekuje da će biti dostignuta vrednost razmene iz pred-kriznog perioda ako ne i nešto veća“, kaže Nada Knežević, direktorka Predstavništva PKS u Austriji .

Saradnja institucija, naročito privrednih komora, je sve vreme krize bila mnogo intenzivnija nego što je u standardnim uslovima slučaj a svi akteri maksimalno angažovali da kroz razmenu informacija i iskustava pomognu privredi da uhvati priključak u vanrednim prilikama, kaže naša sagovornica. „ Smatram da je poseban uspeh što je svaka srpska kompanija koja je tokom kriznog perioda trebalo da svoje radnike pošalje u Austriju da izvedu montažu svojih proizvoda i sistema, jer su njihovi poslovni ugovori to podrazumevali, bila u mogućnosti da to i učini, uprkos brojnim izazovima“.

Do koje mere je u ovom uslovima bilo moguće organizovati posete uživo i direktne kontakte privrednika dve zemlje?

Organizacija ovakvih susreta nije bila nimalo laka jer je u izvesnim vremenskim periodima bilo dozvoljeno kretanje isključivo usled hitnih i neodložnih poslovnih razloga. Pribavljanje saglasnosti pograničnih organa za dolazak na teritoriju države, saglasnost za kretanje unutar teritorije u dozvoljenom vremenu ili u vremenskim periodima kada je kretanje bilo zabranjeno, je uglavnom vršeno angažovanjem predstavništva PKS kod službi Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije kao i drugih nadležnih pokrajinskih organa. Svakoj kompaniji koja se obratila PKS ili predstavništvu PKS je pružena svaka potrebna informacija kao i podrška da se realizuje poseta koja je bila neophodna.

Ovakve aktivnosti su svakako podrazumevale dodatno angažovanje ali niko ko je imao neodložan posao nije ostao bez mogućnosti da ga obavi. Treba pohvaliti i privrednike da su bili vrlo savesni kada je sprovođenje poseta bilo u pitanju te da su se u svemu pridržavali strogih zdravstvenih uslova koje su morali da poštuju tokom kretanja i rada. Posebno obiman posao je uslovljavao tranzit privrednika kroz Austriju prema drugim državama Zapadne Evrope, jer je u velikim vremenskim intervalima kretanje bilo moguće jedino drumskim putem, ali su i u ovom smislu aktivnosti sprovođene izuzetno uspešno. U ovom pogledu je važno pomenuti blisku i vrlo intenzivnu saradnju sa konzulatom ambasade Srbije u Beču koje se svesrdno angažovalo na ovim poslovima. U pojedinim vremenskim periodima se radilo po 18-20 sati dnevno kako bi se ispratila sva dešavanja ali bez obzira na stres i pritisak koji su bili svakodnevno prisutni, zadovoljstvo nakon uspešne realizacije je ipak prevladavalo i bilo ujedno motiv za dalji rad.

Iako je ranije bilo teško zamislivo da austrijski investitori investiraju u jug Srbije, poslednjih nekoliko velikih investicija otišlo u pravcu Niša š to prvenstveno uslovljeno snažnim razvojem infrastrukture ali i još uvek raspoložive radne snage koja je dostupna u ovom regionu.

Kako se manji broj kontakata odrazio na nove investicije i koji su se oblici saradnje u digitalno prostoru pokazali najuspešnijim?

Uprkos opisanim izazovima, ne može se reći da je korona uticala na nove investicije. One investicije koje su bile započete su nastavile da se realizuju doduše sporijim tokom nego što je to prethodno planirano. Srpsko tržište nije sasvim nepoznato austrijskim investitorima naročito što u Srbiji već posluje vrlo veliki broj austrijskih kompanija. Kriza koja je posebno pogodila sektore transporta i logistike kao i prekidi koji su globalno prisutni u pogledu održanja lanaca snabdevanja su, može se slobodno reći, čak naveli brojne austrijske kompanije na promišljanja koja idu u pravcu relokacije njihovih proizvodnih pogona sa dalekih destinacija u regione koji su bliži matičnoj državi. Bez obzira što je Srbiji važno da se nastavi dalji priliv direktnih stranih investicija iz inostranstva, pa i Austrije, smatram da je jako bitno da se istakne da poslednjih godina beležimo posebno izraženo interesovanje kompanija iz Srbije da otvaraju svoje kompanije u Austriji.

Najčešće se srpska preduzeća, kada se odluče da svoje poslovanje prošire na tržište Evropske unije, odlučuju da svoja preduzeća osnuju u Austriji. Jedan od motiva je svakako i veliko prisustvo srpske dijaspore ali je glavna logika investicije u većoj meri bazirana na činjenici da ukoliko preduzeće uspešno otpočne rad i plasman na austrijskom tržištu onda Austrija može biti u narednim koracima odlična odskočna pozicija za dalji napredak i rast kompanije izlaskom na tržište Nemačke, koje je desetostruko veće, ili Švajcarske koje je među srpskim privrednicima prepoznato kao vrlo zahtevno i zatvoreno. U tom pogledu troškovi izlaska na austrijsko tržište imaju logiku daljeg rasta kompanije, na ukupno gledano daleko veće tržište, pri čemu za to mogu  da se iskoriste novi resursi u okviru matične kompanije koji se u procesu dolaska na austrijsko tržište već uspostave.

Koliko je Srbija intereantna lokacija za austrijske kompanije za offshoring i nearshoring?

Ne samo austrijske kompanije već same državne institucije Republike Austrije su tokom ove krize prepoznale značaj i važnost da pojedini, naročito ključni, proizvodni kapaciteti, a koji su tokom vremena „otišli“ u pravcu dalekih destinacija u porazi za jeftinijim uslovima proizvodnje, budu bliže matičnoj državi ili da se čak vrate na teritoriju Austrije. Ukoliko bilo koje austrijsko preduzeće bude tražilo mesto za izmeštanje proizvodnje sa daleke destinacije, na neku koja je bliže Austriji, Srbija ima veliku perspektivu. U ovom pogledu Srbiji naročito idu u prilog sve investicije koje je prethodnih godina usmerila u izgradnju putne i železničke infrastrukture i kod kojih je ostvaren izuzetan napredak. Iako je ranije bilo teško zamislivo da austrijski investitori investiraju u jug Srbije, pošto su u prvom redu bili zainteresovani za region Vojvodine koji je putno bio najbolje povezan,  sada je situacija takva da je nekoliko poslednjih velikih investicija otišlo u pravcu Niša i to prvenstveno uslovljeno snažnim razvojem infrastrukture ali i još uvek raspoložive radne snage koja je dostupna u ovom regionu.

Onog trenutka kada i u Srbiji budu na tržištu rada prilike slične onima koje su zastupljene u Austriji ili Nemačkoj, odnosno kada dođemo do trenutka da je sa ovakvim obrazovanjem moguće zaraditi daleko više nego sa fakultetskom diplomom tada će ovaj vid obrazovanja biti prihvaćen bez zadrške.

Kako bi ste danas ocenili iskustva u dualnom obrazovanju i šta se još može učiniti da ovaj koncept postane još uspešniji?

Razmena iskustava između Srbije i Austrije u ovom pogledu je vrlo intenzivna, pri čemu je komunikacija između privrednih komora dve države koje su u izvesnoj meri i nosioci ovakvog vida obrazovanja posebno je izražena. Privreda naše države i brzina njenog razvoja su odlučujući faktori koji će prioritetno diktirati brzinu kojom će se ovaj koncept obrazovanja razvijati u Srbiji. Imajući u vidu koliko je državljana Srbije radno angažovano u nemačkim i austrijskim kompanijama koje već posluju u Srbiji, kao i da se tek očekuje veliki priliv nemačkih investicija, potpuno je jasno da će ovaj koncept vremenom biti sve uspešniji. Mentalna barijera da se neko od učenika odluči na ovakav vid obrazovanja umesto da ide na studije će se vremenom smanjivati jer će vreme pokazati da univerzitetska diploma nije garant da će neko moći da obezbedi zaposlenje.

Na koji način komore Srbije i Austrije produbljuju svoju saradnju i šta su vam prioriteti u budućem radu?

Privredne oblasti i teme po kojima sarađuju dve komore su toliko brojne da je teško zamisliti oblast u kojoj ne postoji uspostavljena bar komunikacija ili razmena informacija. Austrijska privredna komora je snažan, decenijama razvijan sistem i sama po sebi predstavlja jedan od najvažnijih stubova razvoja austrijske privrede. Srpska privredna komora, iako i sama jedna od najstarijih, je istorijski posmatrano imala različite periode uspona i padova, ali je proteklih godina prošla kroz dosta strukturnih promena, značajno je poboljšala svoj rad a samim tim i svoj imidž. Sva pozitivna iskustva koja možemo da steknemo u razmeni sa austrijskom komorom se primenjuju ali je to proces u kome moramo razviti rešenja koja odgovaraju našoj privredi. Kopiranje sistema 1:1 nije moguće jer, bez obzira na velike sličnosti koje imaju dve države, postoje i brojne specifičnosti.

Međusobna saradnja, počev od navišeg nivoa koji se odnosi na dva predsednika, preko kancelarija predstavništva komora koje postoje u obe države, pa sve do granskih privrednih sektora koji postoje u okviru komora se može oceniti kao izuzetna. Obe komore organizuju brojne događaje kojima se stvaraju mogućnosti da se uspostavi kontakt između kompanija, stvaraju se mogućnosti za kolektivno izlaganje na sajmovima, dostavljaju i razmenjuju sve potrebne informacije o mogućnostima buduće saradnje, razmatraju predlozi za izmene zakona i dodatne mere za olakšavanje poslovanja. Osim podrške u pogledu izgradnje kapaciteta i reforme Privredne komore Srbije, Austrijska privredna komora je pružala i pruža finansijsku podršku za projekte na kojima se zajednički radi.