Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora

Mislim da je prerano govoriti o vremenu nakon kovida-19, jer sve ukazuje na to da virus neće nestati u skorije vreme. Zbog toga verujemo da oporavak treba da se odigra u fazama, gde svaka nova faza treba da bude odgovor na promenu situacije. Drugim rečima, kratkoročna rešenja kao deo dugoročne strategije. Ali već smo izvukli pouke i stekli znanja koja će nam biti veoma korisna u narednom periodu, kaže Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora Srbija.

„Prvi prioritet su ljudi i njihovo zdravlje, i kao društvo moramo učiniti sve što je potrebno da ih zaštitimo. Kao poslodavci, moramo osigurati da se pridržavamo svih zdravstvenih procedura na radnom mestu. Drugo, neophodno je brzo prilagoditi modele poslovanja novonastaloj situaciji i razumeti trendove i ponašanja korisnika, ukoliko želimo da ostanemo konkurentni na tržištu. Moramo da razmišljamo o tome kako da unapredimo rad sa udaljenih lokacija ili od kuće, i u ovoj oblasti potrebne su promene u zakonodavstvu da bi se postigla što veća fleksibilnost. Treće, treba da razmišljamo i o tome kako da unapredimo razvoj i profesionalne karijere naših ljudi dodavanjem ’novih’ znanja i veština. A prvenstveno moramo da pomognemo onima koji su najteže pogođeni, konkretno malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, na koje se Vlada već fokusirala u prethodnom periodu. Znamo da postoje celokupne industrije koje su pogođene, kao što je turizam koji beleži pad od 53% u Srbiji u odnosu na prošlu godinu, ili sektor saobraćaja“, kaže naš sagovornik.

„FIC će preporuke za 2020. godinu objediniti u Beloj knjizi, čije objavljivanje očekujemo u poslednjem kvartalu, a koje će se bazirati na znanjima i iskustvima velikih stranih kompanija, članica FIC-a. Ove godine fokus će biti na digitalizaciji i načinima na koje ona može pomoći u prevazilaženju trenutnih izazova“, zaključuje predsednik SSI.

Srbija treba da iskoristi priliku koju pruža digitalizacija i unapredi svoju konkurentnost, ne samo kada je reč o e-upravi već i u privatnom sektoru

U ovim novim okolnostima, sa usporavanjem rasta BDP-a u Srbiji i drugim zemljama, koje od FIC-ovih ranijih preporuka i dalje važe?

– Kriza nije promenila naše prioritete, koji su ranije definisani u okviru radne grupe sa Vladom. Naše preporuke usmerene su na devet oblasti koje vidimo kao prioritetne: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, digitalizacija i e-trgovina, farmaceutski proizvodi, bankrot i kupoprodaja valuta. Verujemo da poboljšanja u ovim oblastima mogu da imaju veoma pozitivan efekat na srpsku privredu i da zemlju učine privlačnijom za strane investitore.

Naša očekivanja se takođe nisu promenila. U pitanju su preduslovi koji su ključni za svaku ekonomiju koja želi da ide napred: Srbija treba da ojača pregovore o pristupanju Evropskoj uniji kao jedan od načina da se unaprede propisi u oblasti poslovanja i njihova primena. I dalje mislimo da nam predstoji značajan posao kada je u pitanju održiva fiskalna konsolidacija. Takođe, postoji potreba da se unapredi primena zakona, posebno u oblasti oporezivanja.

Bilo je mnogo rasprave na globalnom nivou o tome da li će kovid-19 uticati na strane investitore da preispitaju svoje buduće odluke i strategije. Šta vaše članice misle o budućnosti poslovanja u Srbiji?

– FIC veruje u budućnost investiranja u Srbiji. Da ne verujemo, ne bismo investirali. Međutim, kada se desi globalna kriza, model za oporavak ekonomije koji podrazumeva veliki priliv investicija kako bi se obezbedio rast je pod znakom pitanja. Zbog toga Srbija treba da, sa jedne strane, ubrza poboljšanja u regulatornim, pravnim i ostalim oblastima koje su važne za investitore, a sa druge strane da omogući razvoj startapa i malih i srednjih preduzeća, koje je kriza najviše pogodila. Ljudi u Srbiji su veoma sposobni. Treba da ih motivišemo stvaranjem predvidivog poslovnog okruženja uz manje birokratije, umesto da čekamo na velike investicije.

Da li su predlozi FIC-a uzeti u obzir kada ste razgovarali sa Vladom tokom pandemije?

– Razgovori i konsultacije su bili zaista ozbiljni, a Vlada Srbije bila je otvorena da čuje stavove stranih investitora. Sve velike promene u propisima koje su uticale na kompanije i poslodavce poslate su FIC-u unapred kako bismo dali svoje mišljenje, a većina naših predloga uvrštena je u prvi set mera Vlade za podršku privredi još u martu. FIC je takođe sastavio i Privrednoj komori Srbije prosledio predloge za prioritetne proizvode za zelene koridore CEFTA. Dokument sa stavom o odlaganju izveštavanja o FATCA sporazumu dostavljen je Ministarstvu finansija. Ministar građevinarstva nas je takođe pozvao na konsultacije, nakon čeka smo sastavili predloge za plan oporavka. Čvrsto verujemo da će se ovakva praksa i dijalog nastaviti i u narednom periodu.

Želimo da i dalje razvijamo našu organizaciju tako što ćemo proširiti bazu članica i uključiti industrije koje do sada nisu dovoljno zastupljene u FIC-u (na primer, farmacija, IT, obnovljivi izvori energije), čime ćemo stvoriti jaču osnovu za dalje zagovaranje.

Želimo da proširimo svoje članstvo uključivanjem članova iz farmaceutskog sektora, IT i obnovljivih izvora energije i tako ojačamo osnovu za dalje zagovaranje

Kako ste reagovali tokom krize i pružili podršku svojim članicama?

– Reagovali smo brzo i efikasno. U početku su se naše članice fokusirale na zdravlje i bezbednost zaposlenih, održavanje kontinuiteta poslovanja i prilagođavanje novim okolnostima koje su, zajedno sa vanrednim stanjem, ukazale na akutne probleme, koje je FIC rešio odmah.

Prikupili smo i dostavili predloge o potrebnim ekonomskim merama i o tome kako ih sprovesti. Uspostavili smo praksu davanja predloga rešenja za svakodnevna pitanja koja utiču na poslovanje, i to za različite oblasti, uključujući ljudske resurse (posebno radne dozvole), oporezivanje i transport. Mislim da je naša saradnja bila bliža nego ikada ranije, jer ova kriza je zajednički izazov koji zahteva i zajednički odgovor.

FIC se glasno zalaže za digitalizaciju. Šta vidite kao najveće prioritete u digitalnoj transformaciji javnih usluga i koje su to prepreke koje treba prevazići kako bi ovaj proces bio uspešan?

– Kao što sam već rekao, digitalizacija će biti jedan od ovogodišnjih prioriteta Bele knjige.

U poslednjih nekoliko meseci postalo je jasno da digitalizacija nije samo puka fraza već stvarna potreba ovog društva, pošto su celokupni sistemi prebačeni u digitalni svet. Na digitalizaciju treba da gledamo kao na priliku, a ne pretnju. Srbija treba da tu priliku iskoristi i unapredi svoju konkurentnost, ne samo u e-upravi već i u privatnom sektoru.

Naše članice to razumeju, i preporuka je da svi slede takav pristup, posebno tokom krize kada su se korisnici masovno okrenuli digitalnim kanalima. Nedavno smo održali onlajn konferenciju sa oko sto članica FIC-a i 15 predstavnika Vlade iz sedam institucija, čime smo pokrenuli dijalog o digitalizaciji u zakonodavstvu Srbije. FIC je predstavio oblasti od ključnog značaja, kao što su najšira upotreba elektronskog potpisa za svakodnevnu komunikaciju i transakcije, nastavak ubrzanog rada na digitalnoj transformaciji carinske i poreske uprave, dodatno pojednostavljenje komunikacije između poslodavca i zaposlenog i mnoge druge.

Ima li Srbija infrastrukturu koja bi omogućila da održimo korak sa ovim promenama? Da li je vreme da se razmišlja o 5G mreži?

– Apsolutno. Međutim, pred nama je još mnogo posla pre nego što 5G mreža bude u komercijalnoj upotrebi u Srbiji. Potrebno je ispuniti tehnološke standarde, uključujući prilagođavanje lokalnih zahteva oko zoniranja, kao i unapređenje procedura za izdavanje licenci. Neophodno je da postoji ekosistem uređaja i tržište mora da bude spremno. 5G je transformaciona tehnologija i uticaće na sve industrijske procese, budući da donosi optimizaciju troškova i veću automatizaciju. Najviše koristi imaće medicina, komunalne službe, poljoprivreda i automobilska industrija, što znači da će uticati na ukupan ekonomski razvoj i dovešće do preko potrebnog podsticaja u vremenu nakon krize. Planirana aukcija za 5G odložena je za 2021. godinu zbog pandemije. Svedoci smo mnogih javnih rasprava o 5G mreži, što znači da je potrebno da edukujemo tržište o ovoj temi. Snažno podržavamo svaku javnu raspravu ili istraživanje koje uključuje stručnjake iz svih industrija. Važno je da svi akteri — državne institucije, univerziteti, tehnički i zdravstveni stručnjaci i mobilni operateri — budu spremni da se uključe u javnu diskusiju o svim otvorenim pitanjima.

Da li će okolnosti u kojima se nalazimo uticati na objavljivanje predstojeće Bele knjige?

– Naravno da hoće i mi ćemo, kao jedinstveni glas investitora, sumirati sve aspekte krize u Beloj knjizi, sa ciljem da unapredimo uslove poslovanja. Daćemo transparentan prikaz napretka postignutog tokom godine, bavićemo se time gde vidimo najveće mogućnosti za poboljšanje i predstavićemo načine na koji je kriza uticala na privredu.

Do objavljivanja će sigurno doći, iako će način na koji ćemo Belu knjigu predstaviti javnosti zavisiti od okolnosti. Želeli bismo da održimo tradicionalnu konferenciju uživo, ali, kao i mnogi drugi, FIC je prešao na rad na daljinu. Zato smo spremni da predstavimo Belu knjigu na digitalnom događaju, ukoliko za tim bude bilo potrebe.

Koji savet imate za nove reformatore?

– Moramo biti motor koji vodi ekonomiju napred u predstojećem periodu, sada kada znamo da će kovid-19 biti sa nama još neko vreme. Više nego ikada, ključno je da se poslovna zajednica udruži, istupa sa jedinstvenim glasom i nastavi otvoreni dijalog sa Vladom.

Na kraju moram da dodam da je posvećenost članica FIC-a tokom ove krize bila ogromna inspiracija. Pokazale su solidarnost i jedinstvo, bili jedni drugima uzajamna podrška i velikodušno donirale zajednici. Nadamo se da ćemo nastaviti sa dobrom saradnjom i sa novom Vladom i radujemo se tome.