Mapa sajta

Mirek Dušek, Svetski ekonomski forum

Život u novoj geopolitičkoj eri

Živimo u vrlo užurbanom i povezanom svetu, u kome posledice rata u Ukrajini odjekuju po zemljama Srednjeg istoka i Afrike, gde 80 posto snabdevanja hranom u potpunosti zavisi bilo od Rusije ili od Ukrajine, a inovacije iz Silicijumske doline putuju brzo ka globalno konkurentnim talentima na Zapadnom Balkanu. Svetski ekonomski forum radi na ovim i mnogim drugim hitnim temama, tražeći rešenja za inkluzivni i održivi razvoj

Ovaj intervju sa Mirekom Dušekom, direktorom Svetskog ekonomskog foruma (SEF) za Evropu, Evroaziju i Srednji istok, vođen je dok je naš sagovornik bio na aerodromu između letova i – u jednom dahu. Bavili smo se temama od tekućih geopolitičkih pretnji usled rata u Ukrajini do uzbuđenja zbog novog samita SEK-a u Davosu koji se održava ovog proleća, kao i njegovih utisaka nakon vrlo produktivnih poseta Beogradu i Zagrebu, tokom kojih je, i sa liderima obeju zemalja i sa globalno konkurentnim tehnološkim preduzetnicima iz regiona, razgovarao o prilikama za rast zemalja Zapadnog Balkana vođen tehnologoijom.

Neizostavno, naš razgovor je počeo globalnim posledicama rata u Ukrajini i drugih sukoba koji su trenutno u njegovoj senci, te osvrtom na dostignuća „produženog mira“ u kome su bar neki delovi sveta živeli posle Drugog svetskog rata.

Geopolitika je reč koja vlada našim svetom čak i u najzabačenijim delovima planete. Ukoliko biste morali oceniti današnje geopolitičke pretnje, kako bi izgledao vaš spisak istih?

Mi zaista živimo u svetu koji je geopolitičkiji, a neki kažu da je prošlo doba globalne mirovne dividende. Videli smo decenije globalno povećane povezanosti, pojačane saradnje po pitanju trgovine, životne sredine, ali i geopolitike. Tokom istog tog perioda, videli smo i mnoge geopolitičke neizvesnosti po mnogim zemljama i regionima. Učestvovao sam u brojnim poslovima na Srednjem istoku i u ovom regionu, a to stvarno nije bio period produženog mira pošto smo imali gomile sukoba. Međutim, možemo reći da smo taj period imali na geostrateškom nivou. On je doveo do velikih pomaka u borbi protiv siromaštva, integracije lanaca snabdevanja, više inovacija i veće delotvornosti na podizanju sveukupnog životnog standarda po mnogim zemljama. Sada, kada kažem da živimo u svetu koji je geopolitičkiji, postoji to shvatanje na strateškom nivou globalno i tiče se velikih sila. Sada ima više konkurencije unutar tog poretka, i to je nešto što vidimo već nekoliko godina.

Pandemija je zadesila već ranjivi svet; svet u kome su neke od institucija međunarodnog poretka već bile pod pritiskom. Shvatanje te činjenice je sada eskaliralo usled rata u Ukrajini

Kada smo pisali o pandemiji COVID-19, već smo rekli na Forumu da je pandemija zadesila već ranjivi svet; svet u kome su neke od institucija međunarodnog poretka već bile pod pritiskom. To shvatanje je sada eskaliralo usled rata u Ukrajini, koji ima tragične humanitarne posledice u pogledu onoga što čini međunarodnom poretku i odnosima velikih sila. Tako da, opšte govoreći, zaista živimo u svetu koji je geopolitičkiji, ali to ne znači da bi trebalo da nas odvede u pasivnost niti da nas je to snašlo samo od sebe. Ima dosta hitnosti u pogledu onoga što treba postići I što se nadamo da ćemo postići, i to je ono na čemu SEF radi. Nastojimo da iznađemo načine za saradnju zainteresovanih strana na međunarodnoj sceni. Na primer, Afrički trgovinski ugovor, kao svekontinentalni trgovinski ugovor, koji smo videli da se pojavio tokom proteklih godina, neverovatno je dostignuće multilateralizma u tom regionu. Vidimo i krupne korake drugde, a najočiglednije u Abrahamovom sporazumu između Izraela i nekih zemalja Srednjeg istoka.

Posmatrano iz ove perspektive, koliko se danas brzo javljaju globalni izazovi? Da li je naš svet u tom pogledu brži nego što je to bio pre jednog ili dva veka ili smo se previše udubili u tekuću istorijsku perspektivu da bismo sagledali celokupnu situaciju?

Mi zaista živimo u vrlo užurbanom i povezanom svetu tako da je, u smislu globalnih rizika ili globalnih trendova, svakako svojstveno ovom poretku sveta da je mnogo složeniji. Ukoliko, na primer, posmatramo posledice ili domino efekte rata u Ukrajini, prvo su tu, naravno, tragične humanitarne posledice koje odjekuju širom međunarodne zajednice. Međutim, onda su tu, naravno, zapanjujući domino efekti.

Vidimo uticaj na svetski prehrambeni sistem. Shvatamo koliko smo povezani u pogledu lanaca snabdevanja hranom. U nekim zemljama Srednjeg istoka i Afrike možemo videti da je 80 posto snabdevanja hranom potpuno zavisno bilo od Rusije ili Ukrajine. Zato je ovo ogroman poremećaj zbog koga njihove privrede preko noći mogu biti izložene velikim pritiscima. Još jedan primer je pitanje energetske bezbednosti ili pitanje energetskog sistema gde iznenada vidimo ogroman uticaj na taj sistem i potpuno preispitivanje toga kako zemlje i zainteresovane strane unutar zemalja gledaju na energetski sistem i energetsku bezbednost. To se ne dešava samo u Evropi, već i po celoj planeti. Bitno je znati i zbog čega smo ponovo uspostavili ovaj globalni poredak tokom perioda „produženog mira“, ako smem da upotrebim tu frazu. Imali smo neverovatne mere za povećanje efikasnosti unutar tog poretka, što je dovelo do nesvakidašnjih inovacija i rasta, kada su mnoge zemlje podigle svoj životni standard. Sada je stvar u tome kako da se postaramo da, kao odgovor na shvatanje da živimo u svetu koji je izloženiji riziku, budemo u mogućnosti da se što više udružimo i razmotrimo kako da i budemo još otporniji. Mi zapravo pripremamo novu SEF inicijativu, u kojoj ispitujemo pojam otpornosti, ali ne kroz prizmu odbrane, što bi bila uobičajena instinktivna reakcija. Ovde je više reč o tome kako otpornost koristimo da podstičemo inkluzivni i održivi rast.

Da li u globalizovanom svetu još uvek imamo regionalne pretnje koje su ograničene na jednu oblast, kontinent ili državu? Kako u tom smislu vidite stanje regionalnih odnosa u našem delu sveta?

Smatram da, sveukupno, u ovom svetu koji je malo rascepkaniji, ima više konkurencije u geoekonomskom i geopolitičkom smislu. Regioni i regionalna saradnja su veoma značajni, naročito ako uporedite današnje stanje sa situacijom od pre jedne ili dve decenije. Vidimo kako zemlje i regioni reaguju ne samo na tekuće posledice rata u Ukrajini, hranu i energiju, već vidimo i njihov odgovor na COVID-19 koji je prethodio ovoj krizi. Ipak, neke mere pojedinačnih zemalja i regionalnih grupacija odigrale su veliku ulogu. Zapadni Balkan je očigledno region od ključnog značaja u Evropi. U SEF-u imamo dugu i bogatu istoriju saradnje sa liderima i iz javnog i iz privatnog sektora, kao i sa mladim ljudima u ovom regionu, na podršci onim stvarima za koje verujemo da mogu biti osnova budućeg rasta. Uveliko smo se usredsredili na podršku konkurentnosti. Objavili smo svoj Izveštaj o globalnoj konkurentnosti, koji predstavlja veliki deo znanja koji zemlje koriste za sopstveno referentno vrednovanje u pogledu ekonomskih pokazatelja. Radili smo na ovoj agendi sa mnogim institucijama na Zapadnom Balkanu.

Baš smo skoro bili ponosni što pokrećemo Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, zajedno sa premijerkom Brnabić. Imamo i dobru saradnju sa predsednikom Vučićem i njegovu podršku

Radili smo i na sposobnostima unapređivanja veština u regionu kroz učešće privatnog sektora. Baš smo nedavno sa ponosom pokrenuli Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, zajedno sa premijerkom Brnabić, koja je došla u Ženevu da ga pokrene sa nama. Imamo dobru saradnju i sa predsednikom Vučićem kao i njegovu podršku. Smatramo da možemo pomoći povezivanjem privreda poput one u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sa privredama širom sveta. Svrha toga je integracija i razmena praktičnih znanja o tehnološkom upravljanju. Poprilično smo objavljivali na temu pojma Četvrte industrijske revolucije. Možda znate da 15% globalnog BDP-a stvara digitalna ekonomija. Dakle, mi već živimo u doba digitalne ekonomije, a do 2040. godine njen doprinos bi mogao biti 26%. Veliki deo globalnog BDP-a donosi digitalna ekonomija. Smatramo da, iako mnoge inovacije pokreću igrači iz privatnog sektora u Silicijumskoj dolini i drugde, vrlo je bitno da zainteresovane strane širom sveta, gde god su u mogućnosti, budu za korak ispred, u smislu staranja da ti tehnološki pomaci imaju pozitivno dejstvo na društvo. Upravo tu u igru ulazi tehnološko upravljanje, za koje smatramo da će povezivanjem u ovu globalnu mrežu zemalja koje zajedno rade na Četvrtoj industrijskoj revoluciji, prvenstveno u Srbiji i Beogradu, ali možda i u drugim zemljama regiona, takođe doprineti povećanju njegove konkurentnosti. Pratimo takođe i neka dešavanja u regionu po pitanju dijaloga i dalje integracije, što naravno uvek ima rezultate koje vode daljim inovacijama. Na kraju još želim reći da u tom pogledu je pripremamo svoj godišnji samit u Davosu, koji će trajati od 22. do 26. maja. Držimo se tradicije koju smo uveli tokom proteklih godina, a to je pozivanje lidera privreda Zapadnog Balkana da prodiskutuju o ekonomskoj budućnosti regiona.

Dve godine smo bili zatvoreni u svoje domove, iz kojih smo radili, ako smo bili te sreće, dok se Davos uželeo gostiju. Kako je ova situacija uticala na Svetski ekonomski forum? Kako gajite bitne veze koje se obično grade tokom godišnjih skupova? Da li ste danas povezaniji ili nešto nedostaje dijalogu?

Svi smo očigledno bili nespremni kada nas je pandemija zadesila, jer to niko nije mogao predvideti. Moram da kažem da smo po meni mnogo bliskiji i mnogo povezaniji sa raznim zainteresovanim stranama širom sveta sa kojima radimo. Ono na čemu radimo od početka pandemije jeste uspostavljanje platforme za odgovor na COVID-19, što je za nas zapravo bio način da obezbedimo mogućnost da podržimo saradnju između javnog i privatnog sektora, kroz Akcionu COVID-19 platformu, da vidimo kako su različite zemlje počele reagovati na ovaj nesvakidašnji poremećaj. Kroz ovaj dvogodišnji period, održavali smo neprekidan dijalog sa svojim partnerima u privatnom sektoru, ali i sa mnogim vladama, proaktivno im se obraćajući radi razmene znanja i stavova sa svojim kolegama. Kada vas zadesi takav šok, znanje i učenje od vaših kolega je izuzetno traženo, budući da se time obezbeđuje vaša zaista dobra obaveštenost o njihovoj reakciji i mogućnost da naučite kako da sarađujete.

Radimo i na mnogim pitanjima globalne agende, kao što su prelazak na nultu neto emisiju, načini na koje se možemo boriti protiv klimatskih promena, unapređenje trgovine, lanci snabdevanja, energija, itd. Takođe, radimo i na određenim regionima u vezi sa svim tim oblastima sa kojima smo putem digitalnih kanala ostali u stalnoj vezi i vidimo intenzivniju interakciju među najvišim donosiocima odluka. Imali smo generalne direktore privrednih društava i ministre vlada koji su sarađivali oko raznih pitanja, kako međusobno tako i sa nama, skoro na mesečnom nivou.

Naravno, srećni smo što nam epidemiološka situacija sada dopušta da upriličimo samit koji će se održati uz fizičko prisustvo u Davosu. Ovo će biti prvi put da održavamo Davos u proleće, tako da će to biti jedno novo iskustvo. Međutim, sve u svemu, čujemo se sa svim ključnim donosiocima odluka sa kojima radimo i, zapravo – s obzirom na brojne izazove koje vidimo, geoekonomija koja se brzo menja i geopolitičko okruženje o kojima smo raspravljali, ali i hitna pitanja oko klimatskih promena – zdravstveni sistemi neće čekati da se geopolitička scena sredi. Dobijamo brojne zahteve čak i na ovom polju, tako da će sastanak lidera koji će se sastati krajem maja biti nesvakidašnji.

Svetski ekonomski forum je bio od suštinskog značaja za uspostavljanje Nacionalnog centra Srbije za Četvrtu industrijsku revoluciju, kao dela globalne mreže takvih centara. Koju ulogu takvi centri imaju unutar državnih granica i unutar te mreže?

Ovo je novi način na koji vidimo da vlade sarađuju na tehnološkom upravljanju. Vlade širom sveta žele da budu u prvim redovima kada je reč o uobličavanju tehnološkog upravljanja. Žele da budu u prvim redovima u odnosu na inovacije u privatnom sektoru koje vidimo širom sveta i shvataju da, kako bi to ostvarile, moraju biti povezane, da uče jedne od drugih, ali ne samo to, moraju i da se integrišu međusobno. Dakle, imamo izvestan broj projekata u mreži. Neke od njih razvijamo mi. Imamo i sedište mreže u San Francisku, gde imamo brojne stručnjake za javnu politiku sa bogatim iskustvom.

Pripremamo svoj godišnji skup u Davosu, koji će trajati od 22. do 26. maja. Držimo se tradicije koju smo uveli tokom proteklih godina pozivanjem lidera privreda Zapadnog Balkana da prodiskutuju o ekonomskoj budućnosti regiona.

Međutim, čarolija počinje kada različiti čvorovi mreže počnu sarađivati međusobno. Imamo projekat koji razrađen u Brazilu o načinima na koje mala i srednja preduzeća mogu koristiti tehnologiju interneta stvari. Ovaj projekat sada koriste centri u Turskoj i drugde u mreži. Imamo i projekat koji su razvile neke naše prethodne inicijative sa Ujedinjenim Kraljevstvom, na primer, korišćenje veštačke inteligencije za javne nabavke, a koji se pokazao kao prilično popularan. To su samo dva primera, a postoji više projekata koji su tako integrisani i razrađivani. Srbija je sada deo te mreže, pa se radujemo saradnji sa centrom u Beogradu na nekim od ovih projekata, ali i dodavanju još budućih projekata koji bi koristili nekim prioritetima Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u ovoj oblasti digitalne ekonomije.

Da li već zaostajemo što se tiče upravljanja etičkim delovima primene novih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju? Kao neko ko potiče iz ovog dela sveta, šta vas najviše brine, a šta vam uliva nadahnuće što se tiče razvoja ovog regiona, a naročito Srbije?

Ono na šta treba obratiti pažnju jeste da je moguće – u kontekstu ovih većih geoekonomskih i geopolitičkih tektonskih promena – održati konstruktivnu agendu u vezi s ekonomskim rastom, humanocentričnom agendom i inovativnom agendom. Imamo prvenstveno ove činioce na umu dok radimo na Zapadnom Balkanu i Evropi uopšte. Uzbuđuje me to što sam nedavno imao vrlo produktivnu posetu Beogradu, ali i Zagrebu i zaista je lepo videti energiju, naročito globalno konkurentnih tehnoloških preduzetnika u raznim delatnostima. Neverovatne ličnosti sa kojima sam se susreo – od kojih su se neke vratile iz inostranstva, dok su druge svoj posao u potpunosti razvile u svojoj zemlji, ali su ipak globalno konkurentne – prave globalne kompanije i predstavljaju veliku nadu za Srbiju, Hrvatsku i uopšte Zapadni Balkan. To me uzbuđuje, a to je i razlog zbog koga sam prilično strastven u vezi s radom s kolegama na podršci ovim prioritetima na Zapadnom Balkanu, a konkretno u Srbiji.

INOVACIJA

U radu na Zapadnom Balkanu i Evropi uopšte, na umu imamo prvenstveno ekonomski rast, humanocentričnu agendu i inovativnu agendu.

OTPORNOST

Živimo u svetu koji je geopolitičkiji nego ikad, ali to ne znači da bi to trebalo da odvede u pasivnost. Da budemo u mogućnosti da se što više udružimo i vidimo kako da izgradimo veću otpornost

NAPREDAK

Tokom perioda „produženog mira“, imali smo neverovatne mere za povećanje efikasnosti unutar postojećeg poretka, što je dovelo do nesvakidašnjih inovacija i rasta, kada su mnoge zemlje podigle svoj životni standard.

Pročitajte još...

Bespovratna sredstva EU lokalnim samoupravama za razvoj turizma

Sedam gradova i opština u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju dobiće od Evropske unije više oš 650.000 evra bespovratnih sredstava iz pretpristupnih IPA fondova...

EU sprema zakon za solarne panele na krovu svake nove zgrade

Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da poveća proizvodnju struje iz uglja...

Ukrajina počela proces pridruživanja EU

Ukrajina je zvanično započela proces pridruživanja Evropskoj uniji tako što je popunila upitnik koji predstavlja polaznu osnovu za odlučivanje Evropske unije o njenom članstvu. "Mogu...

U Srbiju stiglo pola miliona doza vakcina „Sinofarm“ i prve vakcine iz programa COVAX

Danas na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu stigo je novi kontingent od 500 hiljada doza kineskih vakcina „Sinofarm“. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je...

Srpski proizvodi dobijaju evropski žig geografskog porekla

U trećem kvartalu ove godine konkurisaćemo za tri proizvoda – ariljsku malinu, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalja, a u perspektivi, kandidati su futoški...

U Grčkoj obeležen početak radova na izgradnji LNG terminala za gas

Početak izgradnje terminala za LNG u grčkoj luci Aleksandropolis ima za cilj smanjenje zavisnosti ovog dela Evrope od ruskog gasa, a veza sa Srbijom...

EU ponosni partner srpskih paraolimpijaca

Igre u Tokiju nisu završene. Paraolimpijske igre u Tokiju počeće 24. avgusta gde će se 20 srpskih sportista takmičiti u sledećim disciplinama: atletika, streličarstvo,...

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam

Bolje bi bilo da smo birali jednu, ali stabilnu stolicu

Ako rat u Ukrajini potraje, Srbija će najverovatnije posle izbora konačno morati da se opredeli za jednu od dve stolica na kojima sedi. Kakav...

Više...

Nj.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Nj.e. Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Francuska za brzo pristupanje Zapadnog Balkana EU

Evropska politička zajednica nikako nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Njen cilj je da uspostavi solidarnost i saradnju u oblastima bezbednosti, energetike, zajedničkih investicija...

Vesti

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...