Mapa sajta

Više...

Etienne Thobois, izvršni direktor, Paris 2024

Organizovanje Olimpijskih igara je zaista timski sport

Pariz 2024 ima za cilj da Igre...

Njegova ekselencija Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Bratstvo kroz sport

„Shodno olimpijskoj tradiciji, Francuska, kao zemlja domaćin...

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije

Bilateralni uzlet

SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima,...

Nj.e. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Napredak u svim sferama

‘’Kada pogledam svaku sferu naših bilateralnih odnosa,...

Vesti

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...

Jelena Stijačić, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta

Gaza – Nepodnošljiva ljudska tragedija

MKCK je ozbiljno zabrinut zbog opasnih i nesigurnih uslova pod kojima se civili evakuišu iz Gaze. Bez obzira na načine evakuacije, sigurne zone ili humanitarne pauze, strane u sukobu i dalje moraju poštovati svoje obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu. Dok civili nastavljaju da se sele sa severa Gaze na jug, sto hiljada raseljenih ljudi nemaju osnovne stvari poput skloništa, hrane, vode i higijene. Situacija se ubrzano približava humanitarnoj katastrofi ~ Jelena Stijačić

Više od 100 oružanih sukoba, koji takođe izazivaju teške patnje među civilima, vođeno je širom sveta tokom 2023. godine, od kojih mnogi nastavljaju da besne. „Nažalost, vidimo ogromna kršenja MHP [međunarodnog humanitarnog prava] u sukobima širom sveta, ali ta kršenja ne znače da Ženevske konvencije više nisu relevantne. Oni pokazuju da nedostatak poštovanja vodi do razornih humanitarnih posledica“, kaže Jelena Stijačić, šefica regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, govoreći u ovom intervjuu za magazin CorD.

Kako ona objašnjava, MKCK pruža usluge koje spasavaju živote: snabdevanje hranom, vodom bezbednom za piće, sanitarije, sklonište, pomoć u smanjenju opasnosti od nagaznih mina, okupljanje porodica itd.

Uprkos razumevanju donatora čija sredstva se koriste za finansiranje usluga spasavanja, ozbiljnost trenutne situacije, pored rasprostranjenosti kriznih žarišta, znači da MKCK nema sredstava za svoj rad, objašnjava Stijačić.

Gospođo Stijačić, 2023. godine obeleženo je 160 godina od osnivanja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Kako danas vidite MKCK?

Priča MKCK jeste priča o ljudima: onima koji pate zbog sukoba i onima čija je misija da zaštite živote i smanje patnju uprkos ratovima i oružanom nasilju. Mi smo na strani humanosti 160 godina. Tehnološki napredak je drastično promenio ratovanje, ali jedna stvar je nažalost ostala dosledna: nivo patnje civila zatečenih u sukobu. Poštovanje međunarodnog humanitarnog prava (MHP) bilo je i biće jedini način da se sačuva minimum čovečnosti tokom sukoba.

Danas u svetu postoji više od 100 oružanih sukoba i naš rad je preko potreban. Pružamo usluge koje spasavaju živote za vreme sukoba. Ovo uključuje snabdevanje hranom, vodom bezbednom za piće, kanalizaciju, sklonište, pružanje zdravstvene zaštite i pomoć u smanjenju opasnosti od mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava. U MKCK takođe spajamo članove porodica razdvojenih sukobom i posećujemo zatočene ljude, kako da bismo pratili njihovo stanje i tretman tako i da bismo im pomogli da ostanu u kontaktu sa svojim porodicama.

Kada je MKCK osnovan u drugoj polovini 19. veka, ideja je bila da pomaže ljudima u ratnim situacijama. U kojoj meri se MKCK danas prilagodio vremenima koja karakterišu novi načini ugrožavanja bezbednosti ljudi i novi humanitarni izazovi?

MKCK je čuvar Ženevskih konvencija, ali ne može da sprovodi MHP u zemljama koje to ne žele. Naša radna sposobnost zavisi od efikasnosti MHP. Nuklearno oružje danas i dalje ugrožava sve nas, dok se novi načini izazivanja smrti i uništenja razvijaju u korak s naučnim napretkom. Tehnologija se ubrzano razvija, sajber operacije, autonomno oružje i upotreba svemira postavljaju pitanja u vezi sa primenom i tumačenjem MHP. Nove pretnje zahtevaju inovativne odgovore, kao što je „digitalni amblem“ koji signalizira pravnu zaštitu medicinskih ustanova i MKCK u sajber prostoru, bezbedno okruženje za razvoj i testiranje digitalnih humanitarnih usluga, povećanu spremnost za borbu protiv dezinformacija ili „suvereni humanitarni oblak“ da zaštite svoje podatke.

Priča MKCK-a jeste priča o ljudima: onima koji pate zbog sukoba i onima čija je misija da zaštite živote i smanje patnju uprkos ratovima i oružanom nasilju. Mi smo na strani humanosti 160 godina

Misija MKCK zasniva se na dve Ženevske konvencije, koje definišu obaveze zaraćenih strana da poštuju status ranjenika, ali i neutralnost osoblja zaduženog da im pomogne. S obzirom na karakteristike ratovanja u 21. veku, da li mislite da i Ženevske konvencije zahtevaju izmene?

Naš mandat je jedinstven, kao što je navedeno u Ženevskim konvencijama i dodatnim protokolima, da zaštitimo ljude pogođene oružanim sukobom i nasiljem i pomognemo im. Međunarodni ugovori koji čine deo zakona o ratu spasli su bezbroj života zabranjujući i ograničavajući upotrebu određenog oružja, sprečavajući neselektivno ubijanje i sakaćenje civila. Osim ugovora, običajno međunarodno humanitarno pravo suštinski popunjava praznine koje u međunarodnim i nemeđunarodnim sukobima ostavlja ugovorno pravo, te jača zaštitu koja se nudi žrtvama. Nažalost, vidimo ogromna kršenja MHP u sukobima širom sveta, ali ova kršenja ne znače da Ženevske konvencije više nisu relevantne. Umesto toga, oni pokazuju da nedostatak njihovog poštovanja vodi do razornih humanitarnih posledica. Oni predstavljaju dodatne razloge za nastavak pozivanja država da poštuju ove konvencije, jer ne postoji jači alat za zaštitu civila u ratno vreme.

Rad MKCK prvenstveno finansiraju SAD i druge zapadne zemlje. Da li postoji potreba da se druge zemlje značajnije uključe u finansiranje vaše važne misije, zarad operativne održivosti i kontinuiteta?

Finansiranje dobijamo od zemalja koje su potpisnice Ženevskih konvencija, nacionalnih društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, nadnacionalnih organizacija (kao što je Evropska komisija) i javnih i privatnih izvora. Naši donatori su pokazali veliku velikodušnost u 2023. godini, u mnogim slučajevima pojačavajući svoju podršku našim aktivnostima u kritičnoj godini za MKCK.

Uprkos tome, činjenica je da većina naših glavnih globalnih operacija – od Avganistana do Sirije, Nigerije i Kolumbije – ostaje nedovoljno finansirana. Manje finansiranja znači manje ljudi koji primaju humanitarnu pomoć.

Svet se danas suočava s još jednom novom krizom koja besni na Bliskom istoku. Koji su najveći izazovi s kojima se MKCK suočava u pružanju pomoći ugroženima u Pojasu Gaze?

U Gazi se pred našim očima odvija nepodnošljiva ljudska tragedija. Borbe koja se vode u gusto naseljenim urbanim područjima, uključujući bolnice, dovode u opasnost živote najugroženijih ljudi, poput medicinskog osoblja, pacijenata, ranjenika, prevremeno rođenih beba, osoba s invaliditetom i starih ljudi. MKCK je ozbiljno zabrinut zbog opasnih i nesigurnih uslova pod kojima se civili evakuišu iz Gaze. Bez obzira na načine evakuacije, sigurne zone ili humanitarne pauze, strane u sukobu i dalje moraju poštovati svoje obaveze prema MHP.

Dok civili nastavljaju da se sele sa severa Gaze na jug, sto hiljada raseljenih ljudi nemaju osnovne stvari poput skloništa, hrane, vode i higijene. Situacija se ubrzano približava humanitarnoj katastrofi. U takvoj situaciji trudimo se da damo sve od sebe, ne samo da budemo aktivno uključeni u omogućavanje transfera i oslobađanja izraelskih talaca i palestinskih zatočenika, već i da pružimo kritičnu podršku zdravstvenom sistemu zajedno s UN i drugim humanitarnim akterima. Međutim, našim timovima su potrebni i osnovni bezbednosni uslovi da bi mogli da rade.

MKCK je decenijama prisutan na našim prostorima. Kao njegova trenutna regionalna koordinatorka, kako vidite region danas?

Region se tokom godina mnogo promenio. MKCK je dao značajan doprinos tokom ovih godina i postoje važne oblasti u kojima još uvek doprinosimo obezbeđivanju održive budućnosti širom Balkana. Najvažnije među njima jeste nerešeno pitanje nestalih osoba iz prošlih sukoba. Ovo je pitanje koje utiče na pojedince, porodice i nacije širom regiona i predstavlja veliku prepreku oporavku i pomirenju nakon sukoba. Ovo je oblast u kojoj region može i mora da uloži dodatne napore i preuzme punu odgovornost da identifikuje nestale i donese mir porodicama koje nastavljaju da tragaju za svojim najmilijima.

Otisak MKCK se takođe značajno promenio – kada je prvi put otvorio svoju delegaciju u Srbiji 1991. godine, u regionu koji je tada bio pogođen sukobima i raseljavanjem, cilj mu je bio da pruži hitnu humanitarnu pomoć desetinama hiljada ljudi pogođenih ratom. Beograd je danas centar ekspertize za MKCK za pružanje korporativnih usluga njegovim operacijama širom sveta i regionalnu mrežu resursa za tehničku i operativnu podršku zemljama širom Evroazije. Kao neko ko je rođen i odrastao u onome što sada zovemo „region“, veoma sam motivisana da donesem pozitivne promene i da vidim gde MKCK može najbolje da doprinese. Takođe imam veoma ličnu odgovornost da radim na stvaranju otvorenog, kooperativnog i prosperitetnog društva u kojem razlike koje postoje među ljudima i nacijama postaju prednost, a ne teret.

Mandat MKCK na našim prostorima je najdramatičnija humanitarna posledica ratova u bivšoj Jugoslaviji – rešavanje pitanja sudbine nestalih. Kako biste prokomentarisali činjenicu da sudbina 10.000 ljudi koji su nestali u ratovima devedesetih ostaje nepoznata uprkos tome što su prošle tri decenije od izbijanja tih sukoba?

Nestale osobe spadaju među najtragičnije nasleđe oružanih sukoba. Zamislite da provedete decenije budeći se i uspavljujući svaki dan s istom mišlju – šta se desilo mojoj voljenoj osobi? To je i dalje realnost skoro 10.000 porodica sa naših prostora. Čak i za one koji su se pomirili s idejom da je njihov nestali rođak mrtav, tugovanje bez tela ostaje ogroman izazov. Ova neizvesnost nastavlja da znatno remeti sve aspekte njihovih života. Nedovoljna podrška izvršne vlasti, nedostatak saradnje među bivšim zaraćenim stranama i sveukupna politizacija ovog pitanja glavne su prepreke pronalaženju preostalih nestalih u našem regionu.

Trudimo se da damo sve od sebe, ne samo da budemo aktivno uključeni u omogućavanje transfera i oslobađanja izraelskih talaca i palestinskih zatočenika, već i da pružimo kritičnu podršku zdravstvenom sistemu zajedno s UN i drugim humanitarnim akterima

Saradnja između strana je ključna za postizanje rezultata i prevazilaženje prepreka; u situacijama kada direktna komunikacija između strana nije izvodljiva, uspostavljeni su mehanizmi da MKCK vodi dijalog kao neutralni posrednik. Jedan od takvih mehanizama je „Radna grupa za nestale osobe u vezi sa događajima na Kosovu 1998. i 1999. godine“, čiji će se rad, nadamo se, uskoro nastaviti, nakon ćorsokaka koji traje dve godine. MKCK insistira na humanitarnoj dimenziji pitanja nestalih osoba i fokusira se isključivo na pronalaženje informacija koje mogu rasvetliti lokaciju osobe, bilo da je mrtva ili živa. To je suštinska i neophodna usluga za očuvanje međunarodnog humanitarnog prava i dostojanstva onih koji su pogođeni sukobom. 

Posmatrano iz perspektive MKCK, a s obzirom na to da smo u jeku prazničnog perioda, koja je najčešća novogodišnja želja vas i vaših kolega?

Čvrsto verujemo da se može mnogo više učiniti za one kojima je pomoć potrebna. To je ono za šta se mi u MKCK borimo svaki dan širom sveta, dok smo svedoci nevolje dece, žena i muškaraca kojima je uskraćena njihova osnovna humanost i dostojanstvo. Ovo je bilo izuzetno teško postići i vidimo da se svet trenutno bori da uspostavi ravnotežu između bezbednosnih imperativa država, pravde za žrtve i preživele, zakonskih obaveza učesnika u oružanim sukobima i humanitarnih potreba. U tom smislu, potrebno nam je više poštovanja MHP da bismo minimizirali patnju civila. To je ono čemu težimo – dečja lica s osmehom i bez suza. Ovo je univerzalna želja svih kolega u MKCK i ona nas motiviše da nikada ne prestanemo da verujemo u vrednost onoga što radimo.​

MHP

Poštovanje međunarodnog humanitarnog prava (MHP) bilo je i biće jedini način da se očuva minimum čovečnosti tokom sukoba

GAZA

Dok civili nastavljaju da se kreću sa severa Gaze na jug, sto hiljada raseljenih ljudi nemaju osnovne stvari kao što su sklonište, hrana, voda i higijena

REGION

Nedovoljna podrška izvršne vlasti, nedostatak saradnje među bivšim zaraćenim stranama i sveukupna politizacija ovog pitanja glavne su prepreke pronalaženju preostalih nestalih u našem regionu